Српске букове шуме номиноване за Унескову листу добара светске природне баштине


Фото/Илустрација

Букове шуме националних паркова Фрушка гора, Копаоник и Тара номиноване су за Унескову Листу добара светске природне баштине

Букове шуме националних паркова Фрушка гора, Копаоник и Тара номиноване су за Унескову Листу добара светске природне баштине. Ово престижно звање уврстиће и Србију са још 12 европских земаља у склоп прекограничног добра „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе“. Србија је поднела своју листу Унеску, на којој се налази 11 букових резервата. Циљ одабира био је што боље представљање резервата, будући да букове шуме чине око 50 одсто свих шумских површина у нашој земљи.

Боља заштита локалитета

На поменутим подручјима се, поред чистих, монодоминантних букових шума, налазе и оне мешовите, полидоминантне састојине, где буква расте у заједницама са смрчом и јелом (НП Копаоник и НП Тара или различитим врстама храстова (НП Фрушка гора). Могло би се рећи да је изузетно богат биодиверзитет и очуваност букових шума Србије допринео кандидатури ових шумских екосистема за сврставање на Светску листу природне баштине.

Марко Казимировић, асистент на предмету Раст и производност шума на Шумарском факултету у Београду, истиче да и само стављање ових локалитета на Унескову Листу светске природне баштине значи много за Србију. – Позиционирањем на ту престижну листу могли бисмо на неки начин да остваримо и већу заинтересованост јавности за ове шуме, чиме би се свакако појачао ефекат њихове заштите и очувања. То би пре свега требало да резултира већим интересовањем шире јавности, као и непосредних уживалаца природе, који би требало да буду боље упознати са суштином активности које шумарска оператива континуирано спроводи приликом управљања овим подручјима. Да није тих активности, ове шуме не би саме од себе опстале у стању у којем их данас затичемо, а које их је кандидовало за Листу светске природне баштине – упозорава Казимировић.

Туристички подстицај

Он сматра да, уколико дође до стављања ових локалитета на Унескову Листу светске природне баштине, људи који живе и долазе ту имали би јачи утицај на оне који управљају природним добрима.

– У контексту туризма, то би још и више значило јер бисмо били мапирани и присутни на светском нивоу. Туристима би значило да посећују одабране и селекционисане локалитете и сасвим сигурно би се то позитивно одразило на пораст еколошког туризма код нас. Сваки посетилац би сигурно више волео да дође на локалитет који је означен као природно добро светске баштине него на неки локалитет који то није – истиче наш саговорник.

Бројна научна истраживања широм света као здравствене ефекте шума наводе да боравак и активности у њима знатно утичу на стимулисање имуносистема, смањивање крвног притиска, успостављање правилног срчаног ритма, смањење нивоа стреса и побољшање расположења, повећање способности концентрације, убрзан опоравак реконвалесцената итд. Према наводима бројних светских истраживања, удисање шумског ваздуха богатог тзв. ваздушним витаминима – фитонцидима, само неколико сати недељно, смањује крвни притисак, пружа ефекат релаксације и може да подигне ниво имунолошког система и до 50 одсто.

Буква – српски бренд

Др Марина Вукин, научни сарадник из Удружења шумарских инжењера и техничара Србије, каже за Курир да је Србија земља лишћара, а да је буква наша најраспрострањенија врста дрвећа. – У шумама јој се придружују пре свега јела, горски и планински јавор, смрча и друге врсте. Можемо је наћи на малим надморским висинама (70 метара код Неготина), па све до 1.500 метара на већим планинским масивима. Тако широко распрострањење нема ниједна друга наша врста дрвећа, што указује на велики значај ове врсте за шумарство и заштиту природе наше земље. У Србији расте морфолошки специфична балканска буква, која се разликује од европске букве. Шуме букве у Србији одликује велики фитоценобиодиверзитет, представљен издвајањем чак 40 шумских асоцијација ове врсте дрвећа. Услед тога, као и због досадашњег начина газдовања, букове шуме у Србији задржале су своју природну структуру, природно распрострањене и могућност природне обнове, што је врло битна чињеница за стање ових шума, с обзиром на то да је природно подмлађивање једини начин обнове букових шума. Чисте букове шуме и мешовите шуме букве са другим врстама лишћара и четинара чине 50% шумског фонда наше земље по површини, а по дрвној запремини, ове шуме учествују са 60% у укупном шумском фонду – наводи др Вукин.

Извор: vesti-online