Колико кошта дан робије на Голом отоку

У петак 9. октобра 2020. примио сам писмо од Министарства правде Републике Србије којим ме обавештава да је Комисија за рехабилитационо обештећење оценила  да је моја „нематеријална штета и душевна бол” због незаконитог хапшења мог оца Јована, по основу Резолуције Информбироа и двогодишњег нечовечног робијања на Голом отоку вредна 51.180,00 дин. односно, 70,1 динар по дану очевог робијања.

Мој млађи брат и ја са родитељима смо живели у заједничкој породичној кући, скромно, као већина породица у тадашњем Францсталу, бивша Павлова улица у Земуну,

Отац је био подрумар у винарији „Навип”, а мајка је радила у мензи Команде ваздухопловства у Земуну.

Одмах после  хапшења оца, иследници су покушавали да приморају мајку да се одрекне мужа јер је „народни издајник”, а како она није пристала отпустили су је с посла, те смо остали без основних средстава за живот.

Било је људи који су желели да нам помогну, али нису смели, јер су се плашили полицијске одмазде. Један од ретких који нам је помогао у том тешком времену био је Радош Илинчић, коме смо и данас захвални за све што је учинио.

Ни после повратка мог оца са робије нису престале наше невоље, јер отац није могао да се запосли. Радио је тешке грађевинске послове за бедну надницу. Често сам му помагао у приношењу материјала и мешању малтера. Било је ситуација да му послодавац не измири обавезе по обављеном послу, рачунајући да отац неће смети да га тужи због тога.

Све је то трајало много дуже од збројених дана моје „нематеријалне штете и душевног бола”.

Не знам на основу којих елемената је израчунат износ за обештећење, али знам да ни један једини динар који бих евентуално добио на име обештећења за очево незаконито робијање не бих узео за себе већ бих га уступио неком другом.

Милорад Пекић,
Земун

Извор:
ПОЛИТИКА