Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

категорија Подсећања / дана 18/01/2021 у 10:59 часова /

garavice

Гаравице су спомен подручје које се простире на 15 хектара површине. Налази се са обе стране магистралног пута Бихаћ – Загреб.

У склопу спомен-парка налази се Хумачка главица, узвишење, у чијем су подножју три гробнице: Гаравице, Делибарице и Уљевите баре.

Пише: Сандра Благић

На Гаравицама су се до маја 1941. године налазили природни канали ријечице Клокот, који су за неколико мјесеци yсташе напунили лешевима Срба, Јевреја, Рома.
Тачан број настрадалих никад није утврђен.
Према британским изворима за само три мјесеца убијено је 14.500 цивила. Убијани су сваког дана, на сваком мјесту. Живи су спаљивани у црквама, кућама, шталама.Живи закопавани у усправном положају и посипани кречом.

У Бихаћкој кули, коју нисам могла да прођем а да не свратим, људи су пребијани, мучени и полуживи одвожени на стратишта. Муслимани и Xрвати, из околних кућа, слушали су свакодневно јауке из Куле.

Највећи број је убијен на Гаравицама гдје се од 28. јула до 04. августа десио масовни покољ, када је убијено око 10.000 цивила.
Недалеко од Куле налази се и католичка црква која је у рушевном стању, а иза саме католичке цркве налази се зграда општине.

Усташке власти су 1941. године издале и спровеле наредбу да се до темеља поруши бихаћка православна црква. Црква Свете Тројице срушена је до темеља, а њен камен искориштен за доградњу римокатоличке цркве и звоника. Земљиште на којем се налазио предратни православни храм, општинска власт је одузела и ту је саграђена зграда општине!

Спомен подручје је запуштено, израсло у коров и шибље. Камени стубови ишарани графитима. Оштећени гелерима током протеклог рата.

А данас су власти Бихаћа направиле, од српскoг стратишта, спортско рекреативну зону на којој се одржавају мотоциклистичке трке.

Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

Преко ријечице Клокот, на само 100 метара са десне стране магистралног пута Бихаћ- Загреб, налази се масовна гробница. Једва сам препознала два камена стуба. Од шибља, купине која је израсла, једва се назирао вијенац, постављен прије пар мјесеци.

Ово је наша срамота!
Зашто други народи да се брину за наше мученике? Па њихови дједови су урадили шта је требало.