Сарадња друштава Црвеног Крста и Савеза сокола

категорија Историја / дана 25/10/2020 у 15:15 часова /

Sokoli i Crveni krst

Др. Владан Ђорђевић рођен је 21 новембра 1844. у Београду. Био је један од гимнастичара који су деловали у дружини Стевана Тодоровића. Завршио је 1869. студије медицине у Бечу. (1) Кад се вратио у Србију био је покретач Уједињене омладине српске, оснивач Српског лекарског друштва 1872. и учествовао је у оснивању Српског друштва Црвеног крста 1876. (2)

На његову иницијативу основано је 1882. Београдско друштво за гимнастику и борење. Редовна вежбања почела су 17.1.1882. у сутерену зграде Црвеног крста. Др. Владан Ђорђевић и друштво приређивали су академије и концерте у Народном позоришту. Гласник друштва био је лист „Народно здравље”. На скупштини 10 марта 1891. дошло је свађе у око положаја вође друштва, јер је решено да се вође награђују новчано. Због свађа у друштву др. Владан Ђорђевић напустио је председничко место и повукао се из гимнастичког друштва. (3) Због Мајског преврата и доласка Карађорђевића Ђорђевић више није учествовао у власти. Остао је  секретар Српског друштва Црвеног крста 1907. Умро је 1930. у Бечу.

Српска соколска друштва су 1912. прикупљала прилоге за Црвени Крст.(4) Организован је рад у свим друштвима око прикупљање помоћи за Српски Црвени Крст у Београду. Сарајевска „Просвјета“ је заједно са другим српским културним установама у Босни и Херцеговини за три месеца прикупила и послала прилога у рубљу и новцу Српском Црвеном Крсту у вредности од милион златних круна. (5)

