Човечанству прети дефицит хране

Према прорачунима УН, трећина свих намриница у свету баца се у ђубре. Прит оме на њихову производњу троше се колосални ресурси, од којих су многи тешко обновиви. Како би сачувао природу, човек мора да поштује принцип „мисли-једи-сачувај“, позивају УН.

Пре него што стави себи јело у тањир човек треба да помисли може ли то да поједе. На томе инсистирају експерти Космисије УН за храну ФАО. Према њиховим истраживањима, 30% хране човечанство баца у ђубре – нешто не поједе до краја, нешто се квари у фрижидеру. Данас се производи превише намирница, и људи купују више него што им је потребно, истиче дијетолог Ирина Диричјова.

У ствари човечанство не може да нађе баланс у храни, и мени се чини да надаље постаје све горе. То што се мерчедајзинг развија и тера људе да купују не само више него што могу да поједу, већ и више него што су планирали да купе, то некоме иде на руку.

Према подацима УН, з апроизводњу једног литра млека у тетрапаку потребно је 1000 литара природне воде, за производњу хамбургера 16000 литара. Ако се производе у количини која је потребна потрошачима, човечанство ће сачувати огромну количину биоресурса. Ипак ограничавање производе намриница довешће до њиховог дефицита, и као последице до поскупљења, сматра председник Националне асоцијације организације брзе исхране Алексеј Новиков.

Овде не може да се гледа само са тачке гледишта да се много хране баца. Ако се ограничи производња прехрамбене продукције, неизбежно ће се појавити проблеми са дефицитом. На пример, планираће да произведу одређену количину хлеба и пецива. неко ће купити много, као што је код нас уобичајено да се купи унапред, некоме неће бити довољно. Вештачки правити проблеме са намирницама по мени није оправдано.

Друга је ствар што данас у развијеним земљама где нема проблема са јелом, појављује се други проблем – гојазност. Према подацима Прехрамбене комисије УН, данас две милијарде људи пати од глади, док скоро милијарду и по има сувишну тежину. И испада да ако негде људи умиру од лгади, у другим регионима непоједена храна иде на ђубриште, уз то троши се огроман новац на здрав начин живота. Тако у САД жена председника Мишел Обама постала је инцијатор националног програма борбе против дечије гојазности, чија је вредност десет милијарди долара. Због сувишне тежине деца су почела да пате од болести које су раније биле својествене само одраслима. То може да се избегне ако се од малена усађује култура исхране и брижљив однос према храни, инсистира дијетолог Ирина Диричова.

Просветитељски рад треба да буде на нивоу државне политике. Треба развијати свесни прилаз храни. Ми у својој породици трудимо се да на сопственом примеру покажемо да је човеку довољна буквално четвртина хране коју поједе. Остале три четвртине ће хранити само његове лекаре.

Да истакнемо да су за земљу-еталон у брижљивом односу према храни експерти УН пригласили Монголију. Највеће трошаџије у том смислу су САД, Канада, Велика Британија и низ других земаља ЕУ. Између осталог, чак у јужном делу афричког континента, где је највећи проценат гладних, губици намирница износе до 10 килограма годишње по човеку.

Глас Русије