Марија Мономенова: Рат – истински циљ „мировних“ споразума Израела

Дакле, ситуација око Храмовне горе се захуктава. Независни извори предвиђају оружани сукоб у срцу авраамских религија, испровоциран од стране Турске

Када буду говорили: „мир је и сигурност“,
онда ће изненада напасти на њих погибао…
(1 Сол. 5: 3)

Питају, зашто ми, православци, треба да читамо о Трећем храму? Чекамо ли ми то Антихриста? Наравно, не чекамо ми никаквог антихриста. Али према Божијој речи, позвани смо да „бдимо и молимо се“ како не би „упали у нaпаст“.

„Бдети“ значи бити бодар и будан. Прочитајте причу о мудрим и лудим девојкама… Дакле, догађаји око Трећег храма индиректно указују да је „близу код врата“… Не гасите своје светиљке, православни! Дакле, у славу Божију, најновије вести о Трећем храму ми третирамо као вести о фаталном центру светске геополитике, страшан знак и рок.

Фокусираћемо се на такозване „мировне“ споразуме између Израела и Уједињених Арапских Емирата, постигнуте уз посредовање Сједињених Држава и потписане 15. септембра ове године у Вашингтону. Документ је на Западу добио назив „Авраамови споразуми“ – као подсетник на претка јеврејског народа и духовног претка свих следбеника јудаизма, хришћанства и ислама. Де јуре, споразуми су постигнути да помире Арапе, Јевреје и хришћане за векове векова и имају јако изражену екуменистичку импликацију, али де факто се пред нашим очима остварују пророчанства Апостола Павла, јер се каже „кад кажу: „мир и сигурност“, онда ће изненада напасти на њих погибао…“. Заиста, „мировни“ „Авраамови споразуми“ додатно су погоршали дугогодишњи раздор на Блиском Истоку и воде ка неизбежном рату.

На једној страни су: Сједињене Државе, Египат, Јордан, Бахреин и Уједињени Арапски Емирати, који су већ потписали споразуме са Израелом. Њима се могу додати Судан, Оман, Мароко и, наравно, Саудијска Арабија, без чијег одобрења можда не би било и најновијих догађаја.

На другој страни су: Русија, Палестина, Иран, Сирија, Турска и арапске земље, које из различитих разлога, спољних или унутрашњих, нису спремне за савез са Израелом.

Потписивање „Аврамових споразума“ (Фото: Бела кућа)

По нашем мишљењу, односи Израела са арапским монархијама Персијског залива нису ограничени само на угљоводонике. Наравно, они покривају широк спектар сфера: високе технологије, енергетика, пољопривреда, наводњавање, здравство, трговина, туризам, војно-техничка сарадња, али главно је и даље „статус кво Свете земље“.

Не мислим да су САД заборавиле на покушај Израела да побољша односе са арапским светом заобилазећи решење палестинског проблема, што је довело до друге интифаде и опште деградације арапско-израелских веза. Друга интифада започела је у септембру 2000. године. Арапи је зову Ал-Акса Интифада. Разлог за почетак била је посета храмовној гори лидера опозиције Ариела Шарона, коју је чувало стотине полицајаца. Или се они не сећају каквом је страшном смрћу умро египатски председник Анвар ал-Садат, који је први закључио „мировни“ споразум са Израелом? Американци, наравно, нису ништа заборавили, они можда и боље од других разумеју проблеме и посебности региона. Због тога се у садашњем контексту „мир“ лукаво користи за подстицање још већег рата на Блиском Истоку.

Није случајно што је руска реакција на постизање мира између Израела и монархија Персијског залива била прилично уздржана… За детаљније разјашњење обратимо се палестинским изворима.

Истакнути палестински лидери критиковали су заливске државе због нормализације односа са Израелом, тврдећи да су такозвани „Авраамови споразуми“ засновани на „лажном ционистичком наративу“. Чињеница је да „Авраамови споразуми“ обавезују на потпуну транспарентност у односу на Храмовну гору, најсветију територију за Јевреје на свету. Није случајно, наравно, да се Трампов „мировни“ план „Договор века“ такође односио и на статус Храмовне горе.

