КРАВИЦЕ

И немој овајда прођеш крајпуташ,
не заборави да тихо станеш,
овим беспућемкад невољно луташ,
чекају те да на кољена паднеш

Залуд ћеш звати умрле да скоче,
ту гдје леже, да им чујеш гласе,
птице ће њима епитаф да сроче,
и зов твој пред вече угасе.

Молитву опроста изговори брижно
да чују птице и шумске виле
моли се Богу, ничице, подвижно
какве су молитве и предачке биле

Мртви ће сазнати кад птица промукне
колико немају ни гласа ни зова,
И заштослобода пред силомне устукне
и како се рађа, храброшћу, изнова.

Марко Драганић