ЗА СВА ВРЕМЕНА Прича о тајанственој Јелени сарајевског „Болера“

Када се јануара 1988. године појавила песма „Јелена, Јелена“, тада мало позната сарајевска група „Болеро“ није ни слутила да ће то постати непролазни хит. И три деценије касније, на сваком ћошку бивше Југославије, „Јелена“ се чује, слуша… Јер свако је у животу имао или има негде неку Јелену, зар не?

А пре 32 године „Болеро“ је у Сарајеву почео снимање свог другог албума, названог „О Јесењину“, понављамо, не слутећи да ће направити песму за сва времена. Она ће обележити целу каријеру бенда, а убраја се међу најемотивније домаће рок баладе.

Готово иза сваке песме у року стоји лично искуство аутора или нека његова скривена прича с емотивном посветом, попут, примера ради, „Бацила је све низ реку“ Индекса и „Селма“ Бијелог дугмета или „Хеy Јуде“ Битлса и „Лаyла“ Ерика Клептона. Неке се открију, друге остану заувек под велом тајне.

Када је група „Болеро“ завршила снимање, започето 17. јануара 1988. у студију РТВ Сарајево, те Дискотон касније објавио албум „О Јесењину“, већ његов назив те песме попут „Свирни хармонико, туго, туго“, „Зашто умиру пролетери“, „Писмо мајци“ и „Крчмарска Москва“, јасно су упућивали на ауторову инспирацију.

Но, прва тема ЛП плоче, балада „Јелена“, наметнула се као фаворит. Њена структура, нарастајућа енергија која надире поступно попут плиме, импресивни вокал бендовског певача Милета Анђелића (данас живи и ради у Белгији), једнако сјајне вокалне вињете непознате певачице из Мешовитог хора Музичке школе „Илиџа“, инструменталне деонице, цели тај пакет учинио је да ауторска песма гитаристе и лидера Болера, Мише Бартулице, буде његов заштитни знак.

„Јелену“ и данас публика обожава. Ваљда интуитивно наслућујући дубину њене емотивности.

Разне су претпоставке конструисане у вези са стиховима „Да л’ за тебе постоји, неко сасвим драг и леп, чије руке теби радост доносе/Јер данас више немам снаге, да те заволим, данас само морам, морам, још једном да те потражим/Јер ја сам тугу квасио, туђим сузама, због мене никад, никад, ниси плакала“.

Драматичан тренутак тишине и упаљена шибица на средини песме, пре најважнијег стиха „а године пролазе низ наше образе“, само појачава тајновитост песме и слутње код слушаоца.

Тужна и сурово реална, песма „Јелена“ посвећена је мајци једног од чланова бенда који је остављен у сиротишту. Причало се и да је он њу покушао да пронађе, али да она није хтела да га види, што је опевано у последње две строфе песме.

Група је добила назив по славном делу француског композитора Равела „Болеро“ и мада су постојали свега неколико година објавили су два студијска албума „На крају славља“ и „О Јесењину“ који су врло добро прошли код публике.

Група се разишла 1989. године.

Да, „Јелена“ јесте песма посвећена деци без родитеља…

Јелена

Нисмо сви из љубави,
стигли на овај свијет,
проплакан у часу кад
нема нико да те заволи

Још постоје истине које воле бољети,
због мене никад, никад нећеш плакати

Никада се нисмо срели,
времена нисмо имали,
да ми очи обришеш,
да ми руке милујеш

Јер ја сам тугу квасио,
туђим сузама,
ко некад моја драга
својим очима

Јелена, Јелена,
ех, да су анђели,
носили крила родама
Јелена, Јелена,
да су бар Богови,
имали мало времена
Јелена, помисли,
да су бар људи сви,
рођени под срећним звјездама

Јелена, Јелена

А године пролазе низ наше образе,
вјетрове прољетне старост умирује
да л’ за тебе постоји,
неко сасвим драг и лијеп,
чије руке теби радост доносе

Јер данас више немам снаге,
да те заволим,
данас само морам, морам,
још једном да те потражим
Јер ја сам тугу квасио,
туђим сузама,
због мене никад, никад, ниси плакала

Можда не би..
Јелена, Јелена.

Извор: Директно