Како су полиција и медији невином човеку нацртали мету на челу

Кроз шта све пролази Игор Вукотић, комерцијалиста из Земуна, који има несрећу да се зове исто као и вођа шкаљарског клана? Да ли је полиција намерно његову фотографију из полицијског система проследила медијима?

Било је глуво доба ноћи 18. октобра 2019. Јединица италијанских карабињера запосела је спрат хотела у Милану, спремајући се за акцију. Задатак који су имали био је хапшење Игора Вукотића, човека са Интерполове потернице и једног од људи са врха пирамиде криминалног шкаљарског клана. Карабињери су имали и информацију да је Вукотић наоружан и да ће се вероватно опирати хапшењу.

Вукотић је затечен на спавању, а кад је, бунован, отворио очи већ је био окружен неколицином пушчаних и пиштољских цеви уперених у њега. У истој акцији похапшени су и Вукотићеви сарадници, који су одсели у другим собама хотела.

Са становишта полиције, све је прошло у најбољем реду, осим што је особа коју су ухапсили био Игор Вукотић – комерцијалиста из Земуна, а остали за које су веровали да су његови сарадници из криминалног миљеа, заправо, колеге из фирме, која се бави продајом хотелске опреме и козметике.

Трауматично искуство које је имао Вукотић била је само још једна у низу непријатности кроз које је више од деценије уназад пролазио широм света на граничним прелазима и аеродромима, само зато јер има исто име као криминалац из Црне Горе, за којим полиције многих земаља безуспешно трагају.

Наиме, Игор Вукотић за којим се трага, је брат Јована Вукотића, који слови за вођу шкаљараца, криминалне организације из Котора, која је активна и у Србији.

Њихов отац, Веселин Веско Вукотић, убијен је у априлу 2019. у Котору, а према писању медија то убиство је наручио и организовао супарнички кавачки клан. Пре тога, односе ове две групе, познате по кријумчарењу наркотика, обележио је цео низ сурових кравих обрачуна и убистава, који трају све до данашњег дана, па и на улицама Београда.

Игор Вукотић из Београда је након епизоде са хапшењем у Милану прибегао решењу, које му је сугерисао италијански полицијац пошто је и званично утврђено да није особа са Интерполове потернице.

„Карабињер ми је рекао да ми је најбоље да променим име и презиме, ако хоћу да ми се овакве ствари више не дешавају. То сам и урадио након што сам дошао у Србију”, каже Вукотић за БИРН.

У знак протеста због свега што му се десило, Игор је одлучио да узме крајње необично име и презиме (које из безбедносних разлога не објављујемо) и након тога, није више имао проблеме са полицијом у Србији и свету. Међутим, годину дана касније уследио је нови шок по њега.

”Био је 22. децембар прошле године. Био сам на службеном путу у Крагујевцу, кад ме је назвао пријатељ и рекао ми да купим Блиц. Кад сам видео о чему је реч, буквално ми је позлило. На насловној страни тих новина била је шема организације шкаљарског клана, са именима и сликама њиховим чланова. Уз име Игора Вукотића је стајала моја фотографија из прошле личне карте. Осећао сам се као да ми је нацртана мета на чело”, каже Вукотић.

Обратио се полицији у Крагујевцу, али тамо му ништа конкретно нису рекли, па је по доласку у Београд поново отишао у полицији.

„Све што сам тамо добио је био савет да се склоним и притајим на неко време. Нико ме отад није ни позвао”, каже Вукотић.

Послушао је савет и двадесетак дана није долазио на посао. Прекинуо је редовне контакте са особама из свог окружења, очекујући да ће они који су одговорни за тај пропуст исправити грешку и да ће наставити да живи нормално. Своје колеге и пословне сараднике и контакте обавестио је преко друштвене мреже ЛинкедИн о чему се, заправо, ради.

Међутим, испоставило се да није било неке посебне користи од “марша по институцијама”, нити контактирања медија који је објавио његову фотографију, уз име Игора Вукотића из шкаљарског клана.

