Историјски подвиг ВОЖДОВИХ витезова: На данашњи дан 1807. године ослобођен Београд од Турака

Ослобађањем Београда од стране Карађорђевих устаника, а потом и потврђивањем његове слободе у вријеме кнеза Милоша Обреновића, политички и стратешки положај модерне Србије постепено се измијешта у правцу данашње српске престонице

У петнаестом вијеку Отоманско царство је заузело Балкан, а освајајући Србију долазе и пред зидине Београда. У наредних пар стотина година Београд је мијењао господара неколико пута, између Турака и Аустроугара, пошто се сам град налазио на граници између ова два царства. Ипак, године 1807. изборена је слобода.

На данашњи дан, 8. јануара 1807. године српски устаници су у Првом српском устанку заузели Калемегданску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда.

Тако је Београд, након три вијека, ослобођен од Турака. 

Историчар Слободан Радовић истиче да је 8. јануар узет као датум ослобођења српске престонице јер су Турци, управо тог датума, притиснути снажном опсадом Карађорђеве устаничке војске, предали Калемегданску тврђаву, као своје посљедње упориште.

„Устаничке трупе великог српског вожда Ђорђа Петровића су неколико недјеља раније, тачније 13. децембра 1806. године, освојиле београдску варош. Процијењује се да је на турске шанчеве ударило и до 25 000 српских устаника. Карађорђе је организовао напад тако што је из више праваца и уз подршку тадашње артиљерије – снаге тридесетак топова, напао Турке и разбио их. Интересантно, био је то дан Светог Андреја Првозваног – првог Христовог ученика, због чега је и назван Првозвани. Овај датум је остао дубоко урезан у сјећању народа, док је династија Карађорђевић, неизоставно, обиљежавала овај дан пригодним дворским свечаностима. Остаће упамћено да је Карађорђев унук, краљ Петар I, након што је ступио на престо, управо Светог Андреја Првозваног прослављао као своје крсно име, о чему је писала и београдска штампа“, рекао је Радовић у разговору за ИН4С.

Освајање Калемегданске тврђаве је, сматра Радовић, било питање времена и историјска неминовност.

„Калемегдан је морао пасти. И то се догодило на други дан Божића, 8. јануара. Међутим, оно што бих желио истаћи јесу  тадашњи див јунаци, чији су подвизи обиљежили операцију ослобађања Београда. Наравно, ријеч је о Васу Чарапићу, Милосаву „Чамџији“ и многим знаним и незнаним јунацима, али и о Буљубаши Конду – Цинцару који је пребјегао Србима. Он је успио да отвори чувену Сава-капију, што је умногоме условило исход операције. Све су то одвећ познате личности у историографији, али, нажалост, захваљујући вишедеценијском идентитетском инжењерингу који је званична Подгорица својски форсирала, овакви догађаји и личности су маргинализовани до вулгарности, што је неприхватљиво„, нагласио је Радовић.

Ослобађањем Београда од стране Карађорђевих устаника, а потом и потврђивањем његове слободе у вријеме кнеза Милоша Обреновића, политички и стратешки положај модерне Србије постепено се измијешта у правцу данашње српске престонице.

Све то је омогућавало развој економије модерне Србије, повезивање са устаничким покретима из српске Војводине, али и, како је то назначио Радовић, стварање историјских претпоставки за конфронтацију са нарастајућим германским експанзионизмом, који је обиљежио цијели 20. вијек.

Извор:
ИН4С