Глобалистички геноцид у “научном” паковању

Поводом пола века постојања злокобног Римског клуба

• Римски клуб се у јавности представља као прилично отворена међународна организација (невладина организација – прим уредника) која се бави предвиђањем социјално-економских и демографских процеса у свету

• Чланови Римског клуба пропагирају много радикалније идеје од оних које се објављују у извештајима клуба. Они говоре да је потребно садашње становништво са 8 милијарди смањити за половину, или га чак свести на једну милијарду људи (на свету је по подацима Светске банке 2016. године било 7,44 милијарде људи).

• Први и главни задатак Римског клуба је „научно“ оправдање геноцида који су „господари новца“ планирали човечанству. Планови за овај геноцид се делом већ спроводе

 Пише: проф. др Валентин Јурјевић Катасонов, економиста на Московском државном институту међународних односа (МГИМО)

Превод: Филип Раке Вукајловић

(У скраћеној форми је дат превод значајног текста руског економисте Валентина Јурјевича Катасонова поводом 50-годишњице Римског Клуба, који је објављен у интернет новинама “Завтра”)

Прави оснивач Римског клуба био је Дејвид Рокфелер (David Rockefeller), амерички милијардер, банкар, политичар. Вила на његовом италијанском имању била је 1965. године место где је одржан неслужбени састанак мале групе „интелектуалаца“ на коме је донета одлука о оснивању Римског клуба. Исти је унук чувеног Џона Рокфелера, нафтног магната, оснивача Рокфелеровог клана, првог човека који је постао доларски милијардер. Одлука је спроведена у дело 1968. године и била је један од првих корака у припремама за успоставаљање новог светског поретка. Клуб је пре свега био неопходан ради “научног” оправдавања и заснивања глобализације, која је власницима машине за штампање новца из Федералних резерви САД отварала огромне могућности у куповини вредних светских актива.

Римски клуб крије своје намере и циљеве

Може се рећи да су два највећа пројекта у животу овог милијардера била: мултинационална Чејз Менхетн банка и Римски клуб. Али, чињеница да прави оснивачи Римског клуба нису били Печеи (Aurelio Peccei) и Кинг (Alexander King), већ Дејвид Рокфелер, многима који су чак чули и читали о овом клубу, постала је позната тек након смрти милијардера (2017. године) у сто другој години живота.

Римски клуб се у јавности представља као прилично отворена међународна организација (невладина организација – прим уредника) која се бави предвиђањем социјално-економских и демографских процеса у свету. Као својеврсна платформа на којој се ексцентрични „интелектуалци“ окупљају и разговарају о питањима далеке будућности. Наводно је Римски клуб је далеко од политике, то је чисто истраживачка организација, још један “труст мозгова”, којих у свету има неколико хиљада.

Скоро сви познати „трустови мозгова“ приписују се одређеним државама и они саветују своје владе. А Римски клуб је међународна организација, која није национално пристрасна.

Као што следи из оснивачких докумената, Римски клуб се брине само о судбини целог човечанства. Споља све изгледа као да су студије и извештаји Римског клуба упућени владама свих земаља света. Наводно корист од ове међународне организације су имали и имају сви људи на нашој планети. У ствари, главни бенефицијари су били клан Ротшилдових и “господари новца” – главни акционари Федералних резерви САД који помоћу машине за штампање новац стварају из ваздуха.

“Господари новца” одувек су желели да постану “господари света”. Да би то остварили, смислили су да уз помоћ машине за штампање новца покупују све што се налази на планети. Добра која је створио човек, природне ресурсе које је створио Бог и, на крају, самог човека. Њихов миран сан веома ремети свест о ограничености природних ресурса и забринутост да би ови могли пресушити као резултат чињенице да је на свету превише људи, а да број становника на планети и даље расте. Похлепа „господара новца“ наводи их да размишљају о томе како да смање убрзано трошење многих важних ресурса Земље, али не у корист људи, већ да они зграбе што више. И Римски клуб је увек ту да им својим „препорукама“ ублажи такву главобољу и поврати миран сан.

Проблем: На свету живи превише људи, а број становника и даље расте

Већ почетком седамдесетих година прошлог века почињу, уз подршку и у оквиру Римског клуба, да се појављују извештаји који су прогнозирали социјално– економски развој и демографске тенденције на далеку и супер далеку перспективу. Резултати различитих могућих сценарија су, мање више, човечанству предвиђали сигурну погибију. Било због осиромашења и исцрпљивања природних ресурса (тла, воде, шума, нафте, руда, итд.), било као резултат претераног нивоа загађења животне средине.

Индустријска и пољопривредна производња (количине) у моделима Римског клуба изведени су из демографског раста. Коначно, аутори разних извештаја нескривено намећу следећи закључак: да би се избегло исцрпљивање природних ресурса и смрт од тровања животне средине, треба обуздати индустријски и пољопривредни раст.