Podmladak Crvenog Krsta Genovic i Kumbor u Boki Kotorskoj

После Првог светског рата Главни одбор Црвеног Крста је многобројним окружницама, писмима и плакатима молио сва приватна, добротворна, просветна, спортска и привредна друштва да помогну одборе Црвеног Крста. Председништво Црвеног Крста покушавало је да образује општи Савез добротворних друштава. Сва приватна добротворна друштва сарађивала су при прикупљању прилога за поплављене 1926. За помоћ пострадалима од поплаве и других непогода до 31 децембра 1926. дали су прилоге Црвеном Крсту : Хумана и добротворна удружења 127.986,60 динара. Прилози спортских удружења били су 44.102 динара. Руске избеглице и њихове установе приложиле су 32.499, 10 динара. Краљ и краљица приложили су 1.200.000 динара. Заједно са прилогом државне власти укупно је било 18.822.028,30 динара. (6) Подмладак Црвеног Крста у Југославији крајем школске године 1925/26. је имао 161.146 чланова основних, средњих и стручних школа. Чланови су изводили хумани и хигијенски програм, играли су Игру за Добро Здравље, бринули се за чистоћу школске собе и околине, помагали својим болесним и сиромашним друговима у својој школи и друговима и другим крајевима. Главни Одбор позвао је своје организације да пошаљу прилоге друговима у поплављеним крајевима, и они су слали књиге, одело, обућу, школски прибор и новац. Чланови Подмладка су имали преко 400 вртова, 48 купатила, 187 школских игралишта и 133 радионице. Оснивали су школске биоскопе Подмладка (у Загребу и Сарајеву). Два киноапарата ишла су по школама. Биоскопи су служили на првом месту хигијенској пропаганди. Средства за свој рад добијали су чланови приређивањем концерата и забава, лековитог биља што су сакупили и оним што су сабрали као добровољни прилог. Осим оног што су дали у храни и оделу друговима, чланови Подмладка су издали из благајни преко 100.000 динара  на добротворне сврхе. У већини школа прослављен је Први децембар као дан Подмладка. Од средстава које су чланови  Подмладка тог дана добили набављена су обућа и одела и спремани поклони за сиромашне чланове. Главни Одбор спремио је течајеве ручног рада у Сарајеву, Загребу, Љубљани и Земуну, где је оспособио 152 учитеља. Одржан је течај Домаће и Школске Хигијене у Београду, где је било 8 учитељица. Учитељице су спремљене да у својим школама уреде и школске кухиње Подмладка Црвеног Крста и да држе домаћичке течајеве ученицама које сврше основну школу, а које су требале да остану у вези са школом преко организације Подмладка. Главни Одбор Црвеног Крста трудио се да организује што више феријалних колонија. Уз помоћ Обласних одбора Црвеног Крста преко лета организовано је 13 колонија Подмладка, у којима је летовало 318 ученика и ученица. Главни Одбор Црвеног Крста помагао је оснивање 7 соколских и скаутских колонија, у којима су били чланови Подмладка. Феријална колонија свршених ученица Учитељских школа одржана у Сплиту, била је спојена са течајем у коме су се учитељске приправнице, поред упознавања са идејама Подмладка друштава  Црвеног Крста, упознавале и са кувањем јела, одржавања хигијенског стана. Течајке су могле оснивати кухиње Подмладка Црвеног Крста и држати течајеве из домаћинства. Главни одбор Црвеног Крста покренуо је 1926. иницијативу да се подижу опоравилишта Подмладка Црвеног Крста на обали мора и у планинским крајевима. За то су се прикупљали  добровољни прилози од друштава Црвеног Крста. Подмладак је настојао да се за мушку децу отварају радионице ручног рада, а за женску течајеви из хигијене, прве помоћи и неге болесника. Течајеви за учитеље и учитељице које требало спремати за то, били су одржавани преко распуста. Требао је да буде проширен рад на подизању дечјих опоравилишта и летовалишта. Пређивани су „Матерински Дан” и  „Дан Чистоће”.(7) Пред Божић подмладак Црвеног Крста школе у Борову примио је писмо од подмлатка из села у Хрватском Загорју у коме су написали  : „Приближава се зима. Сва се деца веселе снегу па тако и ви. Ми се не веселимо.  Не можемо ићи ван, јер немамо шта обути и обући. Знамо да ви живите боље од нас. Наш крај је сиромашан  : земље је мало, а нас много. Ви имате вероватно стару обућу и изношено одело, које вам више не треба, а нама би добро дошло. Помогните нас у томе. Молимо Вас лепо. Ми ћемо настојати да се одужимо.”  Идућег дана стигло је исто такво  писмо из једног села подно Петрове Горе. У писми је написано : „Снег је покрио читав наш крај. Из куће не смемо ни маћи. Зима и снег то не допуштају. Школа ће остати без ђака, јер немамо шта на себе дати. Не молимо стара одела, него дроњке, које нису ни за шта. Али нама ће ипак добро доћи. Помозите нам чим пре !”. Председник Подмладка је сазвао седницу одбора. Садржај писама страшно је деловао на децу. Одлучила су да обема школама пошаљу све што скупе од одеће и обуће. Најпре су дали од свог : „Ја ћу дати ове ципеле ! Ја имам код куће још једну капу, послаћу ову бољу – а ја капут”. Деца су отишла својим кућама  и за дан два гомила је нарасла. Многа се мама наљутила кад је затекла своју кћерку где преврће по старудијама и у орманима. Кад је скупљање завршено, требало је то средити. Ружица је приметила : „Нећемо ваљда само тако послати”. Девојчице су се дале на посао. Остале су после школе, заузеле читаво горње предворје и зборницу  и саме марљиво сређивале дарове, што им се чинило да није довољно чисто, опрале су, чарапе окрпиле, па хаљинице, на капуте стављале закрпе, дугмад пришивале, … . Желеле су да оно што пошаљу буде лепо. Неке од њих донеле су од куће пегле. Тако су радиле два дана до ноћи. Код рада су певуцкале и питале „Ко ће овај шал добити?” „Ко ове ципеле?” „А ко овај капут”. Када је све било опрано, сређено и изглачано поставиле су дарове на два стола да их слажу у кутије. Сутрадан су упаковане однеле саме на  пошту. Носиле су 55 килограма. Срећно и задовољно вратиле су се натраг у школу. Нова школа настојала је да постигне васитање деце путем дечје активности у раду и путем саморада. (8)

