Водопад Бледерије

Да ли сте упознати са податком да је чак трећина водопада Републике Србије смештена на њеном магичном истоку? Највећи проценат ове бројке заузимају водопади на Старој планини (чак 93), али ми ћемо се овог пута осврнути на водопад који се налази на обронцима планине Мироч, Бледерије.

Најпре да објаснимо шта су водопади? Они се јављају на одсецима у речном кориту. У морфолошком погледу, водопади или слапови представљају стрме, стеновите одсеке у речном кориту преко којих се обрушава вода речних токова.

А онда и да се упознамо са локалитетом ове природне лепоте… Површина грандиозног Националног парка Ђердап на самој граници са Румунијом прати композитну долину Дунава, тачније Ђердапску клисуру или клисуру пробојницу која представља најдужу клисуру у Европи са 96 км. Као нераздвојива целина Националног парка, поред природе која одузима дах, ту су и туристички центри који се налазе на судару импозантне историје, културе и археологије – у овом случају градић од 8.869 становника, Кладово.

Водопад Бледерија или како га љубитељи природе радо називају – „кладовски смарагд“ смештен је на 31 км од Кладова и на око 4 км од села Река. Речица Бледерија која образује овај бајковит хидрографски објекат извире на 190 м надморске висине и заједно са својим притокама Соколовицом и Сувајом улива се у Равну реку, притоку Дунава.

Пут који води ка одредишту је макадамски, а велики део пута је уништен током поплава 2014. год. И поред отежаног силаска преко два мостића и наставак хода уским стазицама које су поприлично клизаве од наноса влажне земље и опалог лишћа, нарочито током кишног дела године, громогласан шум воде који позива и цвркут птица са околног дрвећа наводи на заборав ових потешкоћа.

26. децембра 2019. године донета је Уредба о проглашењу Споменика природе „Бледерија“, као заштићеног подручја II категорије – регионалног, односно великог значаја. Површина Споменика природе „Бледерија“ је 398,87 ха и налази се на територији општине Кладово, КО Река и КО Брза Паланка. Поверен је на управљање Туристичкој организацији општине Кладово.

Овај комплекс је сачињен од изворишта саме реке Бледерије који се састоји од четири крашка врела (од којих је једно субтермално и налази се на око 2 км од самог водопада и има температуру од 17 степени), два акумулативна водопада од којих је низводнији већи и управо он и представља објекат хидролошког наслеђа, а висине је око 7 м. Као и сви водопади, богатији је водом у пролеће и јесен због већег дотицаја воде услед падавина. Други, мањи водопад углавном лети пресуши због смањеног капацитета воде. Такође, поред наведеног, ту је и бигрена акумулација тиркизне боје, због чега га и поистовећују са смарагдом. Температура воде је око 8 степени, стога само они храбри се упуштају у авантуру купања. И на самом крају, комплекс завршава са пећином Соколовица са врелом и речним током истог назива.

Бледерије у јесен
Извор: https://www.tijanadrndarski.com/

Будући да локалитет обилује разноврсним биодиверзитетом, очуваном шумском вегетацијом, великим богатством животињског света, није ни чудо што је стављен под заштиту.

Ипак, да све није тако бајковито упозорава нас чињеница да због све учесталије посете ове природне драгоцености (нарочито услед новонастале ситуације) на самом прилазу ка водопаду врло често се може затећи знатна количина отпада. Поред смећа, ту су и критике упућене управљачима на које се апелује санација пута како би ова атракција била што доступнија за посету.

Сада се јавља питање – Да ли ће се уз реконструкцију пута као поклон добити већа посећеност, а уз то гратис и већа количина смећа?

Ако је поправак стазе цена којом плаћамо и људску неодговорност и безобзирност за природне лепоте и њихово угрожавање неадекватним понашањем, онда је можда ипак боље да све остане онако како јесте, неприступачније и дивље, у својим исконским оквирима и без сувишног човечијег присуства. A, за праве обожаваоце природе, лошији пут неће бити разлог недоласка.