Постоји ли ценовник за одбачене кривичне пријаве за коруптивна дела

СKАНДАЛОЗАН НЕРАД ПОСЕБНОГ ТУЖИЛАШТВА ЗА БОРБУ ПРОТИВ KОРУПЦИЈЕ

• Тужиоци – одбацивачи кривичних пријава, где год да раде, у било ком делу државном система, уколико то чине из опортунистичких и незаконитих разлога, као и правне незналице које пишу брљотине из којих се види да не познају ни основе права, треба да потраже други посао, односно да, у будућности, напуне затворске аутобусе на путу према Забели. Без обзира где раде и ко их је ту “довео”. 

• Званични надлежни органи Србије морају коначно да се позабаве утврђивањем чињеница о нераду Посебног одељења Вишег тужилаштва за борбу против корупције.

 Пишу: др Александар Фатић * и др Александра Булатовић **

Посебно одељење за борбу против корупције Вишег тужилаштва у Београду дошло је у фокус пажње јавности након низа јавних иступања човека који је директно надређен том тужилаштву у смислу одлучивања о њиховим предметима: председника Вишег суда у Београду, Александра Степановића.

Критикујући управо ово одељење Вишег тужилаштва, Степановић је открио јавности шокантну чињеницу: да у његовом суду уопште нема крупних корупцијских предмета, јер ово одељење Вишег тужилаштва, које је надлежно да подноси оптужне предлоге и оптужнице за дела корупције, како испада, уопште не ради свој посао.

Најслабије и најнеефикасније  судије изабране да се “боре” против корупције

Наведена чињеница је скандалозна из више разлога, и овде желимо да изнесемо неке чињенице и предлоге како би се рад овог очигледно дубоко проблематичног одељења тужилаштва ставио на дневни ред и тужилачке, и парламентарне, и агенде политичког преиспитивања у вези са предстојећим политичким изборима наредне године јер је неопходно увести ред у правосуђе.

Када је посебно одељење тужилаштва за сузбијање корупције формирано, међу тужиоцима је било познато да се оно попуњава на начине који немају никакве везе са струком: велики број заменика основних тужилаца, и то оних најнеефикаснијих, “упућен је” да поступа у овом одељењу, иако нису били изабрани за заменике Вишег тужиоца.

Неки од тих заменика требало је да буду разрешени, јер су, рецимо, хитне предмете, попут предмета насиља у породици, у својим основним тужилаштвима држали више година у фиоци, не поступајући. Уместо да буду разрешени, унапређени су у област о којој — немају појма.

Бар део кадровске базе попуњен “упућивањем” нижих заменика тужиоца, од почетка је био — благо речено проблематичан. У најмање једном случају који нам је познат, млади заменик основног тужиоца, који је био изабран на пробну функцију од три године, дакле, чак није био ни на сталној функцији заменика основног тужиоца, “упућен” је управо у ово одељење Вишег тужилаштва. О оваквим примерима је експлицитно говорио судија Степановић, дакле, има их још.

Борба против корупције је потпуно запостављена у Србији

Људи који раде у овом одељењу добијају много веће плате од заменика Вишег тужиоца који нису у “посебном одељењу”. Ради се о специфичној неправди. Заменици Вишег тужиоца који нису у “посебном одељењу” раде општи опсег криминала, односно, баве се врло разноликим кривичним делима. Они морају више да знају, а очигледно је и да морају да више раде. Виши суд ипак суди по неким оптужницама Вишег тужилаштва, а пошто то, како каже судија Степановић, нису оптужнице и оптужни предлози посебног одељења за сузбијање корупције, посао који Више тужилаштво ради, раде управо ти други заменици, ван посебног одељења, који су много мање плаћени.

Шта, онда, раде, “заменици” (да не употребимо директнију, грубу реч) у “посебном одељењу за сузбијање корупције” који примају дупле плате? Они се баве, у суштини са свега неколико кривичних дела која су одређена као домен “корупције”. То је укупно очекивање од њиховог правног знања, а, како испада, ни то не раде, него одбацују кривичне пријаве и за та дела. Сад се, са тачке гледишта информисане јавности, поставља питање: Ако заменик Вишег тужиоца који се бави “сузбијањем корупције” ради са свега неколико кривичних дела, а ни за тих неколико дела не зна да се сва гоне по службеној дужности, док прима дуплу плату у односу на правог заменика Вишег тужиоца, ако то не зна — па шта зна?