Чланови Подмлатка државне народне школе Краља Петра II приредили су своју приредбу у Борову. У Борову је 3 априла 1936. приређен Дан Подмлатка Црвеног Крста. Чланови Подмлатка продавали су  3 априла 1936. цвеће у дворишту фабрике. Уз пратњу музике прошла је поворка деца са лампионима фабричким насељима. После поворке у симболичким фигурама на старом спортском игралишту деца су певала химну Подмлатка, више народних песама и уз ватру слушала пригодне приче. Чланице  Подмлатка продавале су цвеће под шаторима  Црвеног Крста 5 априла 1936. У Друштвеном дому било је приређено Село Подмладка Црвеног Крста. Програм је био : 1. Дечји хор певао је химну. 2. Предавање ученице Евице Шарчевић : Рад нашег Подмлатка. 3. Ученица Штимчева Павлина рецитовала је Сиротан. 4.  Дечји хор певао је Славска, Пораниле девојке од Мокрањца и Мрзел ветер од Адамића. 5. Школска деца извела су сцену Рањеник. 6. Ученик Ф. Хорват певао је Болно чедо. 7. Школска омладина приказала је драмску слику Снежана од П. Крстића. После је била игранка. (9)

У Друштвеном дому у Борову одржан је априла 1936. концерт Црвеног Крста. Приход од концерта требао је да буде употребљен за операцију слепог студента Станка Кнежевића. У програму су узели учешћа хавајски трио : Спасојевић, Чурић и Кнежевић. Слепа сарадница Јевтићева извела је неколико тачака на клавиру. Гореншек певао је арију Валентина из  „Фауста”, праћен на клавиру од Грбеца. Гђа Марковић певала је неколико песама. (10)

Crveni Krst Gjenovic

Општински одбор  Црвеног Крста Ђеновић одржао је  главну годишњу скупштину 28.јануара 1935. у просторијама основне школе. Друштво је имало 73 редовна и 46 помоћних чланова, 61 претплатника на Гласник, официра, војника и морнара било је преко 1.000. У 1934. приход је износио 18.137 динара и 50 пара. Уделили су разне помоћи сиромашнима и обукли два пута 37 деце. Друштво се уписало као члан утемељивач у Лигу против туберкулозе. У буџету су предвидели за 1935. 3.000 динара за постављање спомен-плоче краљу Александру.  Са скупштине су послати телеграфом поздрави председнику Главног одбора кнезу Павлу, и Митрополиту др. Гаврилу преседнику Бановинског одбора.  У Управни одбор ушли су : председница Драгица Лутероти; подпредседница Мира Нардели; секретар Јеротеј Петковић; благајница Ана Ковачек; одборнице : госпође Андрић, Стаматовић, Мирковић, Баљак, Чернајев, Павловић, Подује, … . (11)

Месни одбор друштва Црвеног Крста у Борову одржао је фебруара 1940. своју годишњу скупштину у соби бр. 15 Женског интерната. На скупштини је био разматран рад у 1939. и смернице за рад у 1940.  Према резулатима боровски  Црвени Крст био је међу најактивнијим у Југославији. Скупштину је отворио председник месног одбора  Црвеног Крста Тома Максимовић.  Одмах је прочитана посланица Председнице друштава Црвеног Крста, кнегиње Олге. Боровски    Црвени Крст нарочито активно радио на организовању курсева за добровољне болничарке, које су требале да сарађују на ствари народне одбране. Борово је располагало са 155 изучених добровољних болничарки,  а са седмим курсом који је похађало 51 девојка, требали су да имају преко 200 болничарки. Поред  курсева за  добровољне болничарке, одржани су и специјални курсеви за указивање прве помоћи, који су трајали по недељу дана. Ових кратких курсева одржано је 23, а свршило је 592 особе. Курсевима су руководили др. Охлер и др. Бранко Пухало.  Црвени Крст у Борову дао је новац за помоћ сиротињи и незапосленим радницима који су у Борово долазили и тражили посао. Поред  сиротиње и незапослених  радника у пролазу кроз Борово, разним хуманим друштвима и просветним установама у многим местима Југославије подељено је 6.000 разне обуће, коју је боровски Црвени Крст добио од фабрике Бата.  Изабрани су  председник Тома Максимовић, подпредседник Богдан Дејановић, први секретар гђа Даница Мажуран, други секретар гђица Леа Рот, благајник гђа Марија Поповић, помоћнице благајника гђице Радојка Стојановић и Либуша Климова. Изабрани су чланови Управног одбора : гђа Власта Максимовић, Славка Јеричевић, Олга Кирјаковић, Данко Паранос, Славица Тичак, Ксенија Кондић, Маша Вавра, Љубица Томаш, Вукосава Недељковић, Добрила Живковић, Божена Матејчек, Марија Гамиршек, Аница Шимић, Зора Попова, Мирјана Селак, Зора Соколић, Борислава Вајнахт и др. Јован Охлер,  др. Бранко Пухало, др. Јова Новаковић, др. Иван Мрљак, Јосип Тичак, Фердо Клаћик, Иван Пифат, Душан Машић, Срђан Шапић и Светислав Јовановић. Чланови Надзорног одбора били су : Стево Максимовић, Драго Паранос, Владо Павличек, Берислав Јеричевић, Андро Селак, Дејан Пурков и Стеван Памучина. На крају скупштине решено је да буде набављена већа количина завојног материјала, санитетског прибора и сто гарнитура против иперита. (12) Залагањем Месног одбора  Црвеног Крста у Борову било је 1 јануара 1941. преко 250 добровољних самарићанки. Течајеве су водили Марија Поповић, фабрички лекар, вођа самарићанских курсева др. Ј. Охлер и управник дома здравља у Вуковару др. Дејан Орлић. Било је чланова  Месног одбора  Црвеног Крста у Борову 1935. – 663; 1936. – 1.415; 1937 – 2.058; 1938 – 2.117;  1939 – 2.326; 1940 – 2.492. За тих 6 година боровски  Црвени Крст дао је као помоћ близу 250.000 динара, било је одевено преко 400 деце, о божичним празницима давани су поклони многим породицама, чији број је износио око 1 хиљаде. (13) Црвени Крст дао је у 1940. за ублажавање невоља скоро милион динара.

