ВЕЛИКА ТЕХНОКРАТСКА ТИРАНИЈА

big-tech-tyranny

Ућуткивање гласа конзервативаца у јавности није крај плана радикалне левице, то је само важан први корак.

Пише: Френк Шуберт

Расцеп у друштву се наставља и после трагичних догађаја на про-Трамповом скупу у Вашингтону, где су поједине присталице председника Трампа упале у зграду Капитол Хила и ометале процес потврђивања избора Џоа Бајдена и Камале Харис. Било је то нечувено нарушавање безбедности и невиђени напад на мирну транзицију власти која је заштитни знак нашег уставног система. Губитак живота у том процесу је и трагичан и неприхватљив. Придружујем се бројним конзервативним лидерима, укључујући председника IOF-а Брајана Брауна, уредника iFamNews-а, у позиву да сви који су умешани у нереде буду процесуирани. Међутим, реакција левице на ситуацију је, предвидљиво, била да се криза искористи као прилика за постизање политичких поена на рачун конзервативаца. Све ово левица је радила, док је тврдила да жели да „уједини“ земљу у ово време подела, највећих у модерној историји Америке.

Како су наступили одлазећи дани Трампове администрације, гиганти међу друштвеним мрежама спроводе заверу са намером да здробе свако неслагање са либералима и онемогуће глас конзервативаца у јавности. Прво су Твитер, Фејсбук и Инстаграм укинули председнику Трампу његове налоге, чиме су ефикасно елиминисали могућност да комуницира са својих скоро 100 милиона пратилаца на друштвеним мрежама! Размислите о томе – они ућуткују председника Сједињених Држава! Они тврде да је председник одговоран за подстицање побуне у главном граду, па стога не могу да дозволе да се даље преносе његове изјаве. Да би иронија била већа, њихова забрана ограничила је пласман одличне изјаве председника Трампа у којој тражи да се изгредници у потпуности процесуирају и у којој обећава да ће помоћи у мирној транзицији власти.

Активности гиганата међу друштвеним мрежама брзо су кренуле да следе и друге најважније платформе Интернет инфраструктуре. Најмање један дистрибутер електронске поште, а можда и више њих, председнику Трампу укинуо је комуникацију са својим присталицама. Да би се нанео додатни ударац, доминантни мрежни процесор за кредитне картице у земљи, Страјп (Stripe), забранио је прилив било каквих донација за кампању председника Трампа. Али, ни то није крај, водећа национална платформа за е-трговину – Шопифај (Shopify) – увела је забрану продаје робе која је намењена кампањи за председника Трампа. Затворили су и неколико про-Трампових веб-локација за куповину робе са ознакама кампање. Чак је и музичка веб локација за стреаминг Спотифај (Spotify) забранила председнику Трампу да користи њихову страницу.

Видећи шта су Твитер, Фесјбук, Инстаграм и остали урадили Трампу, милиони његових присталица прешли су на супарничку друштвену мрежу, Парлер. Годинама, док су се конзервативци жалили на цензуру њихових ставова од стране главних платформи на друштвеним мрежама, речено нам је да изградимо сопствену платформу. Управо то су учинили оснивачи Парлера. Сада када су нарасли до те мере да су привукли критичну масу корисника, велике технократе су доказале да је варијанта „изради сопствену платформу“ била лаж. Епл (Apple), Гугл (Google) и Амазон (Amazon) сви су се отворено придружили завери против конзервативаца и срушили Парлер, онемогућујући га да користе њихове сервере. Није истина да су забринути због тога што постоји платформа за „говор мржње“ са недовољо ефикасним механизмима да би се заштитила јавност. У ствари, они су забринути да конзервативци могу било где да се огласе због неслагања са опасном политиком левице. Ни дан-данас Парлер још увек није подигнут.

Овом рушењу Парлера претходила је одлука великих технократских кабалиста да забране или озбиљно ограниче дискусију о запаљивом извештају Њујорк Поста о Хантеру Бајдену у данима који су претходили новембарским изборима. Наши владари на друштвеним мрежама утврдили су да ова прича није од помоћи њиховом наративу да Џо Бајден победи, па су је сасекли.

Ућуткивање гласова конзервативаца није крај игре за радикалну левицу, већ само важан први корак. Склањајући конзервативце из јавности, они постају способнији да сломе Устав и правну традицију САД и тако наметну своју радикалну агенду. Шта они имају на уму?

