Убиство милиционера у селу Доње Преказе

Пише: др Слободан Селенић

Пре четири деценије, на Косову су убијена четири, а рањена три милиционера. У албанској митологији и политици Тахир Мехај је постао „политички активиста”, који се „снажно противио југословенском окупаторском систему”, који је убио десетине полицајаца, уништио тенк и хеликоптер

Тринаестог маја 1981, убрзо после албанских насилних демонстрација на Косову и Метохији, приликом покушаја хапшења Тахира Мехаја у селу Доње Преказе убијена су четири, а рањена три милиционера. Они припадају бројним жртвама злочина које су у југословенској држави починили албански одметници (од качака до терориста крајем прошлог века).

Тахир Мехај је рођен 1943. До 1981. је имао више од две деценије дугу историју злодела. Исход пријаве за тешке телесне повреде 1960. био је „непознат”, а дело „застарело”. Са 30 дана затвора кажњен је 1961. због туче. Пријава за спречавање службеног лица у вршењу службене дужности 1967. је одбачена. Судбина кривичне пријаве 1968. због покушаја убиства била је „непозната”. Поново је 1976. оптужен за спречавање службеног лица у вршењу дужности, али је првостепена пресуда укинута, а процес није окончан. Код њега су 1978. претресом пронађена два скривена пиштоља. Правоснажно је осуђен 2. августа 1979. на два месеца затвора због недозвољеног држања оружја. Патрола милиције је покушала да га ухапси 28. априла 1980. у Србици, али је он пуцао на милицајце и побегао. Отворена је истрага за покушај убиства и расписана потерница 28. маја 1980. Тек 12. маја 1981. је СУП у Србици лоцирало одметника у кући у селу Доње Преказе.

Са њим су били две његове жене, отац Небих Мехај и деца. Вишесатни преговори локалне милиције са њим су били неуспешни. Позван је у помоћ савезни СУП, коjи је локална милиција нетачно информисала да је кућа изолована, да су други објекти претресени и да у њима нема никога. Када је Батаљон за специјална дејства савезног СУП-а 13. маја, ослањајући се на ове нетачне информације, покушао да савлада одметнике убацивањем у кућу хемијских средстава, ухваћен је у унакрсну ватру. Убијена су четири, а рањена три милиционера. У размени ватре су рањени отац и ћерка Тахира Мехаја. Истрага је показала да је Тахир убио двојицу, а његов отац Небих ранио једног милиционера, док су други погинули и рањени „према месту на коме су се налазили и положају рана били ван нишанске линије оружја са којима су располагали Тахир и Небих”, тј. да су осим њих двојице дејствовали и други „за сада непознати противници”. Злочинци су ликвидирани акцијом нових снага савезне милиције помогнутих оклопним транспортерима, из којих су у кућу убачена хемијска средства. Све време је инсистирано да буду избегнуте жртве и да се одметници савладају хемијским средствима, без употребе ватреног оружја.

Смрт је од злочинаца направила „националне хероје”. У албанској митологији и политици Тахир Мехај је постао „политички активиста”, који се „снажно противио југословенском окупаторском систему”, који је убио десетине полицајаца, уништио тенк и хеликоптер. Створена је легенда да није хтео да се преда „српској” милицији, иако је прва његова жртва био милиционер Мухамед Селманај. На челу савезног СУП-а чије су снаге деловале у овој акцији биo је Фрањо Херљевић, о акцији су одлучивали начелник милиције у Србици Зумер Хасанај, руководилац групе за сузбијање криминала у СУП-у Косово Бејтулах Алидемај, помоћник савезног секретара Рахман Морина и помоћник покрајинског секретара Бајрам Марај, а специјалним одредом је командовао Франце Коси. Од његове куће је направљено култно место.

Албански политичари обележавају годишњицу његове смрти. На тридесету годишњицу, „председница републике Косово” Атифете Јахјага је одржала говор у коме је чин злочинаца означила као „чин националне одбране”, „људског достојанства” и „херојски акт”, тврдећи да су они постали „симбол славне борбе ослободилачке војске Косова која је донела слободу и независност Косова, која је донела међународну подршку и интервенцију НАТО-а на Србију и дарежљиву подршку Сједињених Америчких Држава”. Тврдила је да ће њена „држава” на традицијама које су поставила двојица злочинаца, изградити демократију, постати део евро-атлантских интеграција и Европске уније. На оваквим представама о злочинцима образују се деценијама генерације Албанаца. Надамо се да наша држава неће заборавити њихове жртве.

Извор:
ПОЛИТИКА