ГОДИШЊИЦА ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА
Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада воjника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су трагичног 16. jануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мjесто на обали Дрине.
Муслиманске jединице упале су у села приjе сванућа, убиjаjући и кољући цивиле на спавању у кућама, пљачкаjући и уништаваjући све што су стигле, настављаjући етничко чишћење у Подрињу започето jош у априлу и маjу 1992. године нападима на српска села Гниона, Осредак, Виjогор и друга.
Тог кобног дана убиjено jе чак 69 становника овог краjа, а двиjе трећине настрадалих били су цивили, међу коjима и неколико дjеце.
Рањено jе 165 мjештана, а од 30 заробљених половина ниjе преживjела мучења у сребреничким казаматима и њих четворо jош се воде као нестали.
Бjежећи од потпуног уништења, становништво jе тражило спас у повлачењу према граничном мосту ка Баjиноj Башти у Србиjи, док су неки покушали спасити животе препливавањем ледене Дрине.
Мост преко кога се цивилно становништво jедино могло пребацити у Србиjу био jе под сталном митраљеском ватром и постао jе стратиште, па jе у покушаjу бjекства на мосту и у његовоj близини настрадало наjвише цивила, као и у таласима Дрине.
Наjмлађа жртва био jе петогодишњи Александар Димитриjевић, а његов брат Радислав имао jе свега 11 година. Са маjком Милицом покушали су побjећи у Баjину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.
Тог jутра Милени Миловановић погинуо jе муж Миленко, братић Томислав Богдановић и jош неколико рођака и даљих сродника. Она прича да су циjели дан провели под мостом, jер се од пуцњаве прећи ниjе могло, а Дрина jе била дубока и под сталном ватром.
Гордана Секулић убиjена jе на мосту, а њена два сина су срећом остала непогођена и живе у Сребреници са оцем Мирком.
Малољетни Цветко Ристић из Кушића остао jе без комплетне породице, куће и имовине. Убиjени су му родитељи, сестра и брат коjи jош ниjе пронађен, а тек након 16 година обновљена му jе кућа.
Настоjећи да затру све што jе српско на овом подручjу, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажиjевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стаjшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Буjаковићи, Лиjешће, дио српских Скелана и jош неколико села.
Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су jедина три српска села у сребреничкоj општини коjа нису спаљена у протеклом рату.
Извор:
ЈАДОВНО