Биланс рада Историјског пројекта Сребреница – 2009-2021

2021. навршава се дванаест година плодног рада наше невладине организације „Историјски пројекат Сребреница.“ Супротно од очекивања многих и на „нашој“ и на „противничкој“ страни, тешкоће које уобичајено прате сваку делатност која искорачује из оквира службених наратива и наручених „истина“ нису утицале ни најмање на наш рад, нити су поколебале нашу изузетну међународну заједницу сарадника. Не само да смо од почетка били „знак против кога се говори,“ што је нормално зато што тоталитарни дух света у коме се налазимо не трпи ни критичко мишљење ни чињенице – а до ових последњих му је најмање стало – него смо такође били, надамо се, не нема него врло елоквентна осуда моралног колапса и лицемерја тогa света. То има своју цену, а ми смо је са одушевљењем плаћали. Неће нам бити тешко да то и даље чинимо.

Без намере да умањујемо допринос других организација и појединачних делатника на пољу проучавања сребреничких догађаја који су се одиграли у јулу 1995, важно је нагласити да наш рад није етноцентричан, није ни најмање апологетски, нити је у служби промоције било којих установа или појединаца. Међу нашим сарадницима особе српског порекла су изразита мањина. Наш рад се уопште не одликује настојањем да правдамо или спинујемо у најбољем светлу ратне преступе који би се у Босни и Херцеговини могли приписати српској страни. Ми не истичемо  нити величамо спонсоре или „заслужне“ појединце, као што је у српској средини устаљена пракса, већ смо фокусирани искључиво на радни задатак, а то је да непристрасно разјаснимо шта се за време рата у БиХ (а не само на самом његовом крају, средином 1995.) догађало у Сребреници.

Резултати изложени на нашој интернет презентацији http://srebrenica-project.org/ (а на енглеском и другим језицима овде) недвосмислено потврђују са каквом озбиљношћу приступамо послу који обављамо. Објављивањем доказа који су убитачни по службену сребреничку причу у редакцији хашког Трибунала, међународног политичког естаблишмента и корумпираних медија главног тока, учинили смо ту причу апсолутно несувислом, а правно и у сваком другом погледу неодрживом. Форензички докази самога Трибунала, које смо ми први изнели на светлост дана, побијају могућност стрељања на подручју Сребренице, у јулу 1995, осам хиљада заробљеника. Изјаве припадника колоне Армије БиХ који су се пробојем повукли из Сребренице и који су успешно доспели у Тузлу, на територију под контролом Сарајева, након што ју је заузела ВРС, које смо такође ми први објавили, објашњавају  присуство великог броја људских остатака на сребреничком подручју. Ти посмртни остаци не припадају стрељаним заробљеницима већ војницима и цивилима који су се из Сребренице под борбом повлачили. Они су по међународном праву представљали легитимну мету за српске снаге и нису били стрељани, већ су погинули у борбеним дејствима па су накнадно лажно представљени као жртве стрељања и „геноцида“. Поред ове две врсте доказа којима се дефинитивно раскринкава сребреничка подвала, били смо такође први који смо демаскирали фарсу ткз. „ДНК упаривања,“ подвале која је била кључна за надувавање цифре наводних жртава до размера од око 8,000.

У оквиру нашег рада на истраживању Сребренице, издали смо двадесетак књига и студија на енглеском, српскоми шпанском. Наши британски сарадници су направили једночасовни документарни филм о правним непочинствима хашког Трибунала са посебним освртом на Сребреницу (на српском овде). Организовали смо у разним земљама велики број трибина на тему Сребренице, укључујући једну у Мадриду, Шпанија, 2013. године, где је то био први скуп такве врсте икада одржан.

Наш ангажман је, сасвим природно, изазвао оштро негодовање не само страних заинтересованих чинилаца већ и оних „домаћих,“ као пропали политичар Драган Чавић (и овде), компромитованих дилетантским и кукавичким покушајем наметања јавности лажне, хашке верзије догађаја, а такође и других појединаца из политичких кругова у Републици Српској. Наше раскринкавање лажне приче са којом су се они опортунистички идентификовали, и коју су својим именом потписали, схватили су – не без разлога –  као директан напад на свој „лик и дело.“ Други опортунисти, спремни, чим би уз подршку страног фактора дошли на власт, да Републику Српску издају и користећи као изговор измишљену „геноцидну кривицу“ да пристану на њено самоуништење, такође су на наш рад одреаговали сасвим разумљивим немоћним бесом.

Не само у Републици Српској, него и у самој Србији, Сребреница је постала вододелница између проданих опортуниста и грађана и јавних личности одлучних да по овом морално и политички важном питању критички и независно мисле. Нажалост, под суровим притиском иностраних контролора, у већој или мањој мери, државне структуре и у Републици Српској и у Србији подлегле су сребреничком притиску, па су често сасвим неодговорно подешавале свој званични став у односу на ово питање, које је кључно по српске државне интересе и морални интегритет српског народа.

Поводом дведесетпетогодишњице Сребренице, у јулу 2020, објавили смо исцрпан извештај где смо не само осветлили све главне аспекте Сребренице, већ смо дотакли и питање карактера и крајњег ауторства овог злочина. Наш извештај не оставља ни један камен не преврнутим и све ствари назива њиховим правим именом. Већ месецима чекамо резултат истраживачког труда израелског историчара проф. Гидеона Грајфа и његове комисије, које је Република Српска пре две године ангажовала да испита Сребреницу и објаве своје закључке. Незахвално је коментарисати необјављено и непрочитано штиво, али коначни текст, када га будемо имали у рукама, одговориће на питање да ли ће Република Српска добити заиста корисан документ, или само гомилу двосмислености и обазриво формулисаних констатација којима се аутори неће замерити никоме.

Најава Валентина Инцка, Високог представника у Босни и Херцеговини, да намерава да користи своја проблематична „бонска овлашћења,“ да би поред осталих ствари најзад наметнуо и забрану „негирања геноцида“ у Сребреници, потврђује не само актуелност сребреничке контроверзе већ и крах сребреничког лобија, и то на самом извору те контроверзе. Ако је потребна „забрана негирања“, то значи да у званичну причу и после двадесет и пет година интензивне пропаганде мало ко верује. Остаје да се види да ли ће Инцко заиста посећи за тим правно неутемељеним инструментом своје лажне моћи. Али чак ако би и прибегао таквом примитивном насиљу, то неће ни на који начин утицати на наш рад и нашу агенду. Ми смо холандска невладина организација, наши сарадници су држављани земаља где Инцко нема никакве надлежности а сребренички лоби нема моћ да било кога ућутка. Другим речима, што се нас тиче неће се променити ништа.

Наш сребренички архив, у знатној мери али још увек не у потпуности дигитализован је и не оставља ни камен на камену од исфабриковане приче о „сребреничком геноциду.“ Двадесет и пет година је кратак период гледано из историјског угла. Са променом геополитичког односа снага у свету, лажни сребренички наратив биће ускоро преиспитан и затим одбачен у светлу проверљивих и објективних чињеница, које ћемо свима ставити на располагање.

„Највећи пропагандни тријумф са краја двадесетог века“ (проф. Едвард Херман) биће врло краткотрајан, не само sub specie aeternitatis, што се подразумева, него и у много краћим временским оквирима.

У међувремену, наша вишејезична интернет презентација је фантастичан истраживачки ресурс у вези са Сребреницом. Користите га: www.srebrenica-project.org

Желимо вам срећну и успешну Нову 2021. годину и благословене Божићне празнике!

Историјски пројекат Сребреница

https://www.youtube.com/watch?v=BmXiX3RAdI4