КРАВИЧКЕ ЛАСТАВИЦЕ

КРАВИЧКЕ ЛАСТАВИЦЕ

Закукала на Божић Кравица

ал’ је теши Божија Мајчица:

Не плач мајко ти српске дечице

под Покровом мојим сад су ластавице.

Не куни, не ружи злотвора

он им даде кључ Небескијех двора.

Моли мога и Божијег Сина

да опрости грехе злочинцима.

Праштај и ти Кравичка мајчице,

да би стала пред Божије лице.

Не суди им жална жалоснице

да дочекаш твоје ластавице.

Поново ће своја гнезда свити,

и ти с њима раширених крила,

мученице, бићеш Богу мила.

Проливена крвца се не суши

Бог да прости злочиначкој души,

јер тешка је мука мученика

на рукама њихових крвника.

Ту пропишта кравичка мајчица,

крвава јој суза кану с лица,

Урлик њен до Бога се чује,

па га болна болом пропитује:

Мили Боже, шта ли им скривише,

те им живим очи повадише?

Из груди им срца ишчупаше,

девојачке груди сасецаше?

Отеше им невиност и младост,

муке српске бејаху им радост.

Што да праштам крваве им руке,

што ми децу стављаше на муке?

Зар да праштам људскијем зверима,

што им гркљан кидаше зубима?

Тад са Неба слете ластавица,

те обриса сузу мајци с лица.

Не жали нам, мајко, више кости,

Бог нек суди а ти им опрости

и запевај ко на грани тица

на Божић је васкрсла Кравица.

Светлана Д. Марковић

(Посвећено српским жртвама у покољу на Божић 1993. године)

Извор:
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