После Првог светског рата Друштва Црвеног Крста у Краљевини Југославији наставила су сарадњу саСавезом Сокола. Многи чланови соколских друштава били су истовремено и чланови друштава Црвеног Крста. У чланку „Недеља нашег Црвеног крста” у листу „Соколски гласник“ истакнуто је да је у свим акцијама Црвеног Крста : „.. учествовало је увек и соколство где више где мање. На тај начин је вршило и соколско-националну и општечовечанску дужност. У садашњем времену потребно је да та сарадња буде још јача и приснија, и соколство широм наше земље треба да помогне успешно извођење недеље Црвеног крста. Сваки соко и соколица којима је могуће, треба да се учлане у  Црвени крст барем као помажући чланови,”.(14)

Ispred Sokolskog doma

Друштва и Подмладак Црвеног Крста сарађивали су са Савезом Сокола и соколским јединицама. Сарадња се одвијала између месних друштава кроз заједничке акције. Соколско друштво Дубровник  учествовало је у акцији коју је организовао Црвени Крст маја 1925. Иницијативом Главног Одбора Подмладка Црвеног Крста у антитуберкулозној пропаганди учествовали су дубровачка друштва : 1) Старатељство за плућне болеснике, 2) подмладак друштва Црвеног Крста, 3) Лечничко удружење, 4) извидници, 5) подмладак сокола. Предузето је : 28 маја а) Асанирање три најнездравијих станова дубровачке сиротиње за спомен овог дана, б) дељење сапуна и четкица за чишћење зуба сиромашној деци Старатељства, ц) дељење и лепљење плаката по школама и у граду помоћу скаута; 29 маја а) Предавање по школама од месних лекара и наставника, б) излет подмладка у природу и сађење дрвећа; 30 маја а) поворка са агитационим натписима ( подмладак сокола, подмладак друштва Црвеног Крста, Пчелице, Скаути), б) у театру предавање ,,О туберкулози у Дубровнику” (др. Орлић), уз здравствени филм ,,Не пљуј на тле”. Декламовање и певање (певао подмладак Црвеног Крста Женске Учитељске школе ); 31 маја дељење значки, продавање цвећа и радова Подмладка за оснивање бесплатног купатила за сиромашну децу. (15) Соколска Жупа Мостар је 1928. када је издала сва зелен у Херцеговини довела као помоћ лекара у село. Лекар је установио скорбут. Црвени крст је дотерао зеље, воће и лимуне. (16) Соколско друштво у Копривници је ради опреме дома заједно са Црвеним Крстом набавило 320 столица. (17) У друштву Орловат Соколске жупе Белики Бечкерек (данас Зрењанин) одржан је 1934. нижи течај на иницијативу чланице друштва Зоре Седлар, свршеног слушаоца вишег самарјанског течаја. Течај је трајао 6 недеља, одржаван је увече и трајао је 3 сата оних дана када није било вежбе. Похађало је течај 3 чланице и 12 чланова. Међу течајцима било је и таквих који су једва знали читати. Испит је одржан 24 марта 1934. Сви полазници су завршили течај са врло добрим успехом. После испита у соколани је одржано предавање о Црвеном Крсту и његовом задатку. У чланку „Друштво Орловат. Самарјански течај у друштву” у часопису „Соколска Просвета” се истицало: „Тако је ово наше друштво међу првима у Жупи, схваћајући вредност ових течаја, дошло до спремних младића који ће нарочито на селу знати помоћи и указати прву помоћ”. (18) У Петровој Петолетници 1936-1941. почеле су соколске јединице рад на пошумљавању голети, подизању гајева и шума, сађењу воћњака. Чета Ротина (срез Битољски) засадила је око 40.000 шумских садница … . На рад соколске организације угледале су се друге организације. Нарочито је подмладак Црвеног крста посветио пажњу пошумљавању. (19) У Ротину је било новембра 1939. отворено купатило Подмладка Црвеног Крста. Подигнуто је на иницијативу соколске чете. Управник школе и члан сокола Милисав Бојић, говорио је о важности хигијене тела, и о заслугама разних друштава и установа, чијом помоћи је село Ротина добило водовод и купатило. Присутни су захвалили Савезу Сокола који је дао помоћ од 3.000 динара. Купатило није требало да служи само школи и соколима већ ближој и даљој околини. (20)