Геноцидни ставови Римског клуба: Већина становника на земљи је непотребна

А за обуздавање производње индустријске робе и хране, не преостаје ништа друго него да обуздате раст становништва.

Тако је Римски клуб почео да свету намеће мисао да на планети има превише људи. Појавила се и концепција “нултог раста” по којој би ниво производње и становништва требало задржати на нивоу 70-тих година прошлог века. Тиме се Римски клуб вратио на учење енглеског свештеника и научника Томаса Малтуса из 1798. године које је касније било квалификовано као “проповед геноцида”.

Становништво смањити на половину, или чак свести на једну милијарду

Извештаји Римског клуба се такође могу квалификовати као благо закамуфлиранаидеологија геноцида. Ове идеје су се шириле и даље се шире од стране утицајних чланова клуба. Према конститутивним документима Римског клуба, број чланова је тачно 100. То су они који одређују главне приоритете у активностима клуба, предлажу нове пројекте (извештаје) и одобравају већ припремљене извештаје.

Сами чланови клуба, с ретким изузецима, не припремају извештаје. Њих креирају спољни извођачи на основу наруџби, које клуб плаћа. Спољни извршиоци у клубу могу бити представљени придруженим члановима који немају право гласа. Додатно, поред редовних (пуноправних) и придружених чланова, постоје још и почасни чланови. И редовни и почасни чланови су веома познати и утицајни људи.

Најновије листе садашњих и почасних чланова укључују такве особе као што су високи функционер УН Морис Стронг, бивши генерални секретар КПСС Михаил Горбачов, бивши амерички потпредседник Ал Гор, власник ЦНН-а Тед Тарнер, бивши генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана, бивши секретар УН Кофи Анан (преминуо 2018. године, примедба Ф.Р.В.), бивши амерички председник Бил Клинтон, милијардер и оснивач Мајкрософта Бил Гејтс, финансијер и шпекулант Џорџ Сорос, бивши британски премијер Тони Блер, сиви кардинал америчке спољне политике Хенри Кисинџер, белгијски принц Филип, холандска краљица Беатрис, бивши председавајући Европске комисије Романо Проди и Жак Делор.

Уз помоћ и подршку овако утицајних личности шире се по свету опасне идеје Римског клуба. Томе треба додати и 35 асоцијација и подружница Римског клуба у разним земљама света.

Неки чланови Римског клуба пропагирају много радикалније идеје од оних које се објављују у извештајима клуба. Они говоре да је потребно становништво смањити за половину, или га чак свести на једну милијарду људи (на свету је по подацима Светске банке 2016. године било 7,44 милијарде људи).

Изгледа, има се у виду да треба оставити да живе они који чине тзв. “златну милијарду” (што је приближан број становника тзв. “цивилизованих” држава, тј. оних, које се убрајају у западну цивилизацију). Но, ни милијарда није била доња граница којом су лицитирали различити чланови Римског клуба и различито време.

Најекстемнији је био поменути Тед Тарнер, власник ЦНН–а, који је часопису намењеном заштитницима природе 1996. године изјавио да би “идеалан” број становника на Земљи био 225–300 милиона!

Касније је 2008. године говорио о смањивању броја становника до две милијарде, на планети је, по његовом мишљењу, вишак најмање 70% људи!

Дакле, први и главни задатак Римског клуба је „научно“ оправдање геноцида који су „господари новца“ планирали човечанству. Планови за овај геноцид се делом већ проводе. Али то је тема за другу расправу.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Сулуде идеје научника из Римског клуба да смање број становника у свету

 Женама без деце дати као награду  80.000 долара

• Чак 80.000 долара треба дати женама са једним, или ниједним дететом како би се смањио број становника, предлажу стручњаци из Римског клуба.
• Генерални секретар Римског клуба Грејем Макстон: „Светско становништво је удвостручено у протеклих 50 година, има скоро осам милијарди становника на земљи и то је главни разлог све већег уништавања наше планете“

“Раст има границе” гласи порука због које “Римски клуб” привлачи пажњу већ више од 50 година. Недавно су двојица научника доставила клубу нови извештај, који предвиђа радикалну реконструкцију националне економије.

Студија, коју су норвешки истраживач развоја у будућности Јерген Рандерс и британски економиста Грејем Макстон представили у Берлину, носи назив: “Један одсто је довољно. Сузбијање социјалне неравноправности, незапослености и климатских промена малим растом”.

Шта предлажу научници?

– Премија за породице без деце, односно с једним дететом. Аутори тврде да је чињеница да је светско становништво удвостручено у протеклих 50 година главни разлог све већег уништавања наше планете. Будући да је тешко смањити еколошки “отисак” сваког појединца, било би “корисно када би друштво још више смањило стопу раста становништва, а идеално би било да она поста негативна”.

Жене које су подигле највише једно дете, “за 50. рођендан треба да добију награду од 80.000 долара”.

Аутори ове студије предлажу још десетак драстичних мера мера, ”, али кажу да лако може да се деси да неки од њихових предлога наиђе на жестоке критике.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