Манастир Светог Архангела Михаила у Нишу је на Аранђеловдан, 8/21. новембра, свечано прославио своју храмовну славу Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим. Владици Максиму су на Литургији саслуживали: јеромонах Хризостом (Јовановић), јеромонах Методије (Ђурђевић) и јерођакон Пајсије (Марковић). За певницом су појале монахиње из манастира Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу. Литургији је присуствовало монаштво епархије и око 200 верника. Неки од њих су се сјединили са Господом Христом кроз Свето Причешће.
Након Литургије Владика Максим је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у славу и част Светог Архангела Михаила принели братство манастира и овогодишњи домаћин славе Малиша Томић из Ниша. Свечари Светог Архангела Михаила су овом приликом били и монахиња Михаила, настојатељица манастира Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу и монах Михаило, сабрат катакомбе у Нишу. Они су своја монашка имена добили по Светом Архангелу Михаилу. За следећу годину пријавила се Стојана Живић из Прокупља .
У својој архипастирској беседи Владика Максим је поучио присутни народ:
„Ми видимо у како тешким временима живимо, као да је сав ад изашао овде на земљу. И заиста ово је време великих демонских и страшних искушења, али Бог наш је Бог правде и истине. Није Бог неправедан, браћо и сестре, да допусти на своје слуге велика искушења, а да не пружи и не укаже велику помоћ. Међутим, ми се те помоћи лишавамо онда када одбацујемо вољу Божију. Промисао Божији о нама некада допушта да нам се у животу дешавају и непријатне ствари, допушта да у животу носимо и понесемо крст по мери своје снаге. И онда када савијемо свој врат, савијемо свој его, своје гордо ја пред таквим промислом Божијим, вољом Божијом и смирено прихватимо крст болести, невоља, сиромаштва, неразумевања од стране ближњих, прогон од стране окружења, тада тај крст Господ ублажава благодаћу својом, шаље своје небеске слуге, свете анђеле да придигну тај крст, да нам помогну у његовом ношењу. Међутим, онда када из нашег егоизма и самољубља загледани не у Бога, не у вечно Царство Његово које нам обећава, већ у саме себе, када ропћемо и сажаљевамо себе, јер самосажаљење је плод егоизма и узрок роптања, тада ми одбацујемо вољу Божију о нама и тада се и помоћ Божија и благодат Божија удаљавају од нас, самим тим и те небеске слуге Божије. Остајемо сами на том духовном попришту, у тој духовној борби и наравно бивамо поражавани, бивамо побеђени, бивамо оборени у бездан греха, у бездан очајања, маловерја и малодушности. То су све, нажалост, одлике нашег времена, људи нашег времена, авај и хришћана нашег времена. Зато свети анђели, свети Архистратиг Михаило својим ревносним служењем, својом оданошћу Богу све нас позивају да се увек духовно будимо, да никад не малаксамо, да никад не очајавамо, већ да схватимо онда када су велика искушења, тада су нам анђели Божији, тада нам је Мајка Божија и сви свети, тад су нам они најближи да нам помогну, да чују наше молитве, да укрепе наше ослабеле снаге како би ту нашу духовну борбу у овоме свету водили како треба.“
Уследила је трпеза љубави за све присутне коју су припремили братство манастира и овогодишњи домаћини славе. Том приликом мали светосавци при катакомби су извели пригодни програм.
Инфо служба
Све беседе Хорепископа Максима налазе се овде.
