Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана (12) убијена са мајком

22. јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК).

Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена.

Током злочиначке акције “Масленица” регуларна хрватска војска масакрирала је 348 лица српске националности. Од тог броја, 65 убијених Срба су били цивили. Убијено је 35 жена и петоро деце српске националности. Више од 70 војника РСК је заробљено, мучено а потом свирепо убијено чиме су прекршена основна начела Женевске конвенције. Жртве су убијане секирама, ножевима, маљевима, снајперима али и гранатама. Хрватски фашисти тих дана нису поштедели баш никога а важно је напоменути да је од хрватских граната погинуло и неколико цивила хрватске националности.

Једна од најтужнијих прича Масленице свакако је свирепо убиство деце чија је једина кривица била њихова српска националност. Иако нису ни знали шта је рат, хрватски фашисти су у овој деци видели непријатеља којег треба истребити. О томе нам управо сведочи свирепо убиство српске породице Гагић. Током напада хрватских агресора на село Буковић на најокрутнији начин су убијени  Миленко Гагић (46) и његово двоје малолетне деце. Милан је имао 7 а Милена само 5 година. Злочинцима рука није задрхтала! Фотографије њихових беживотних измасакрираних тела обишле су цео регион. Тог 22. јануара 1993. на свом кућном прагу свирпео је убијена и старица Марта Гагић од 78 година.

За овај злочин до данас нико није одговарао! За хрватско друштво овај злочин представља херојски чин “бранитеља” а његови починиоци уживају и данас све почасти и похвале. Како је могуће да једно друштво које себе представља као демократско, није способно да процесуира и осуди све оне који су убијали децу, жене и немоћне старце? Како је могуће да држава која је чланица Европске Уније слави и велича злочине над цивилима?

Српкиња Даница Пуповац (36) из Кашића масакрирана је од стране хрватских фашиста заједно са својим сином Георгијем који је имао свега пет година. О каквој се мржњи и окрутности хрватске војске радило сведочи нам и чињеница да је тело петогодишњег Георгија пронађено потпуно унакажено а рука је чак била одвојена од тела.

У нападу хрватске војске на село Доња Јагодња масакриране су Невенка Црнобрња (33) и њена ћерка Сњежана, стара 12 година. Убијене су на врло окрутан начин. Сличну судбину је доживела и малолетна девојка Наташа Јокић. Њу су испред своје куће у Карину убили хрватски екстремисти. Имала је непуних 17 година.

Сва ова деца су имала право на живот. Имали су на хиљаде снова и жеља које нису стигли да остваре.. Нису стигли да се запосле, да изграде свој дом, да се запосле, да заснују своје породице..Данас би сви они били одрасли људи, имали би своје породице, своју децу а уместо тога они већ пуних 25 година леже под земљом. Иако нису ни знали шта је рат, убијени су на најокрутније начине а за то до данас нико није одговарао. Њихови џелати уживају велики углед и статус у Хрватској, док ове невине жртве готово нико и да не спомиње.

Током ове злочиначке акције свирепо су убијени и девојка Инес Драча (23), Нада Калуђеровић (38), Бошко Кнежевић (33), Момир Крнета (20), Даница Новаковић(50), Драгија Поповић (56), Миленко Пуповац (45), Сока Арчаба (43), Олга Миљевић(57), Достана Ћосо (23)

Масакрирани су и старци Станко Драча (85), Божо Катић (82), Ћиро Кнежевић (83), Бранко Богуновић (66),  Радослав Павић (87), Никола Колуњић (66), Јован Сљепица(83) као и
старице Марија Драча (73), Бербер Трњина (67), Милица Кнежевић (73), Радмановић Софија (84), Јања Драгичевић (85), Василија Катић (80), Стевка Нонковић (88),  Драгиња Кожул (68), Ружица Пантелић (66), Милица Симичевић (86), Божица Простран (74), Љубица Шекуљица (69), Манда Суботић (63).

Извор:
ЈАДОВНО