Касетне бомбе и ракете у Карабашком рату: ко пуца, а ко jе “краjње забринут”
Током потпуног рата у Карабаху, који траје преко три седмице, навелико се користи забрањено наоружање, укључуjући касетне бомбе.
Зашто је та муниција забрањена добро се зна у Србиjи, jер ју jе НАТО пуно кристио и у средишњој Србији и на Косову и Метохији. Расеjаваjу се над широм облашћу и могу да нанесу повреде великом броjу цивила.
Исте бомбе користе и jерменске снаге Карабаха. Макар тако тврди помоћник председника Азербејџана Хикмет Гаџиjев. Као доказ, понудио jе фотографије коjе преносимо са jедне азербејџанскеелектронске новине:
Овде се види пар десетина комада касетне мунициjе, расутих по земљи на веома блиској удаљености, у мраку. Нема никакве слике са оштећењема објеката и рањеним људима. Ниједна међународна организациjа, укључуjући Црвени Крст, није била позвана да погледа рањенике.
Поређења ради, погледајмо снимке бомбардовања азербејџанског града Гjанџа.
Не кажемо да jерменска воjска Карабаха не бомбардује азербејџанске градове – има и тога (као одговор на бомбардовање Степанакерта и других карабашких градова). Желимо само да покажемо у чему је разлика између стварности и фалсификата.
Јер са друге стране, омбудсман (заштитник грађана) Карабаха Артак Бегларjан је више пута обjавио доказе о бомбардовању Степанакерта (главног града Карабаха) и других градова касетном мунициjом. Ево извештаја на енглеском:
Jерменска страна сваки дан представља ове чињенице међународним организациjама, међу коjима су и Европски суд за људска права и Црвени Крст. Сасвим недавно, 15 октобра, са представницима Црвеног Крста у Jермениjи jе разговарао омбудсман Jермениjе Арман Татоjан.
Jермени и Азербејџанци међусобно наносе ракетне ударе по цивилним обjектима. О томе се често пише из дипломатских разлога, да би се “поравњале” две стране сукоба.
Као доказ, азербејџанска страна је понудила снимак “ракетирања” значаjне термоелектране у граду Мингечаур. Ево га, сместа усвојеног од часописа “Тајм”:
Моћна ракета из вишецевног бацача а на асфалту асфалт ни jедне напрслине?!
Срби стариjе генерациjе, коjи се сећаjу ратних разарења у Jугославиjи, сами ће донети закључак о сврси ове слике и циљевима аутора и објављивача. Ако азербејџанска влада то сматра ратним злочином, зашто ниjе известила међународне организациjе? Нису им потребне…
А да ли су потребне Jермениjи и карабашким Jерменима, ако рат већ траjе двадесет дана, а међународне организације су, бар до сада, само “краjње забринуте”?
Аутор: Арам Гарегинијан
Извор:
ЋИРИЛИЗОВАНО