Да ли можда зна Достојевског? Да ли свира харфу? Вероватан је одговор да не зна баш ништа.

Да ли је истина да постоји ценовник за одбачене кривичне пријаве за коруптивна кривична дела и за то да се “забрљају” истражне радње и истраге тако да се после одустане од кривичног гоњења, и када се подигне оптужница или поднесе оптужни предлог? Какви људи раде у овом одељењу?

Да ли ће се Скупштина Србије, Одбор за правосуђе, тиме позабавити, и да ли ће полиција предузети неопходне радње у том смислу?

Да ли ћемо добити одговор на то питање? Хоће ли то неко унети у предизборну кампању, власт или опозиција? Јер је важно да институције и политичке странке без одлагања и силовито наметну поступак да се ови одговори морају дати, какви год да су они.

Извршити хитну истрагу о одбаченим кривичним пријавама 

Неопходно је да се Скупштина Србије и јавност позабаве одбачајима кривичних пријава у Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег тужилаштва у Београду, а потребно је да истраживачки новинари, испитају следећа питања:

1. Ко све ради у том одељењу, који им је просек оцена и дужина студирања? О правосудним испитима не треба говорити, јер је ноторна чињеница да се у местима попут Новог Сада они већ годинама продају. Прави показатељ је успех на студијама, јер он показује о каквим се ту уопште правницима ради.

2. Колико је одбачених кривичних пријава или одустајања од кривичног гоњења било по заменику, поименце, од оснивања тог одељења до данас, у односу на решења о истрази или извођењу доказних радњи, и поднетим оптужним прелозима или оптужницама?

4. Какво је имовинско стање тих заменика, колико њих је после упућивања или избора у то одељење купило станове, луксузне аутомобиле, каква им је уштеђевина, итд?
5. Какав је просек оцена, дужина студирања и имовинско стање руководиоца тог одељења, и колико је обавезујућих упутстава од оснивања одељења дато заменицима да одбацују кривичне пријаве или одустају од кривичног гоњења? Било формалних, било неформалних.

Сва ова питања отворио је судија Степановић. Наводи судије Степановића захтевају да се према овом одељењу поступа јасно, директно и бескомпромисно. И судија Снежана Бјелогрлић, председница Друштва судија и чланица Високог савета судства, у недавном интервјуу је и сама подржала судију Степановића у свим овим сумњама које проистичу из његових изјава и интервјуа.

Овим питањем би требало да се баве све странке и Одбор за правосуђе Скупштине Србије, јер ако је одговор на било које од наведена 4 питања проблематичан, имамо карцином у посебном одељењу који треба оперисати радикално, поименце, уз разрешења и инсистирање на кривичној одговорности сваког заменика, као и руководиоца тог одељења.

Одбацивачи кривичних пријава, где год да раде, у било ком делу државног система, уколико то чине из опортунистичких и незаконитих разлога, као и правне незналице које пишу брљотине из којих се види да не познају ни основе права, треба да потраже други посао, односно да, у будућности, напуне затворске аутобусе на путу према Забели. Без обзира где раде и ко их је ту “довео”. То је начелна, а не лична ствар, која се коначно мора спровести без компромиса.

Није за ово крив Александар Вучић ни СНС. Ради се о правој “дубокој држави” коју треба искоренити радикалним репресивним мерама тако да јој више не падне на памет да се запати у правосуђу.

Не можемо више ово трпети. Као што је КРИК утврдио катастрофално стање у судовима у својој бази “Просуди ко суди”, неопходно је да се уз међународну подршку и помоћ не само истраживачки новинари, већ и званични органи, коначно позабаве утврђивањем чињеница о раду Посебног одељења за борбу против корупције.

Наводи судије Степановића не смеју пасти на глуве уши ни јавности, ни полиције, ни Скупштине, ни опозиционих политичких странака.

*  А. Фатић, редовни професор и научни саветник, Институт за филозофију и друштвену теорију у Београду

**  А. Булатовић,  криминолог и научни сарадник, Институт за филозофију и друштвену теорију у Београду

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