Ниједна држава у САД још није потврдила резултате избора

Пише: Frank Schubert

Да ли би исти одјек постојао у медијима да је ситуација обрнута?

У протеклих дана медији као да се утркују ко ће пре Џоа Бајдена да прогласи за изабраног председника Сједињених Држава. Сведоци смо крајње понижавајуће лекције о пристрасности медија. Ниједна једина држава у Америци још није потврдила своје резултате избора. Већина држава и даље броји гласове. Неке државе ће највероватније морати поново да их броје јер су резултати скоро изједначени. Поднете су и тужбе које доводе у питање законитост гласова, а током седмице очекује се још тужби у вези са системским питањима везаним за бројање гласова.

Али медији се праве као да се то не дешава. Пошто Џо Бајден засад води према пребројаним гласовима, медији и демократе позивају председника Трампа да призна пораз, а републиканце – да не помињем и људе широм света – да се окупе око Бајдена као најизгледнијег председника Сједињених Држава.

Да ли би исти одјек постојао у медијима да је ситуација обрнута? Да председник Трамп има предност од неколико хиљада гласова у односу на Џоа Бајдена у свакој од тих неколико држава, да ли би медији и демократски политичари позивали Бајдена да призна пораз и демократе да се окупе око председника Трампа? Наравно да не би.

Потребно је време да се гласови преброје. Овај процес је додатно отежан одлуком званичника из редова демократа у неколико држава да се гласачки листићи пошаљу поштом сваком гласачу на бирачком списку. Мора се дати времена да се овај процес одвије до краја. Ево где се сада налазимо.

Према најновијим бројкама медијске куће Associated Press, Џо Бајден је у предности у неколико кључних „колебљивих“ држава. Ако буде задржао ту предност, он ће заиста постатиизабрани председник. Али он још нијеизабрани председник, без обзира на то како га називају Associated Pressи други медији.

Наставља се бројање гласова у кључним државама. У Аризони Бајден има предност од само отприлике 17.000гласова (Разлика је тренутно још мања.Подаци су од 10.новембра, прим.ур.срб,). У једном тренутку је она износила више од 90.000 гласова.По свему судећи, изгледа да треба пребројати још преко 70.000гласова. Ако се у крајњем обрачуну испостави да је Бајден изгубио у Аризони, његов пројектовани број од 290 електорских гласова могао би да падне на 279, док би Трампов порастао за 11 гласова. У држави Висконсин, која је према наводима медија подржала Бајдена, по свему судећи гласови ће се поново бројати. Док се не заврши бројање, број Бајденових електорских гласова пада за 10, што га спушта исподоних 270 гласова потребних за избор. У Џорџији, где Бајден води за око 10.000 гласова,скоро сасвим је извесно да ће се гласови поново бројати. Једна компјутерска „грешка” већ је доделила Џоу Бајдену око 7.000 гласова који су дати председнику Трампу. Наводно, ово одступање је сређено и број гласова исправљен, међутим, исти систем примењен је у бројним окрузима у Џорџији, као и у другим државама. Победник поновног бројања однеће 16 електорских гласова у Џорџији. У Пенсилванији, где Бајден води за око 45.000 гласова и где су га медији прогласили победником, у току је велико надметање око привремених гласачких листића. (Видите дискусију ниже у тексту.) Поред тога, у току је поступак који је већ предат Уставном суду САД-а због неколико хиљада гласова које су државни званичници пребројали, и који су стигли након изборног дана, што је у супротности с државним законима. У међувремену, Трамп и даље води у Северној Каролини, а многи се питају зашто медијима треба толико времена да прогласе Трампову победу у тој држави. Кад се потврди резултат избора у Северној Каролини, Трамп би требало да добије 15 електорских гласова те државе. Трамп има огромну предност у Аљасци – два према један у односу на Бајдена – и добиће три електорска гласа те државе. (И опет, зашто се држава која је дала 62% гласова за председника Трампа неназове Трамповом државом?)

