Руђер Бошковић – један од највећих умова свога времена

Руђер Бошковић (1711-1787), српски математичар, физичар, астроном, филозоф, пјесник и универзитетски професор, један од највећих умова науке свог времена, умро је на данашњи дан 1787. године

Насупрот Исаку Њутну, вријеме и простор сматрао је релативним, по чему је претеча Алберта Ајнштајна.

Био је оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице.

Поставио је двије геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, те претпоставио да се тијела не само привлаче него и одбијају на малим растојањима.

Све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне, израчунао је димензије и спљоштеност Земље на основу мјерења меридијана, ријешио је проблем окана у саћу.

Објавио је низ расправа на латинском, италијанском и француском језику.

Овај славни мислилац свјетског формата, према доступним подацима, по вјероисповијести је био римокатолик, а по националности припадао је српском народу.

Прецизније – Руђер Бошковић припадао је национално-вјерској групи која се до Другог свјетског рата означавала именом Србин-католик.

Међутим, послије великог геноцида над Србима, ова етничко-вјерска група је једноставно нестала, а са њом и сваки појам о њој.

Руђер Јосип Бошковић је највећи математичар и астроном Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.

Рођен је као седмо дијете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Павле италијанског поријекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког пјесника. Његов брат био је Бартоломеј Баро Бошковић.

Цио радни вијек провео је у туђини, гдје је стекао свјетску славу, а само једном свратио је у свој завичајни Дубровник – 1747. године.

Своје отаџбинско поријекло никада није крио – остао је “Словинац”, како су се тада називали Јужни Словени.

Умро је у Милану и сахрањен у Цркви Света Марија Подоне у овом граду 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренесено у завичај.

Извор:
СРПСКА РАМОНДА