Ал Дахра уништила постројење на биомасу у ПКБ-у

Котао на биомасу који је загревао пластеник величине једног хектара у Пољопривредном комбинату Београд, вредан 160 хиљада евра, постао је колатерална штета приватизације тог предузећа, доживевши судбину да недавно буде исечен и бачен у старо гвожђе.

Према речима Драгољуба Дакића, научног саветника Института „Винча“ у пензији, котао у последње две године није радио јер је у процесу приватизације ПКБ-а припао новом власнику већег дела комбината, компанији Ал Дахра Србија, док је пластеник чијем је грејању једино и служио, остао у делу ПКБ-а који није приватизован, и под ингеренцијом је државе.

– У таквим односима није могло да се нађе решење за рад котла и снабдевање горивом. После две године нерада котао је морао да се ремонтује. Уместо тога котао је исечен. Тиме је начињена значајна штета јер пластеник у коме се гаји рано поврће више не може да ради као што је замишљено, јер нема јефтиног грејања. Највећа штета је у томе што млади истраживачи који су наставили развој поменуте технологије могу изгубити ентузијазам и основу за даљи развој јер су изгубили експерименталну и демонстрациону базу за свој рад. Котао је својевремено био замишљен да буде експлоатациони, експериментални и демонстрациони – каже Дакић за Данас.

Наш саговорник додаје да је поменути котао стартовао са радом 2008. године и да је изграђен средствима министарстава пољопривреде и науке.

– Котао су, без икаквог профита, изградиле фирме ТИПО, УМБРА и Термоцентар са надом да ће изградња неког будућег котла донети жељени профит. Тиме су допринели његовом развоју. Иначе котао је у потпуности плод домаћег развоја чији су носиоци били Институт „Винча“, Машински факултет из Београда и његов Иновациони центар, Факултет техничких наука из Новог Сада, Пољоприврени факултет из Новог Сада и Институт за земљиште из Београда. Сличну технологију сагоревања су покушали да развију Данци и Немци али без успеха. Техничко решење котла је патентирано и јединствено је у свету. У оквиру развоја урађено је неколико докторских радова и објављено више десетина радова у најпознатијим домаћим и страним стручним часописима. Својевремено су пројекти у оквиру којих је котао развијан оцењен као убедљиво најбољи пројекти министарства науке из области енергетике па и шире. Пуштање у рад котла су обележиле многе новинске и ТВ куће и то приказале као велико достигнуће домаће науке – објашњава Дакић.

Захваљујући успешном раду тог котла истраживачи који су га развили партиципирали су детаљним елаборатом код швајцарске владине организације СЕЦО за донаторска средства за изградњу сличног когенеративног постројења за производњу топлотне и струје. Швајцарци су после детаљне анализе елабората одобрили донацију од око 10 милиона евра.

– Тим средствима је требало да се изгради ново постројење и да се изврши енергетска санација болнице у Падинској скели. Реализовано је само око пола средстава и то за санацију болнице док постројење никад није изграђено – каже Дакић.

Контактирали смо Ал Дахру Србија са питањима због чега је овај уређај исечен уместо да кроз пословни аранжман државе и те компаније настави са својом функцијом, међутим до закључења овог издања нисмо добили одговор. Како Данас незванично сазнаје надлежни у држави, под чијом је ингеренцијом неприватизовани део ПКБ су покушали да преговарају са пословодством Ал Дахре Србија, на чијем челу је бизнисмен Војин Лазаревић, међутим нису наишли на разумевање новог власника ПКБ-а.

Оно што остаје као енигма је како су надлежни у Влади Србије приликом продаје ПКБ-а дозволили да котао припадне новом власнику а пластеник који тај котао греје остане у поседу државе. Такође, како је зграда у којој је котао смештен и даље у власништву државе док је тај погон и поред тога припао Ал Дахри, представља праву папиролошку мистерију и потпуну нелогичност.

Агроекономиста Милан Простран каже за Данас да је судбина котла који је загревао пластеник само једна од последица погрешне одлуке о продаји ПКБ-а.

– Имао сам прилику да присуствујем отварању тог погона. Уместо да је купљен котао из иностранства произвела су га наша предузећа. Велика је штета што је погон који је произвела домаћа памет уништен као и што пластеник који је опслуживао неће више имати јефтино грејање – каже Простран. Према његовим речима, уништење котла показује да пољопривредна производња, са изузетком сточарске, у принципу не занима Ал Дахру Србија и да је разлог куповине ПКБ-а земљиште које може да постане веома скупоцено у случају да добије статус грађевинског.

Извор:
ДАНАС