Са заоштравањем ситуације у Европи тридесетих година Црвени Крст  убрзано је организовао течајеве за добровољне болничарке. Соколице жупе Љубљане су редовно и марљиво посећивале самарићанске течајеве, које је приређивао Црвени Крст. У чланку у „Соколском гласнику“ истицало се : „На тај начин су стотине и стотине наших соколица оставиле забаву и корзо и своје слободно време навече искоришћују за то, да посећују ове течајеве и тиме помогну општој ствари, “. (21)

У просторијама Савеза Сокола у Београду био је 19 септембра 1939. отворен самарићански течај, у организацији Женског техничког одбора Савеза и Женског техничког одбора Соколске жупе Београд, уз помоћ Обласног одбора Црвеног Крста. Течај је отворио инг. Миливоје Смиљанић, заменик старешине Савеза СКЈ, и Милица Шепа, заменица савезне начелнице. За течај пријавило се око 50 соколица. Течај је одржаван понедељком, средом и петком, од 19 до 21 час, у просторијама Савеза Сокола на Теразијама  (данас зграда Протокола). (22)  Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором Црвеног крста, организовао је I самарићански течај за чланице и старије нараштајке београдских друштава. Течај се одржавао у просторијама Савеза Сокола, а водила га је др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ соколице Живке Мелентијевић. Практичан рад био је у амбуланти Окружног уреда под надзором дра Влајка Ђуровића који је одржао и неколико предавања. Било је 69 уписаних, али је један део одустао одмах након првих практичних вежби. Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића, начелнице Скалар и заменика старешине жупе Вучковића. Комисији је председавао председник Обласног одбора Црвеног крста др. Младеновић, а испитивала је  др. Загорка Ристић. На течају 21 сестра положила је са одличним, 23 са врло добрим и 3 са добрим успехом. Течај су завршиле чланице савезног и жупског начелништва, готово све сестре из стручног одбора Савеза и жупе, и велики број начелница београдских друштава. По одржаним испитима била је заједничка другарска вечера на којој је у име течајки говорила Милена Груборова, истичући заслуге др.  Ристићеве и др. Ђуровића  за одржање течаја. (23) Београдска жупа основала је одсек Одбрамбено васпитање жена. Прочелник одсека била је Живка Мелентијевић. Жупа Београд приредила је I соколски течај београдских друштава за добровољне болничарке. Од пријављених 65 сестара течај је завршили 47. Течај је водила Живка Мелентијевић уз сарадњу др. Загорке Илић, изасланице Црвеног Крста, и др. Ђуровића. Одржано је 90 теоријских и 186 практичних часова. Сличне течајеве одржала су соколска друштва Земун Матица и Панчево, тако да је жупа располагала са 120 квалификованих добровољних болничарки.  (24)