Поред тога што је потребно сачекати да се гласови преброје пре него што се прогласи победник, ту је и много текућих и могућих правних питања која треба решити. Само у Пенсилванији покренуто је 5–6 важних судских поступака. Да погледамо о чему је реч.

Као што сам рекао, судије у држави Пенсилванији изјавиле су да гласачки листићи који се шаљу поштом могу да се уваже чак иако стигну три дана након дана избора. То је у супротности с државним законом. Врховни суд Сједињених држава је изгласао (4:4 гласа) да тај случај неће решавати пре дана избора, али је наредио да се ти гласачки листићи издвоје како би се по потреби могли уклонити од осталих листића који се броје. Будући да је судија Ејми Кони Барет сада потврђена за судију Врховног суда, републиканци се надају да ће Врховни суд донети исправну одлуку.

Такође у Пенсилванији, постоји поступак којим је гласачима омогућено да гласају на „привременим гласачким листићима” на дан избора иако немају одговарајућа лична документа за потврду идентитета. Закон је гласачима оставио да до јуче, 9. новембра, „поправе” своје гласачке листиће тако што ће доставити одговарајућа лична документа. Државни секретар Пенсилваније, иначе из Демократске странке, изјавила је да ће тај рок продужити за још три дана до 12. новембра, али је судија те државе наредила да се ти гласачки листићи издвоје како би се донела пресуда о том питању.

Још један случај у Пенсилванији тиче се привремених гласачких листића које су гласачи предали на дан избора,а истовремено су послали и гласачке листиће поштом. Изгледа да неке демократе мисле да оба гласа тих истих особа треба узети у обзир.

У припреми су и још најмање две тужбе које тврде да су републиканским посматрачима ускраћене све могућности да прегледају бројање гласова, чиме је прекршен закон.

У Аризони, представници Трампове кампање тврде да је на хиљаде Трампових гласова поништено када су запослени на гласачким местима говорили гласачима да притисну зелено дугме након што су машине за гласање пријавиле проблем с њиховим гласом. Тиме је њихов глас за Трампа избрисан.

У Мичигену су поднете тужбе због тога што представницима републиканске странке није дозвољен приступ приликом бројања гласова.

У Невади, представници Трампове кампање жалили су се да је преко 3.000 гласова незаконито јер су их предале особе које више не живе у тој држави. Осим тога, бројни Трампови гласачи тврде да су им украдени гласови који су послати поштом и да је уместо њих неко други гласао, за шта се сазнало тек кад су се те особе појавиле на гласачким местима да лично гласају.

Како ова седмица одмиче, чини се да ће број тужби још порасти. Многи Трампови гласачи истичу све наводне случајеве грешака или отворене преваре које се дешавају као доказ крађе Трампових гласова. И заиста, и сам председник Трамп изнео је исте наводе. Важно је да се правни поступак одигра до краја како би Трампов тим могао да изнесе случај пред суд.

Но, истовремено, важно је и препознати да се судски поступак може покренути само на основу доказа. Сада је на члановима Трампове кампање терет доказивања преваре, малверзација и незаконитих радњи у многим тужбама које су поднели. Штавише, они морају да установе да је степен те активности довољан да промени исход гласања у одређеној држави. На пример, није довољно доказати да неких 3.000 људи у Невади заправо није имало право гласа јер Трамп у Невади тренутно заостаје за више од 36.000 гласова. Чак и да су сви ти гласови додељени Бајдену, то не би утицало на крајњи резултат.

Кад већ говоримо о доказима, забрињавајуће је да су многи конзервативци постали мета интернет мимова с погрешним информацијама о наводним заверама везаним за гласање.

Једна тврдња која се пренела интернетом јесте да гласачки листићи који се броје немају тајни водени жиг који је наводно одштампало Министарство за унутрашњу безбедност. Али то Министарство није учествовало у штампању гласачких листића. Њих штампају појединачне државе.

