Нероткињи: О деци

278. Писмо
Нероткињи: О деци

Горко се жалиш што порода немаш. Жалиш се на мужа свога, налазећи узрок у њему. Па се чак усуђујеш жалити се и на самог Творца свога. Немој грешити душу своју но покори се вољи Божијој. Јер је Бог првоузрочник деце, а брачни другови су само канали кроз које се јављају деца у свет по промислу Божијем и по Његовој благој вољи. У Књизи живота записан је овакав случај: Рахила, жена Јаковљева, не имаде порода. Па у огорчењу своме укори Рахила свога мужа Јакова и рече му: дај ми дјеце или ћу умријети. Зачуди се Јаков таквој неразумности жене своје, и Јаков се расрди на Рахилу и рече: зар сам ја а не Бог који ти не да порода! Бива, да Творац понекад не даје порода ни најправеднијим супрузима, као што је био случај са Аврамом и Саром, или са праведним Јоакимом и Аном. Али бива, да Он не даје порода због грешности једне или друге брачне стране. На пример: случај са Михалом женом Давидовом. Млада жена Давидова Михала, кћи цара Саула, гледаше једном с прозора и виде свога мужа како у верском одушевљењу скаче и игра око ковчега завета, па подругну му се у срцу својем. То њено ругање у срцу нико у свету није видео ни чуо осим Свевидећег. Због тога казни Свевидећи Михалу жену Давидову и Михала кћи Саулова не имаде порода до смрти своје.
Испитај, дакле, и ти срце своје, и срце мужа свога, и видите обоје, да ли нисте што згрешили Господу. Ако ли не нађете никакве кривице код себе, онда је несумњиво воља Божија, да немате од срца порода, како би пригрлили туђу сирочад као своју децу, што је велико дело пред Господом. Још је жива међу нама једна знатна госпођа, која нема своје деце, али која је од почетка рата окупљала сирочад без оца и мајке, стотине и стотине њих, па их неговала и школовала као своју рођену децу. Она понекад хоће да исповеди и каже: у животу своме ја никад ништа нисам тако волела као децу. Још као девојчица желела сам да се што пре удам само да бих имала деце, и то што више, што више. Међутим, то ми није дато. Два пута сам се удавала, но своје деце нисам имала. Али Бог ми је стоструко испунио моју жељу за децом. Даровао ми је до сада око хиљаду деце. И сад у старости ја се неизмерно радујем што ми Творац није дао деце од утробе моје. Јер да сам имала рецимо двоје, троје па и десеторо своје деце ја бих се око њих забавила целога века, те бих изгубила задовољство и срећу, да хиљаду туђе деце назовем својом. Богу милом нека је за то хвала!
Моли се Богу и ти, чисто и усрдно, као што су се молили Јоаким и Ана. Неисказано је милостив и може ти дати порода. Али ако ти и не да, не срди се. Поклони тада своју љубав деци умрлих мајки, и бићеш названа мајком а не нероткињом у царству вечне правде и красоте.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