У Соколском друштву Београд-Матица  добротворни одсек друштва основао је  „Болеснички одбор”. Одбор су сачињавале чланице које су завршиле курс за милосрдне сестре Црвеног крста. За војну болницу за коју је било предвиђено да  за случај рата буде смештена у Соколском дому чланице су спремале сав потребан материјал за 300 болесника, креветско рубље, … . (25) Соколско друштво Стари Футог организовало је заједно са месним одбором Црвеног крста течај за болничарке. Течај је трајао шест недеља. Пријавиле су се за течај 23 соколице. Течај је одржаван три пута недељно у соколани, а њим је руководила др. Јелена Винокић, здравствени референт. (26) У просторијама Соколског друштва Загреб II  отворен је 27 маја 1940, соколски течај за болничарке, у сарадњи са Црвеним Крстом у Загребу. За течај који је трајао два месеца, пријавило се преко 50 чланица.  Одмах после завршетка течаја предвиђено је да се одржи нови течај. Почетком јуна одржан је соколски течај за цивилну заштиту. На иницијативу Соколског друштва Обреновац одржан је први и други течај за добровољне болничарке. Предавали су старешина друштва др. Ристо Пурић и просветар Миодраг Лучић. Други испит положило је 28 чланица. Испиту су присуствовали и представници власти и месних удружења. (27) Савез Сокола је на молбу главног одбора Црвеног Крста, упутио окружницу жупама и јединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који не подлежу војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата. (28) Соколско друштво Београд III организовало је самарићански течај у току јула 1940. Течај је приређен под окриљем Подмлатка Црвеног Крста основне школе „Војвода Путник” са одобрењем Београдског обласног одбора Ц.К. За чланове и чланице Сокола Београд III. Црвени Крст је одредио др. Даницу И. Алексић, лекарку из Београда за теоријски део, а сестру-болничарку Вукосаву Рашковић за практични део наставе. Завршни испит био је 4 августа 1940.  Испиту је председавао изасланик Обласног одбора Црвеног Крста  др. Сава Поповић, санитетски генерал у пензији. Од стране Подмладка  Црвеног Крста присуствовали су испиту Благоје Јелисавчић, управник школе и Драгомир Гајић, секретар. Од стране Сокола Београд III присуствовао је старешина друштва Добра Богдановић и чланови управе друштва. Др. Даница Алексић је и раније на неколико течајева имала одличне резултате. У име друштва Иван Тринајстић захвалио се свима који су допринели да се течај одржи и заврши са успехом, а то су били Одбор подмладка, Обласни одбор Црвеног Крста, предавачи, као и сами слушаоци који нису жалили ни труда а ни времена да посао заврше. (29)  Заједно са соколима и друштва Црвеног крста су се нашла на удару противника Краљевине Југославије. По сплитским листовима Срески одбор Црвеног крста у Чапљини био је познат као један од најагилнијих у Југославији. На челу му је био срески лекар, др. Никола Принцип. Одбор је подигао велики дом, који је служио за све просветне потребе у Чапљини. У дому је било смештено Соколско друштво Чапљина. Раније је соколско друштво позајмило одбору Црвеног крста већу суму новца, за довршење њиховог дома, а одбор му је заузврат изнајмио просторије, за 450 динара месечно. Противници соколства хтели су да дођу до дома Црвеног крста, иако је дом био власништво Главног одбора у Београду, а соколско друштво имало уговор, проведен кроз грунтовницу, који је важио још за шест година. Противници су тврдили да ће спровести оно што су наумили. (30) Упркос томе друштва су наставила свој рад. Соколско друштво у Прокупљу приредило је јануара 1941. заједно са Јадранском стражом и Црвеним Крстом, забаву у корист Зимске помоћи. (31) Годишња скупштина IX Пододбора Црвеног Крста одржана је у дому друштва Црвеног Крста. Председавао је др. Милутин Зелић. У извештају се истицао рад око Зимске помоћи и вођењу кухиње број 3. У скупљању прилога Пододбор је заједно са Соколским друштвом Београд Матица сакупио 18.000 динара. (32)