Прво, председавајућа Представничког дома, Ненси Пелоси, обећава да ће још једном да иницира опозив (Impeachment) председника Трампа, иако је он већ у последњој недељи свог мандата. Она жели да жигоше Трампа као јединог америчког председника који је два пута опозиван. Такође се нада да ће га тиме спречити да се икада више кандидује. Да би показала колико је провидна ова политичка акција, Пелоси ће наводно одлагати спровођење члана о опозиву Сенату скоро четири месеца, како се не би одвраћала пажња Сената од активности које треба да помогну долазећој Бајденовој администрацији, потврђивањем именовања и кретањем даље према његовој агенди. Тада, негде касно овог пролећа, демократе ће захтевати Трампову осуду од стране Сената и уклањање са функције – дуго након што је он већ напустио Белу кућу. Сулудо!

Правници попут професора Алана Дершовица и Џонатана Тарлија приметили су да овај потез наноси велику штету Уставу, јер се користи и опозивом и 25. амандманом Устава. Опозив председника због законитог говора, макар се и не слагали са њим, као што намеравају да ураде због Трамповог обраћања у вези са скупом у Вашингтону, значиће да било који председник може да буде опозиван или смењен са функције 25. амандманом Устава и то из било ког разлога.

Али, левицу није брига за Устав као ни за мишљење и вредности конзервативаца. Паклено су решени да наметну своју агенду по сваку цену. Градоначелник Вашингтона, је позвао демократе да област Колумбија постане 51. држава у року од 100 дана. Гувернер Порторика такође је захтевао да демократе испуне своја обећања о стицању прерогатива државе. Ускоро најновији сенатор, Рафаел Варнок из Џорџије, одлучно одбија да одговори на питања о томе да ли ће гласати за препакивање Врховног суда САД-а, како би либерали добили већину.

Ове и многе друге радикалне одлуке захтевале би од Сената да се реши „филибастер правила”, по којем је неопходно 60 гласова за усвајање већине закона. Када би се све демократе држале чврсто, могле би то учинити непосредним гласањем по партијској линији. Долазећи вођа већине, Чак Шумер, рекао је да би ово требало да буде на дневном реду, али сенатор Џо Манчин, демократа из Западне Виргиније, рекао је да неће гласати за уклањање филибастера. Да ли ће моћи да се одупре притиску који ће на њега вршити његове колеге и радикална левица – без сумње појачана од стране великих технократских господара? Прошлог месеца, Манчин је рекао и да се „апсолутно противи” жељи новоизабраног председника Бајдена да пошаље подстицајне чекове од 2.000 долара милионима Американаца. Сада је очигледно променио свој став, јер је његов портпарол наговестио да ће остати отворен за ту опцију „кад за то дође време“.

Примећује се да радикална левица са својим савезницима, великим технократима, и својим корпоративним интересима, непрестано жури да прекроји Америку и учврсти свој моћ. Чак Шумер нам је обећао да ће се то догодити ако демократе добију два места у Сенату у Џорџији, што се и догодило. О томе је реч, а то је изузетно опасно за све про-породичне групе.

Некада су чувари природне породице и традиционалних породичних вредности били присиљени да о тим питањима расправљају бивајући усамљени. Групе попут IOF-а и Националне организације за брак (NOM) с једне стране, а Холивуд, корпоративни интереси, велике спортске лиге, познате личности, ЛГБТ лоби и технолошке компаније с друге стране. Нисмо ни могли да претпоставимо да би се ситуација, колико год била неправедна, могла вратити у „стара добра времена“.

Не можемо дозволити да се овако настави. Будући да ће демократе ускоро контролисати Представнички дом, амерички Сенат и Белу кућу, нема шансе ни да ће велике технократе ускоро променити своје понашање. Позивам све републичке државне тужиоце да раде заједно на покретању антитрустовских тужби (правни инструменти који штите од предаторских пракси и осигуравају поштену конкуренцију – прим. уред.) против сваког учесника у кабали великих технократа. Ове компаније морају бити разбијене тако да служе јавном интересу. Не постоји друга реална алтернатива која ће вратити укинуто право гласа за пола државе када су у питању политика, законодавство и наша заједничка будућност.

Извор:
ИФН