Шта се заправо десило након што су момци спасли девојку у Београду

Београд. Подне. Људи псују саобраћај у Дунавској и покушавају да се пробију својим кућама, пословима и мукама. Обично је тихо на доњем Дорћолу, али се између бициклиста који иду ка кеју и мајстора који вечито нешто лупају зачуо врисак. Врисак као најочајнији вапај.

„Горим“, урлала је девојка која је скоро гола истрчала на терасу запаљеног стана. „Горим“. Колико само ужаса стаје у једну реч.

Врисак су чули сви на улици испод. Чули су га људи по малим продавницама збуџеним по ћошковима. Чуо се све до реке.

Није то био обичан врисак. То је врисак особе заробљене између пламена и тла. Заробљене између две смрти.

Одјекнуо је толико да су се подигли погледи и обавезни упаљени телефони. Људи су се окупили да гледају и снимају. Гори стан на десетом спрату на Дорћолу. Ма, какав стан. Изгореће дете у њему. Девојчица стара 15 година.

И ту се у делићу секунде док је ватра беспоштедно гутала намештај и почела да гута људску кожу показало од чега смо ми као особе направљени. Ко диже телефон да снима, а ко не подигне поглед да каже себи „брате, ово је много високо“, него без размишљања потрчи да спасе живот.

Десети спрат. Око тридесет метара изнад тла. Девојка зове у помоћ. Испод зграде стиже и њена мајка. Види да стана као да више нема. Ко ће сад мислити на стан. Пламенови иду ка њеном детету. Мајка виче ћерки да покупи косу, да је ватра не ухвати. Да може, полетела би да спасе дете, али не може. Плаче и моли дете да издржи.

Док је комшија истрчавао из зграде да доведе помоћ петорица младића су утрчала у зграду. У зграду која гори. Молери из Панчева су видели ватру и уместо да побегну од ње потрчали право ка њој. Они нису ватрогасци.

Нико им није рекао како се спашава особа десет спратова изнад тла. Они нису знали шта следеће да ураде, али су знали да не смеју учинити ништа.

Када су дотрчали до стихије, схватили су да ће или преузети огроман ризик или ће дете изнад њих умрети у најгорим мукама. Изабрали су да пробају немогуће. И успели.

Нека остане запамћено ове одвратне године да је човек висио на конопцу испод стана у пламену, 30 метара изнад тла да спасе девојку коју никада раније није видео. И да није био сам.

Они се зову Павле Гавура (36), Лазар Ереша (30), Немања Држајић (20), Ненад Јанковић (19) и Нико Давид (30) и јуче су показали шта значи бити човек.

У свима нама је страх да ћемо једног дана бити у безизлазној ситуацији и звати у помоћ. Звати из свег гласа, али нико неће доћи. Јасно вам је да су ову девојку многи већ били отписали када су се њих петорица пробили на ту терасу.

Петорица молера из Панчева показали су да и најгора безизлазна ситуација може да се победи када на тренутак угасимо себичност и схватимо да живот баш брига ко смо и чиме се бавимо. Да ли смо рачуновође, таксисти, доктори, молери. Да када куцне час да покажемо ко смо – они који реагују или они који снимају, сви ми на крају пред небом и пред собом одговарамо као људи.

Хвала вам момци. Хвала што сте мајци испод стана у пламену вратили живо дете. Хвала вам што сте свима нама, уморним од лоших особа и лоших вести показали да људи још увек постоје. Чак и када све око њих гори.

Извор:
БЛИЦ