После Априлског рата 1941. био је забрањен Савез Сокола. Друштва Црвеног крста наставила су свој рад. Летовао сам у кући породице Пипер у Баошићу. Истовремено су летовала деца у просторијама Црвеног крста у Баошићу, које су биле у „Пуку”, некадашњим просторијама војске. Мештани су их због бројности називали „жути мрави”. Од 1992. обновљен је рад Савеза Сокола. Соколи су разматрали обнову сарадње са организацијама Црвеног Крста. О тој теми је Зоран А. Милер разговарао са Слободанком Груден. Истакла је да је са посебним задовољством поздравила обнову сокола, као по друштво корисне организације. Сматрала је да соколи могу да користе одмаралишта Црвеног крста  Србије ради одржавања соколских течајева за предњаке и воднике. За њу је постојала могућност да Црвени крст помогне у оспособљавању сокола на течајевима прве помоћи, које би водили најбољи стручњаци Црвеног крста. По њој било је пожељно да стручне екипе из редова активиста Црвеног крста  присуствују слетовима и другим јавним наступима сокола ради пружања помоћи код повреда приликом извођења вежби. Пошто је Црвени крст имао своје гласило било је могуће да соколи упознају активисте и чланове Црвеног крста са циљевима и методама рада својих јединица, као и за придобијање нових чланова међу децом у школама у којима је деловало Друштво Црвеног крста. Сматрала је и да се чланови сокола могли укључивати у све хумане акције Црвеног крста, почевши од повремених скупљања добровољних прилога, обуће и одеће за старе и оболеле, као и за њихове вршњаке у другим крајевима земље. … . Закључила је своје излагање напоменом да  Друштво Црвеног крста Србије није имало материјалних средстава за издвајање помоћи Савезу Сокола, али је уместо тога било спремно да стави, повремено, на располагање инвентар за реализацију соколских програма, као што су шатори и остала камп-опрема потребна за рад на терену и у природи. (33) Сарадња сокола и Друштава Црвеног крста била је могућа : Здравствено-медицински рад у соколским друштвима. (здравље чланова и превентива, здравствене акције и просвећивање) ; Посебно на подручју трезвењаштва и борбе против пушења и дроге; Хуманитарно-социјална активност (акције у вези са елементарним непогодама, … ); Хигијена; Еколошки програми; Локалне акције (уређење паркова, бунара, извора и водовода); Логоровања, летовања и зимовања за чланове, обучавање о раду Црвеног крста и сокола; Течајеви прве помоћи; Стварање приручних апотека по друштвима; Сарадња на појединим саветовањима; Учешће на приредбама обеју организација (изложбе, програми); Сарадња у издавачкој делатности (поједини чланци, размена искустава, …); (34)

Др. Владан Ђорђевић био је покретач Уједињене омладине српске, оснивач Српског лекарског друштва 1872. и учествовао је у оснивању Српског друштва Црвеног крста 1876. На његову иницијативу основано је 1882. Београдско друштво за гимнастику и борење, које је касније узело назив соко. Српска соколска друштва  помагала су рад Српског друштва Црвеног крста током ратова. После Првог светског рата уистом месту чланови и чланице Подмладка друштава Црвеног Крста били су и чланови и чланице соколских друштава. Зато су своје акције организовали заједно. Соколи су сматрали да врше соколско-националну и општечовечанску дужност помажући Црвени крст. Друштва и Подмладак Црвеног крста деловали су и у старом граду какав је био Дубровник и у новим фабричким градовима као што је био Бата у Борову, који су ницали на ледини. У годинама пре почетка Другог светског рата соколице и соколи су се на течајевима обучавали за болничаре. Течајеве је организовао Савез Сокола уз помоћ Црвеног Крста. Савез Сокола је на молбу главног одбора Црвеног Крста, упутио окружницу жупама и јединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који нису подлегали војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата.  Заједно са соколима и друштва Црвеног крста нашла су се на удару противника Краљевине Југославије.  Упркос томе наставили су свој рад. После Априлског рата 1941. Савез Сокола био је забрањен. Друштва Црвеног крста наставила су свој рад. Од 1992. обновљен је рад Савеза Сокола. После обнове рада Соколи су разматрали обнову сарадње са организацијама Црвеног Крста.

