Међурелигијски скуп на Универзитету у Београду (видео)

БЕОГРАД – Патријарх српски Иринеј сматра да религија и наука, након векова када су биле у супротности, поново заједнички делују у служби доброг и корисног.

„Добар је знак што се након 19. и 20. века када су религија и наука биле у супротности, то стање мења“, рекао је патријарх на међурелигијском скупу на Универзитету у Београду.

Према речима патријарха Иринеја, религија је основа културног и научног стваралаштва, покретач сваке активности која се завршава стварањем вредносних дела.
„Човечанство науком људског достигнућа може доћи до невероватних како добрих тако и погибељних могућности. Зато је однос религије у свету савремених догађаја једна врста свете религије која има улогу и задатак да научном прегнућу да благослов за оно све што је корисно и плодоносно“, рекао је патријарх на скупу „Религија у друштву, култури и европским интеграцијама“, који је организовао Универзитет у Београду у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер.

Патријарх је оценио да је наука одавно схватила да, ако се не негују култура и религија, брзо почиње да замире све што је прогресивно.

Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић рекао је да је Универзитет у Београду један од основних стубова свеукупног друштвеног и технолошког напретка земље те да пратећи савремене трендове организује већи број мултидисциплинарних и интердисциплинарних мастер и докторских студијских програма.
„Тако је организован и студијски програм мастер академских студија ‘Религија у друштву, култури и европским интеграцијама’ чији је циљ стицање знања у феномену религије, њеној улози у савременом друштву и култури и процесима европских и светских интеграција кроз компаративан и интердисциплинаран приступ“, рекао је Бумбаширевић.

Он је истакао да је идејни творац програма био покојни професор Радован Биговић заједно са професором Дарком Танасковићем са Филолошког факултета.

Према његовим речима, у реализацији програма, поред професора Православног богословског факултета, учествују и професори са Правног, Филолошког, Филозофског и Факултета политичких наука, док су гостујући предавачи наставници Универзитета у Лондону, Триру, Подгорици и Новом Саду.

Бумбаширевић је истакао да има пуно симболике да се скуп „Религија, наука, култура; допринос светских религија науци и култури – верска баштина“ као предмет истраживања на Универзитету у Београду одржава у време када се обележава 17 векова од Миланског едикта, који није значио само слободу за хришћанство већ и слободу верског изражавања.
„С обзиром да живимо у једном плуралистичком, мултиетничком и мултикултуралном друштву, такви скупови доприносе да развијањем толеранције према различитости можемо себи и целом друштву да обезбедимо бољу и мирнију будућност“, рекао је Бумбаширевић подсећајући да је главни стожер образовања у средњем веку била црква и да су многи европски универзитети настали из манастирских школа.

Он је додао да се и у Србији у средњем веку образовање стицало у манастирима попут Сопоћана, Студенице, Пећке патријаршије, али и у градским епископским пахоријским школама.

Скупу су присуствовали и београдски надбискуп Станислав Хочевар, реис ул улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић, рабин Исак Асиел и заменик реис-ул-улеме Мухамед Јусуфспахић.

Линк ка видео прилогу

ТАНЈУГ