Легитимна и сасвим разумљива забринутост везана је за гласачки софтвер који је коришћен у Џорџији где је неправилно забележено 7.000 гласова за Бајдена, иако су они заправо били за Трампа. То је изузетно важно питање које се мора подробно испитати јер је исти софтвер употребљен у многим другим окрузима у Џорџији, као и у десетини других држава. Званичници Џорџије назвали су то „компјутерском грешком” која је решена. Наравно, ово се мора темељно испитати у свакој јурисдикцији у којој је софтвер коришћен, и ја претпостављам да Трампови представници и представници изборне комисије у држави управо то и раде. Засад није било других случајева да се „грешка”попут оне у Џорџији догодила и негде другде. Упркос томе, теоретичари завере на интернету тврде да су резултати гласања компромитовани свуда где је тај софтвер коришћен.

Још једна изборна брига зачета је на поткасту Стива Бенона на дан избора, када је генерал у пензији тврдио да има информације о завери огромних размера коју спроводи суперкомпјутер назван „Хамер” (Чекић) и компјутерски програм назван „Табела резултата” који је осмишљен да промени или фабрикује гласове. Тај програм је наводно развила ЦИА и он се користи да утиче на резултате гласања у многим страним државама, а непознате особе су га примениле и на председничким изборима у САД 2020. године. Истакнути адвокати која подржава Трампа, Сидни Пауел, јуче је тврдила да је могуће да је компјутерски програм променио 3% свих гласова и покренуо алгоритме да би израчунао колико је гласова потребно Бајдену у кључним државама, као што је Мичиген, да би победио.

Прошле недеље, госпођа Пауел је сугерисала репортеру с телевизије да америчко Министарство правде истражује наводе о „Табели резултата”. Надамо се да је заиста тако. Али чини се да та тврдња обухвата и нека питања због којих је тешко поверовати у њу. На пример, творац тог суперкомпјутера и програма „Табела резултата”, Денис Монтгомери, наводно подржава Трампа. Ако је то тачно, зашто није иступио и потврдио или порекао могућност да је његов програм урадио то што се говори? Затим, Монтгомери је раније био умешан у нешто што би многи назвали преварама. Примера ради, тврдио је да је осмислио компјутерске програме који могу да пронађу поруке послате успаваним ћелијама Ал Каиде, скривене у телевизијским преносима Ал Џазире. Такви наводи донели су му милионе на основу уговора са савезном владом, али нису довеле до открића терористичких порука. Друге спорне тврдње које су Монтгомерију донеле позамашне суме на основу уговора тичу се навода да његови компјутерски програми могу да идентификују лица и оружје терориста на основу снимака из дронова, или да пронађу подморнице дубоко испод површине воде. Док су му пристизале огромне уплате из буџета, Монтгомери је наводно правио огромне коцкарске дугове у казинима Неваде.

Понављам, надам се дадржавни тужилац Бил Бар помно истражује овакве наводе, ма колико они деловали невероватно. Последња ствар која је потребна нашој земљи сада (а и целом свету, кад смо ког тога) јесте неистражена теорија завере на интернету коју људи могу да искористе.

Где нас све то доводи?

Доводи нас до председничких избора који још нишу решени. Ниједна држава није завршила поступак бројања гласова нити потврдила изборне резултате. Засад делује да Џо Бајден води у довољно држава да постане изабрани председник Сједињених Држава уколико се та предност потврди у коначном бројању и ако не дође до непредвиђених правних дешавања. Али он данас није у тој позицији.

Оно што нам је сада потребно јесте да се поступак бројања гласова до краја одвија у миру и реду. То подразумева разматрање свих правних радњи и одлучивање на основу доказа и закона. А такође треба да укључи уверавање људи да сулуде интернет-завере не остану неиспитане како не би давале повода за умишљање.

Извор:
ИФН