Ублажени речник црквене мимикрије

Београд – Дилема јавности шта је став Српске православне цркве о косовској политици актуелне власти у Србији, посебно о Споразуму о нормализацији односа Београда и Приштине, није разрешена ни после мајског заседања Светог архијерејског сабора. Напротив.

У саборском саопштењу нема ни речи о томе шта највиша црквено-законодавна власт мисли о бриселском договору. Наш лист од портпарола СПЦ епископа бачког Иринеја (Буловића), иначе аутора овог саопштења, ни после неколико дана чекања није добио одговоре и појашњења противречности које постоје у саборском обраћању јавности.

Извори Данаса у врху СПЦ незванично тврде да је упркос „закукуљеном“ тексту саопштења, Сабор остао при ставовима Синода изнетим у писму државним званичницима крајем 2012, које су, додуше, поглавар и портпарол СПЦ, наводно по синодској одлуци, покушали да прикрију од јавности. На снази остају и оцене из априлских саопштења Синода да је бриселски споразум „посредно и прећутно, али ипак фактичко признавање постојања система државне власти на КиМ независног од постојећег државног устројства Србије“.

На питање зашто Сабор није јасно рекао да Црква и даље сматра да је КиМ „прескупа улазница“ за ЕУ, у СПЦ нема званичног коментара. Додуше, у саопштењу стоји и реченица да је Сабор „са одобрењем примио на знање активности Синода предузете као допринос држави Србији и српском народу у целини на путу изналажења праведног и трајног решења“.

Ову „црквену мимикрију“ поједине владике објашњавају „духом ћутања“ који је завладао СПЦ, јер Црква жели и да угоди властима и да сачува образ пред верницима који од ње очекују да изражава вољу народа. У прилог томе говори и понашање црквеног врха последњих месеци, које иде наруку спекулацијама да СПЦ последње две године не сазива јесење саборе не зато што нема „важних тема“, него зато што избегава да се замера властима, јер би морала нешто да каже и о Косову.

Иако је Синод током априла два пута јавно рекао да је против „предаје КиМ“, учешће митрополита црногорског Амфилохија и епископа бившег захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића) на протесту који су у Београду 10. маја организовали Срби са севера КиМ, натерало је патријарха српског Иринеја да се огради од својих архијереја, који су у суштини заступали синодске ставове. Патријарх се одмах потом састао и сложио са председником Србије Томиславом Николићем да је „у решавању најважнијег националног и државног питања неопходно апсолутно јединство“, док је за КиМ надлежни владика рашко-призренски Теодосије у Лепосавићу јавно подржао првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића и политику Београда.

Сада је у саопштењу са мајског Сабора углавном поновљено оно што су на заједничкој конференцији за новинаре после Вучићевог „гостовања по позиву“ на једној од саборских седница рекли први потпредседник владе и портпарол СПЦ. Између Цркве и државне власти „и поред разлика у приступу појединим питањима, постоји јединство и сагласност у суштинском опредељењу за будућност српског народа на КиМ, очување његових светиња и интегритет Србије, што значи одбијање непосредног или посредног признавања фантомске државности Косова ван Србије“. Сабор сматра да „ни најновији преговарачки процес на највишем нивоу у Бриселу није донео ни правду ни решење проблема“, али истовремено „изражава бојазан да примена постигнутих договора и споразума не доживи неславну судбину ранијих „стандарда пре статуса“ који, опште је познато, нису спроведени.

– Ако је нешто и нејасно у саопштењу, онда је све потпуно јасно у изјави портпарола СПЦ, која недвосмислено говори о подршци Сабора државној политици. Остаје, међутим, нејасно каква су појашњења била потребна архијерејима када је у бриселском споразуму све апсолутно јасно. Један се од њих чак, изашавши пред јавност, понашао као да га је, након посете потпредседника Вучића, обасјала таворска светлост – каже за Данас Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије из Ниша.

Професор Бојовић очекује да ће се убудуће „многи у СПЦ под утицајем политике понашати према КиМ као што се танко дрво љуља пред јаким ветром у пољу“.

Живица Туцић, главни уредник Верске информативне агенције, сматра да „СПЦ није променила негативан став према бриселском споразуму, али је ублажила речник, чему је допринео и Вучићев долазак у Патријаршију“. Овакво понашање Туцић објашњава „жељом СПЦ да избегне конфликт са државом и медијима“.

– Патријарху Иринеју је стало да се не стекне утисак да у односима Цркве и државе постоји напетост. Чак се у неким медијима појавила вест и да ће у државној делегацији на преговорима у Бриселу бити и представник СПЦ, кад на дневни ред дођу црквена имовина и баштина. То јесте парадоксално, јер је Црква против бриселског споразума, али очигледно је прихватила чињеницу да је држави стало да реши косовско питање – објашњава за Данас Туцић.

Он сматра да ће, када је реч о КиМ, овакав „прагматизам“ у односима СПЦ и актуелне власти наставити – „разлике у ставовима ће латентно и даље постојати, али се неће јавно наглашавати”.

Бојовић: Политички пројекат

„Мислим да се врло једнострано гледа на наступ митрополита Амфилохија и умировљеног епископа Атанасија на протесту, који су Срби са севера организовали у Београду. Треба имати у виду два момента. Њих двојица су дуго, уз сабрата, епископа Артемија, били симболи идеје косовског опредељења у Цркви. Зато, не треба заборавити њихову некадашњу искрену бригу за КиМ. Други моменат је везан за чињеницу да су они недавно били администратори рашко-призренске епархије и да су тако, свесно или несвесно, били саучесници великог политичког пројекта – склањања епископа Артемија са Катедре рашко-призренске зарад остваривања управо овакве политике према Косову. Када је реч о епископу Теодосију, он је остао доследан у подржавању Тадићеве политике, коју садашња власт далеко ефикасније спроводи“, коментар је професора Драгише Бојовића на недавна јавна иступања појединих владика СПЦ поводом бриселског споразума.

ДАНАС