                                                                                                      Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју
здравствене  културе  Србије

 

Напомене :

  1. Милојко Јефтимијадес, „Др. Владан Ђорђевић”, „Око соколово”, Београд, 1 новембра 1938, бр. 9, стр. 213-214;
  2. Проф. Стефан Илић, др. Слађана Мијатовић, „Др. Владан Ђорђевић”, „Око соколово”, Београд, децембар 1995, бр. 3-4, стр. 7,8;
  3. „Правила Грађанског гимнастичког друштва Душан Силни”, „Рад Грађанског гимнастичког друштва „Душан Силни”, Београд, 1892, стр. 28;
  4. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;
  5. „Просвјетина 25-годишњица”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца», Београд, Јули-Август 1927, св.7-8, стр.230;
  6. „Рад Главног Одбора Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Јануар-фебруар-март-април 1927, стр. 52, 62, 63, 74, 76, 99;
  7. „Рад Главног Одбора Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Јануар-фебруар-март-април 1927, стр. 74, 76, 99;
  8. -а-, „Из наше школске заједнице”, „Борово”, Борово, 10 јануара 1936, бр. 2, стр. 3;
  9. „Дан Подмлатка Црвеног Крста”, „Борово”, Борово, 4 април 1936, бр. 14, стр. 3;
  10. „Успели концерат Црвеног Крста”, „Борово”, Борово, 4 април 1936, бр. 14, стр. 3;
  11. „Бокељске вијести”, „Глас Боке”, Котор, 2 фебруара 1935, бр. 111;
  12. „На свака 32 становника Борова долази по 1 изучена болничарка са 4 помоћника”, „Борово”, Борово, 16. 2. 1940, бр. 13, стр. 3;
  13. „Друштвени живот Борова у 1940 години”,  „Борово”, Борово, 1 јануара 1941, бр. 1, стр. 5;
  14. Арх. М.С, „Недеља нашег Црвеног крста”, „Соколски гласник“, Београд, 20 септембар 1940, бр. 38, стр. 1;
  15. „Здравствена пропаганда”, „Narodna Svijest”, Дубровник, 26 маја 1925, бр. 21, стр. 7;
  16. Нико Чабрило, „Соколство у селима”, стр.131, 132; Душан Кокошар, „Сеоско соколство и задругарство”, стр.131, „Соколска њива” Календар за соколско село за просту 1937 годину, издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине Југославије;
  17. „Отимачина соколске имовине у Вараждину”, „Соколски гласник“, Београд, 1 март 1940,бр. 9, стр. 3;
  18. -чки, „Друштво Орловат. Самарјански течај у друштву”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, мај 1934, бр. 5, стр. 232, 233;
  19. М.С, „Петрова Петолетница, сађење воћњака и пошумљавање”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 2;
  20. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;
  21. И.С, „Народно-одбрамбени рад наших соколица”, „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4;
  22. „Отворењесамарићанског течаја наших соколица”,  „Соколски гласник“, Београд, 22 септембар 1939, бр. 38, стр. 2;
  23. „Самарићански течај београдских соколица”, „Соколски гласник”, Београд, 28 новембар 1939, бр. 47 и 48, стр. 5;
  24. Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940, „Око Соколово”, Београд, април 1940, бр. 4, стр. 24;
  25. „Вести Соколског друштва Београд-Матица”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 119;
  26. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 4;
  27. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 јуни 1940, бр. 23, стр. 2;
  28. „Соколство за Црвени Крст”, „Соколски гласник“, Београд, 2 јуна 1939, бр. 22, стр. 3;
  29. И.Т, „Народно-одбрамбени рад у Соколском друштву Београд III”, „Соколски гласник“, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 5;
  30. „Црвени крст и Соколско друштво у Чапљини”, „Соколски гласник“, Београд, 8 новембар 1940, бр. 45, стр. 6;
  31. „Соколско друштво у Прокупљу”,  „Соколски гласник“, Београд,  17 јануар 1941, бр. 3, стр. 3;
  32. „Сарадња Црвеног Крстаи Соколства”,  „Соколски гласник“, Београд, 31 јануар 1941, бр. 5, стр. 4;
  33. Зоран А. Милер, „Сарадња Сокола са организацијамаЦрвеног крста”, „Око Соколово”, Београд, децембар 1995, бр. 3-4, стр. 9;
  34. „Могући садржаји и облици сарадње соколских друштава и организација Црвеног крста”, „Око Соколово”, Београд, децембар 1995, бр. 3-4, стр. 10;