„Људима свих вера треба омогућити да се моле на Храмовној гори, да у потпуности поштују своју религију, узимајући у обзир време молитве и празнике сваке религије, као и друге верске факторе“, каже Трампов план за „Просперитет мира“. Као што је красноречиво написано у другом документу под називом „Визија света“, „сви муслимани који дођу у миру могу да посете џамију Ал-Акса и моле се у њој“.

Портпарол Махмуда Абаса рекао је: „Палестинско руководство одбацује чињења Уједињених Арапских Емирата и сматра то издајом Јерусалима, џамије Ал-Акса и палестинске ствари“.

Убрзо након објаве споразума, јерусалимски муфтија шеик Мухамед Хусеин издао је фетву (верску декларацију) у којој је изјавио да муслиманским грађанима УАЕ неће бити дозвољено да се моле у џамији Ал-Акса на Храмовној гори.

У својој проповеди 9. октобра, други муслимански лидер, шеик Екрима Саид Сабри, бивши велики муфтија јерусалимски којег је именовао Јасер Арафат и тренутни шеф Исламског савета Храмовне горе, упозорио је да је Израел успео да неким арапским лидерима наметне „ционистичку агенду“ да се џамија Ал-Акса налази на земљишту које је некада било део јеврејског храма.

Сабри тврди да је управо та заблуда са исламске тачке гледишта главни мотив „Авраамових споразума“. Шеик је упозорио да Израел има за циљ изградњу Трећег храма на рушевинама џамије Ал-Акса.

Тринаестог октобра, у интервјуу за катарски ТВ канал „Ал-Араби“, члан Централног комитета Фатаха (ПЛО) Азам ал-Ахмад такође је упозорио арапске земље на опасности „Авраамових споразума“, наводећи да Израел настоји да доминира читавим регионом од Нила до Еуфрата.

Дакле, Палестинска управа је одбацила мултиконфесионално виђење Храмовне горе у „Авраамовим споразумима“. Ортодоксни муслимани једногласно изјављују да споразуми крше искључивост муслиманског мољења на Храмовој гори. Као што је познато, „Статус-кво Свете земље“ заснован је на декрету султана Османа III из 1757. године, којим је легализована подела имовине у односу на девет заједничких верских локалитета у Јерусалиму и Витлејему између хришћана, Јевреја и муслимана. Одредбе статуса кво су строго поштовале све власти у чијој су надлежности ове територије налазиле у различито време – под мандатом британских власти Палестине, Јордана и Израела. Укратко, Османско царство се све више приближава савременој политичкој агенди. Сада, у позадини одређених догађаја, дрске речи Реџепа Ердогана о статусу Израела постају посебно транспарентне. „Јерусалим је наш град“, рекао је пре неки дан турски лидер. Турски председник рекао је да Јерусалим припада Турској, мислећи на османску контролу над градом током већег дела савремене епохе.

„У овом граду који смо морали напустити у сузама током Првог светског рата, још увек можете пронаћи трагове отоманског отпора. Дакле, Јерусалим је наш град, град од нас“, рекао је турским посланицима током великог политичког говора у Анкари. „Наша прва кибла (правац молитве у исламу) Ал-Акса и Купола на стени у Јерусалиму симболичне су џамије наше вере.“

Такве изјаве из Турске нису ништа друго до политика тоталне доминације. Амбиције „Великог Израела“ – од Нила до Еуфрата – изузетно се допуњују претенциозношћу „Великог Турана“ – од Медитерана до Каспијског мора. Дакле, рат са исламом је неизбежан?

Дакле, ситуација око Храмовне горе се захуктава. Независни извори предвиђају оружани сукоб у срцу авраамских религија, испровоциран од стране Турске. „Комплекс Ал-Акса биће уништен током рата са исламом“, рекао је пре неки дан познати протестантски лидер Рик Џојнер закључујући: „Месија долази“.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