Џејмс Џатрас: Да ли Америка има будућност?

Џатрас се посебно дотакао питања америчког идентитета, односно појаве партикуларних идентитета у америчкој популацији

На Институту за европске студија, 5. октобра 2020. године, одржано је предавање Џејмса Џатраса (James Jatras) на тему Да ли Америка има будућност? (Does America have a future? Options Before a Declining Hegemon). Џатрас је бивши дипломата, стафер у америчком сенату, правник и лобиста.

У уводном делу излагања, Џатрас се осврнуо на околности које претходе одржавању америчких избора за председника те државе. Он је, најпре, указао на неке особености америчког изборног система и истакао да, иако се често може чути питање ко ће бити изабран са председника САД, нико не зна одговор на то питање у овом тренутку. Оно што, свакако, издваја изборе који ће се одржати ове године у односу на претходне јесте њихово одвијање у контексту пандемије изазване корона вирусом. То само додатно доприноси неизвесном исходу самих избора. Џатрас додаје да се често у америчким медијима може чути став да све што каже Трамп представља лаж и манипулацију. Он је говорио и о феномену преласка једног дела републиканских гласача у редове демократа, у појединим федералним јединицама.

Доналд Трамп током дебате у Кливленду, Охајо, 29. 9. 2020. (Фото: Мори Гаш/АП Фото)

Џатрас се дотакао и ситуације у америчком друштву. Он је истакао да је веома много узнемиреног народа у САД. Осврнуо се и на питање које се тиче ограничење слободе говора у Америци, као и на тврдње појединих аутора који су говорили неколико деценија уназад, да ће Америка запасти у велику кризу. У том смислу, Џатрас је указао на постојање различитих „коморбидитета у америчком организму“. За разлику од претходног периода, данас у САД има далеко мање самозапослених, одржава се фасада вештачки креираног високог животног стандарда, увози се јефтина роба из Кине, док мануфактура и домаћа производња нису више толико заступљени. Џатрас је говорио о значају војног, односно одбрамбеног сектора, који укључује различите области – финансије, ИТ сектор, маркетинг и многе друге. Он се осврнуо и на политику САД према појединим државама у којима је присутан велики амерички утицај, и њих је назвао америчким сателитима. Један од трендова који је присутан у Америци јесте опадајући ниво поверења грађана и снажан осећај скептицизма како на вертикалној, тако и на хоризонталној равни. Оно што је карактеристика тренутне ситуације у овој земљи, према мишљењу Џатраса, јесте велика поларизација када су у питању истина и лаж, те да је она данас већа него у било ком тренутку у америчкој историји. Џатрас се осврнуо и на демографске трендове, и указао да се по први пут јавља огроман број неожењеног становништва, односно популације која није у браку. Међу читавом америчком популацијом, према речима Џатраса, тај тренд је нарочито присутан међу белим становништвом, што оставља значајне последице по читаву земљу.

Говорећи о систему у кризи, Џејмс Џатрас је истакао да избор Трампа на место председника није зауставио кризу у појединим деловима система. Очекивања су била да ће избором Трампа за председника 2016. године, као антисистемског кандидата, доћи до промене. Он истиче да је Трамп као појединац немоћан у односу на постојећу номенклатуру која, према речима Џатраса, подсећа на тип номенклатуре која је постојала у Совјетском Савезу. Последња дешавања у САД само показују велику поларизованост у друштву. Говорећи о томе, Џатрас истиче да ако сте присталица Трампа у Америци данас, можете лако да постанете мета напада, што није толико случај и када је реч о присталицама демократског кандидата Бајдена. Он се осврнуо и на активност покрета Black Lives Matter и Antife, и указао да насиље у друштву махом долази од стране левице. Говорећи о разликама у друштву, он је указао и на постојеће разлике међу појединим деловима САД, где постоје развијени центри на источној и западној обали, док се између те две обале протеже део Америке карактеристичан по мануфактури.

Члан левичарске организација Антифa на протесту у Америци (Фото: ЕПА ЕФЕ – С.Т)

Поменути трендoви у Америци су додатно убрзани избијањем пандемије изазване корона вирусом. Пандемија је допринела даљој самоизолацији становништва, као и експанзији „анархотираније“. Последњих неколико деценија у Америци је присутно радикално редефинисање „етоса“ и „етноса“, нарочито од шездесетих година прошлог века. У том смислу, Џатрас се дотакао питања америчког идентитета, односно појаве партикуларних идентитета у америчкој популацији. Он је говорио о другачијим историјским околностима које су обликовали свест о томе ко се може сматрати припадником америчког народа. Потом је направио паралелу са неким другим земљама, у којима „грађански национализам“ представља основу свести о заједничком етносу. У овом делу излагања, аутор се дотакао и питања религије. Он је истакао да се значајан део становништва изјашњава да не припада ни једној религији.

Аутор се осврнуо и на спољну политику САД, која је вођена протеклих година и деценија. Он истиче да се могу уочити земље сателити САД које воде политику у складу са америчким интересима, док насупрот њима стоје земље које се сматрају непријатељима и које се оптужују за диктатуру. Џатрас напомиње како се Русија данас третира од стране Америке горе него у совјетско доба. У том смислу наглашава значај који у оквиру САД има „дубока држава“, која поседује све позиције у администрацији и којој предстоји само да преузме председничку функцију.

Миша Ђурковић на предавању Џејмса Џатраса (Фото: Институт за европске студије)

Последњи део излагања је био посвећен сумирању предстојећих избора за председника државе и ситуацији која је присутна у друштву. Систем обојених револуција који је „дубока држава“ извозила широм света, изгледа да се вратио у саму Америку. Поларизација у друштву је веома присутна у предизборном периоду. Оваква ситуација је присутна и у самим медијима, у којима се често говори, како Џатрас запажа, о свеприсутном тренду руске пропаганде и о говору мржње. Џатрас сматра да и у случају победе Трампа на изборима за председника, постоји велика могућност фабриковања и креирања дискурса о мешању Русије у изборни процес у Америци. Сви ови процеси доводе до још веће неизвесности у погледу избора будућег шефа државе. Какав год био исход америчких избора, поставља се питање шта ће се десити са „хегемоном у опадању“? Какве су опције пред њим? Чини се да још увек чекамо одговоре на ова питања.

Страхиња Обреновић,
Институт за европске студије

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