“У Блицу нико од уредника и новинара није хтео да прича са мном кад сам их позвао телефоном. Кад сам отишао у редакцију, примио ме је њихов адвокат са којим су била два телохранитеља. Рекао ми је могу да објаве исправку ако потпишем да их нећу тужити. У супротном, како је рекао, објавиће исправку отприлике 2024. године, након дугог повлачења по судовима”, каже Игор наводећи да је Блиц једино уклонио његову форографију из текста у интернет издању, али без било какве исправке и извињења.

Осим бахатости представника Блица и потпуног одсуства осећаја одговорности за његову безбедност, Вукотић истиче да га посебно брине начин на који су те новине дошле до фотографије из његове бивше личне карте.

“Ту фотографију може да има само МУП, јер се она узима приликом вађења личне карте. Притом, у Блицу је објављена слика у колору, што значи да је директно из базе. Особа из МУП-а, која је доставила фотографију Блицу, је могла да зна да та слика није од Игора Вукотића из Црне Горе, јер нам се разликују други подаци, од места рођења, имена оца, па надаље… Не верујем да је у питању грешка”, каже Вукотић .

Наиме, Игор Вукотић, вођа шкаљараца, један је од ретких чланова те криминалне групе, који је још увек жив. Осим тога, његова фотографија никада нигде није објављена и практично се не зна се како он изгледа.

БИРН је послао допис директорки и уредницима Блица са питањима од кога су добили фотографију из полицијског информационог система, као и због чега одбијају да објаве исправку и извињење, али одговор нисмо добили. Исти „одговор” добили смо и од МУП-а, чије надлежне смо питали како је могуће да се фотографије из њиховог система објављују по медијима.

Савет за штампу је на седници од 28. јануара 2021. донео одлуку да је Блиц прекршио новинарски кодекс.

Игор из Земуна се гласно пита да ли је можда неко намерно покушао да члановима кавачког клана намести погрешну особу за одстрел.

Он не скрива узнемиреност због околности у којима се нашао туђом кривицом. У кафићу, где смо се срели, често се окреће и прати ко улази и како се понаша.

“Плашим се. Није ми добро кад кренем да читам текстове о тим клановима. Наводно се нуди 500.000 евра за убиство Игора Вукотића. Колико је само тих људи убијено грешком. Било је случајева да се убиства дешавају и пред децом. Престао сам да се напољу крећем са својом децом, баш из тог разлога”, каже он.

Вукотића посебно погађа што ни на једној адреси, којој се обратио, није нашао разумевања за проблем у коме се нашао.

Обраћао се поверенику за информације од јавног значаја и заштитнику права грађана, али никакву помоћ није добио. Како додаје, у МУП-у, као најодговорнијој институцији, нису ништа учинили да пронађу кривца и да га казне, због чега је поднео пријаву против НН лица из МУП-а.

“Нико се није нашао да макар каже – извини. Ма не морају ни да се извине. Само да кажу да су погрешили и да се објави исправка. Потпуно је невероватно да у овој држави не постоји ниједна институција, која може да ми помогне. Ко ће да буде одговоран, ако ми се нешто деси?”, отворено пита Вукотић.

Како је почело

Први проблеми са полицијом током путовања у иностранство за Игора Вукотића су почели 2007. године, кад је ишао да посети пријатеља у САД.

“Тад су ме сат времена држали на нашем аеродрому, а три сата по повратку. У једном кафићу у Београду су направили рацију због мене, на граничном прелазу са Хрватском сам једном задржан девети и по сати… Пре тога, десило ми се да сам закаснио тетки на сахрану у Босну, јер су ме исто тако држали на граници. У Варшави су ме држали пет сати затвореног…” , присећа се Вукотић само неких од ситуација у којима се нашао само због тога што се зове исто као и један од вођа шкаљарског клана.

Извор:
БИРН