„Западна елита жели свет без религије и историје“: Цркве у Холандији постају станови и барови

kafana

Верски објекти широм Холандије често се „претварају“ у станове и барове, а појединци у томе виде спољни притисак, односно антирелигијску стратегију западних елита као кључни покретач овог процеса.

Цркве у Холандији су у дубокој кризи, а према извештају РТЛ њуза, неке од њих нису у стању да приуште трошкове одржавања, док је у другима све мање верника. Осим тога, због органичења услед пандемије вируса корона, посећеност је све мања, а самим тим и доприноси црквама.

Резултат свега тога су натписи „На продају“, а неке сеоске холандске цркве продају се за 35.000 евра. Међутим, према мишљењу Тома Звицера из компаније „Блу тајгер“ из Гронингена, новац није главни разлог.

Он сматра да цркве постају празне јер део западне елите то жели.

„Они желе свет без религије и историје. Оно што се дешава Цркви потиче из невероватне слабости црквених вођа према власти, али и према сопственом  позиву“, рекао је Звицер за Спутњик интернешенал.

У доба короне, истиче Звицер, многи холански свештеници, бискупи Католичке цркве, журили су да испрате владине наредбе и потпуно су затворили места током важних обреда и строго ограничили присуство миси.

„Не могу да се сетим да су некака у истори црквене вође тако масовно послушале владу уместо да служе души верних. Многи људи су ишли у цркву сваке недеље, али сада, многи од њих месецима нису присуствовали миси или служби, неки чак и годину дана. Овај проблем видим јасно као прелазак из вере у Бога ка држави. А ово је проблем одозго према доле – где црквене вође имају више вере у државу него у Бога, а верни ће их следити. Па зашто би онда они ишли у цркву?“, наводи он.Када је реч о верској слободи и оживљавању традиционалне вере у Холандији, Том Звицер указује на Исток, помињући крај Јељцинове ере у Русији када се су се са његовим одласком негативне тенденције зауставиле.

Према речима холандског издавача, то је имало позитиван утицај на цркву, јер су се Руси чешће обраћали Богу када им је друштвени и политички живот постао уравнотеженији.

„Западу је потребно слично ресетовање као што је Русија имала за време Путина. Потребно нам је ресетовање ка вери и традицији. Ми смо у фази ‘буђења хришћанства’ већ више од 50 година и народ не жели да буде део тога. Видео сам да неки свештеници у нашој земљи постају пристојни традиционални свештеници у року од само две године. Кад се њихов начин размишљања променио, потом и њихове проповеди, цркве су им биле препуне људи“, објашњава он.Како се драстичне промене у холандском друштву у вези са религијом већ дешавају, за неке је пресудно питање шта ће се догодити са оним верским објектима широм земље које заврше у рукама приватних и корпоративних купаца. Иако се чини да је већини становника Холандије то у реду, конзервативци, попут Звицера, песимистични су у погледу претварања катедрала у станове.

Црква није изграђена за то да се у њој станује, архитектура је другачија, прилагођена јавној сфери. Идеја о различитим приватним и јавним сферама није либерална, већ хришћанска, али модерни људи живе било где. Живимо у Потемкиновом селу у коме заправо ништа није онакво како се представља. Иза фасада је све празно“, закључује Звицер.

Према истраживању, од 1200. године Холанђани су изградили више од 19.000 цркава, а до 2018. овај број је пао на 6.536. Очекује се да ће до 2025. године у Холандији остати отворено само 1.900 верских објеката.

Извор:
СПУТЊИК