У Љуљацима свечано прослављена храмовна слава

Поводом храмовне славе, празника Зачећа Светог Јована Крститеља, 23. септембра/6. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је, у истоименом манастиру у Љуљацима Свету Архијерејску Литургију уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Његовог Преосвештенства Хорепископа липљанског и ужичког Г.Г. Ксенофонта и 19 свештенослужитеља епархије. Светој Архијерејској Литургији je присуствоваo Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим. Радост празника са братијом манастира поделили су многи монаси и монахиње из скоро свих манастира епархије и око 350 верника из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се на Литургији сјединили са Господом Христом кроз Свето Причешће.

Пре Литургије Епископ Артемије је благословио облачење подрасника искушенику ове свете обитељи Будимиру (Марићу). У току Литургије Епископ Артемије је у чин протосинђела рукопроизвео сабрата манастира Светог Симеона Мироточивог у Дежеви јеромонаха Павла (Дрековића).

Након Свете Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања кољива које су у част Светог Јована Крститеља принели братство манастира и овогодишњи домаћини славе: Милан Мићуновић из Крагујевца и Милош Вучићевић из Горњег Милановца. За идућу годину за домаћине славе пријавили су се: Виолета Вујасиновић из Крагујевца и Радован Миливојевић из Горњег Милановца.

Архипастирском беседом присутном народу обратио се Владика Ксенофонт. У својој беседи Владика Ксенофонт је поред осталог рекао:

”Драга браћо и сестре, они који броје људи на земљи, избројали су да нас има данас преко седам милијарди. А замислите колико је људи овом долином суза што се земља зове, ходило,  улазило у живот и пролазило кроз врата смрти, од настанка човјечанства до дана данашњег. Много је било и богатих и сиромашних и славних и незнаних и учених и неуких, многима су писане похвале током ове наше историје човјечанства. Али ни један од свих тих који прођоше земљом није био похваљен ниједном похвалом, као онај кога данас прослављамо – а сви знамо кога данас прослављамо – великога Пророка и Претечу и Крститеља Господњег Јована. Јер њега су похвалила сама пречиста уста Господња и рекла да нема већега рођенога на земљи од Светог Јована Претече. А какав је био тај Јован Претеча: је ли био неки цар, је ли био неки великаш, је ли био неки књижевник о којем су многи причали? Не, Свети Јован Претеча, убоги пустињак који је громко из Јорданске пустиње, вапио, и говорио и упозоравао човјечанство, оним великим ријечима којих се сви ми свакодневно присјећамо, оним великим ријечима, програмским, Светог Јеванђеља: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.“ А празник, и дан и догађај чудесни, који данас прослављамо је управо празник његовог чудесног Зачећа од његових престарелих родитеља Захарија, првосвештеника и пророка  и његове мајке Јелисавете, који већ у дубокој старости будући, побожни Јевреји, нису имали порода, нису имали свога насљедника. А онда се оцу његовом Захарију анђео јаваља док је у олтару кадио и најављује му да ће родити Светог Пророка и Претечу, да ће му дати име Јован, да ће бити велики и свет. Захарије, не вјерујући, не примајући те ријечи – јер како може од престарелих бедара да се роди син, и како може усахла утроба и усахла материца да роди сина? Али Богу је све могуће; гдје Бог хоће тамо се природни поредак мијења, онај природни поредак који нам је Бог дао, али који је, истина, на неки начин и окован, а мимо тога природног поретка дешавала су се та и велика и преславна чудеса – не само Зачеће и рођење овог преславног Претече него и рођење Пресвете Богомајке, а наравно и рођење самога Господа које је натприродно било, од Духа Светога и Пресвете Дјеве. Зачећем Светога Јована Претече, Бог је троструко пројавио роду људском: милост Своју, и мудрост Своју и чудо велико. Чудо велико је заиста: усахла утроба Јелисаветина, зачиње Претечу и рађа Претечу. Милост Своју показао је на тим родитељима бездјетним који су читав живот свој до старости своје чекали чедо, и мудрост Своју – у том дубоком промислитељству Своме према роду људском.”

Владика Артемије је потом доделио захвалнице добротворима манастира. Захвалнице су добили: Зорица Тршић из Смедерева, Горан Мијаиловић, Миломир Симовић, Радован Миливојевић, Зоран Богосављевић из Горњег Милановца,  Зоран Радосављевић из Тополе, Аца Добрић и Микан Лојаница из Крагујевца,  Бранко Латинкић из Кардифа (Велс) и Зоран Ивановић из Београда. Захвалнице су додељене за испољену делатну љубав у борби за очување чистоте светог Православља и за ревност према храму Божијем и његовом благољепију.

Празнично весеље настављено је трпезом љубави коју су припремили братство манастира и овогодишњи домаћини славе. Том приликом окупљеном народу обратио се Џим Џатрас, дугогодишњи пријатељ Владике Артемија и сарадник у борби за Косово и Метохију. Ово благодатно празновање завршило се пригодним програмом који су приредили најмлађи светосавци при овој катакомби.

Инфо служба

Све беседе Хорепископа Ксенофонта налазе се овде.

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