За Србе у Хрватској нема више правде

Криви само зато што су Срби!

• Срби више немају ниједан разлог да верују хрватском правосуђу, а посебно тужилаштвима.

• И даље већина ратних злочина над Србима није процесуирана, многи су запели у самом почетку у тужилаштву тако и да нису доведени до суда 

• Мада формално имају представнике у Влади, Срби су заправо тим чином остали потпуно сами и без икакве заштите. 

• Већ годинама уназад, 18. новембра, на Дан сећања, Срби нису добродошли на улицама Вуковара Заиста је тако. Сваког 18. новембра сви Срби који живе у Вуковару, а имају где да се склоне, то и учине.

 Пише: Ђорђе Баровић, новинар франкфуртских “Вести”

Срби у Хрватској изгубили су веру у независност правосуђа, а после серије хапшења мештана Негославаца, већина је и у страху да би, без обзира на то што немају везе са злочином у Овчари, могли бити процесуирани. Неко је желео да међу Србима направи панику и у томе је и успео.

Овако почиње разговор за „Вести“ Драган Црногорац, некадашњи саборски заступник, а сада председник Савеза српских друштава у Хрватској.

Каква је тренутна ситуација у Негославцима?

– Након последњег хапшења, 4. новембра, у Србе се увукао страх. Најпре су у октобру затворена двојица Срба која су ту живела и током и после рата, а све је кулминирало хапшењем човека који је оптужен да је са 17 година починио ратне злочине. Људи се оправдано плаше да више нема никаквих критеријума по којима се дижу оптужнице и да већ следећи може бити оптужен само зато што је Србин и некоме се не свиђа или се некоме замерио.

Да ли је боља ситуација у другим српским срединама?

– И у другим срединама ситуација је слична, поготово у селима око Вуковара и у самом Вуковару. Ту мислим и на Трпињу, Борово Село, Негославце, Маркушицу… Међу људе се увукла стрепња да је довољно да се на некога упери прстом и да му више нема изласка из хрватског казамата.   Пре неколико година смо имали хапшење у Трпињи. Ти људи су били уверени да ће на суду доказати своју невиност, али су уместо тога сви осуђени. Слично је било и након хапшења двојице Срба који су дуго година после рата радили, један у градској управи, а други у српској организацији. Неко је у њих упро прстом и против њих је подигнута оптужница за ратни злочин. Свих ових година живели су и радили у Вуковару знајући да нису починили никакав ратни злочин за време рата, али су ипак ухапшени. Они верују да ће своју невиност доказати на суду, али хрватско правосуђе је показало да у таквим случајевима нема објективности.

Србе оптужују, осуђују и шаљу у затвор без аргумената

Шта је позадина тих хапшења?

– Комплетна ситуција у Вуковару последњих година је резултат намере да се међу српским становништвом унесе немир, али и да се задовољи „жеђ“ за оптуживањем Срба. Заиста је тешко поверовати да се после толико процеса вођених како у Србији, тако и у Хрватској, одједном проналазе нови докази. Управо су ови последњи догађаји прелили чашу жучи због којих Срби више немају ниједан разлог да верују хрватском правосуђу, а посебно тужилаштвима.

Показало се да нема у тим процесима нимало објективности или професионализма, већ искључиво потребе да се уочи сваког 18. новембра Срби хапсе и оптужују само зато што су Срби. Није претеривање ако кажем да за нас овде више нема правде.

Зар није у праву потпредседник владе Хрватске Борис Милошевић када каже да сви одговорни за злочине морају бити процесуирани?

– Начелно и теоретски јесте, али зар ми треба да затварамо очи пред неправдом. Дајући јавно овакве изјаве ствара се утисак да у Хрватској влада правна држава, а онда тај исти Борис Милошевић констатује у Вариводама да још нико није процесуиран за злочине над Србима и онда се поставља логично питања која је његова улога у Влади Хрватске? И даље већина ратних злочина над Србима није процесуирана, многи су запели у самом почетку у тужилаштву тако и да нису доведени до суда. Како онда да верујете у паролу коју сте навели?

Последњих месеци из Вуковара стижу узнемирујући снимци пребијања српских младића. Да ли је то права слика ствари?

– Ситуација у граду је лоша. Чини се да су немири и напади на српске младиће инструисани са жељом да дође до реакције или да би се српска страна одмах оптужила и осудила. Међутим, деца су у неколико наврата снимила телефоном те догађаје и на тај начин је и намера раскринкана. Оно што треба да забрињава је чињеница да нема озбиљне реакције, професионалног поступања полиције. Већина актера инцидената је брзо пуштена на слободу, што је јасна порука да су провокације тог типа, али и цртање графита уперених против српске заједнице прихватљиви у Вуковару. Усудио бих се рећи да тим нечињењем и полиција учествује у стварању додатних тензија.

СДСС не штити Србе

Зар није логично да се обратите српској СДСС која партиципира у Влади Хрватске?

– Зар не би било још логичније да они сами реагују на оваква дешавања? Па они су обећавали да ће представљати и штитити српску заједницу. Изгубили су Срби поверење у њих не само зато што седе у влади, која је легализовала поздрав „За дом спремни“ или што су део парламентарне већине која чува имунитет Бранимиру Главашу због поновљеног процеса за злочине над осјечким Србима, већ зато што годинама ништа не чине да избегли Срби Крајишници и даље не могу равноправно да живе у Хрватској као сви други грађани, а сад се то преноси и на новорођене генерације.

С друге стране, тешко да би нам и Борис Милошевић помогао, посебно када је открио да је његов отац био током „Олује“ управо у оној војсци која је протеривала и убијала наше суграђане. Мада формално имају представнике у Влади, Срби су заправо тим чином остали потпуно сами и без икакве заштите.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ћирилица без заштите

Има ли српских табли у Вуковару?

– Нема их више. Готово све су или сломљене или прелепљене хрватским заставама. И то је тако већ неколико година и ником ништа. Замислите поштовање Устава Хрватске у Вуковару када те загарантоване вишејезичне табле нема ни на полицијској станици. Једино одакле још није избачена је Уред државне управе. И одатле је била скинута, па враћена, па оштећена и таква је и данас. Срби по Уставу Хрватске имају нека права, а у пракси немају чак ни оно на свој језик и писмо.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Додатна претња уочи Дана сећања

Већ годинама уназад, 18. новембра, на Дан сећања, Срби нису добродошли на улицама Вуковара?

– Заиста је тако као што кажете. Сваког 18. новембра сви Срби који живе у Вуковару, а имају где да се склоне, то и учине. Они који немају где закључавају се и тако ће сачекати да сване нови дан. Ове године је Дан сећања и државни празник, па се очекивао много већи број људи него ранијих година. Е, сада, можда ће и у овој пандемији КОВИД -19 бити нешто добро, јер ће спречити већи долазак у Вуковар, али и то је питање. Пенава је објаснио да не може никоме да забрани да тог дана дође у Вуковар. Та изјава је код Срба доживљена као додатна претња и још један разлог да тог дана не буду у граду.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