САВЕЗ СОКОЛА У АКЦИЈИ ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПОМОЋИ ЗА ПОСТРАДАЛЕ У БИТОЉУ И СУШАКУ 1940- 41.

Miodrag Bunusevac ucenik VII razreda Bitolj 1926

Италијанска авијација бомбардовала је Битољ 5. новембра 1940. Савез Сокола позвао је соколска друштва да прикупљају помоћ за страдале у Битољу. У званичном саопштењу истакнуто је да су на Битољ бачене 21 бомба. Било је 9 мртвих и 21 рањен, а причињена је велика материјална штета.(1) У листу Савеза Сокола „Соколском Гласнику” објављено је званично саопштење о резултатима анкетне комисије која је утврдила да су бомбе које су пале на Битољ 5 новембра, бачене из авиона италијанског ваздухопловства.(2) Соколске жупе и јединице међу првима су покренуле јавну акцију за прикупљање помоћи за Битољу, како у Загребу, Београду, Љубљани, Сплиту, Сарајеву, тако и у најмањим варошима и селима. Соколска жупа Загреб упутила је председнику општине у Битољу телеграм у коме се истицало да „страдање Битоља бити још јачи потстрек да збијемо све народне редове у служби Краља и отаџбине”. Сличан телеграм упутила је соколском друштву Битољ.(3) Председнику битољске општине Савез Сокола упутио је 20.000 динара, сакупљених између соколских жупа, с тим да се новац подели настрадалима, као прва помоћ од приватних прилога соколског чланства.(4) Соколска жупа Београд послала је битољској општини као помоћ прилог од 2.500 динара, преко „Политике” а затим расписом позвала све своје јединице да прикупљају прилоге за пострадале у Битољу. Позвала је соколе и соколска друштва да шаљу директно своје прилоге Битољској општини.(5)

Соколско друштво Подгорица одржало 9 новембра 1940. седницу на којој су комемориране битољске жртве. Истакнут је дубок бол над удесом града мученика и послан телеграм соколском друштву Битољ са изразима саучешћа, а пострадалима је послано 500 динара. У писму упученом Савезу Сокола, соколи Подгорице желели су да и остале соколске јединице пођу тим путем, а да Савез буде тумач националног осећаја соколства за мир и слободу отаџбине.(6) Соколско друштво у Ханријеву сакупило је међу својим припадницима 550 динара као свој прилог за пострадале Битољце.(7)

У листу Савеза Сокола „Соколском Гласнику” писали су у чланку из Битоља „Соколски дом у Битољу за време напада из ваздуха” да је целокупно становништво Битоља захвално свим племенитим родољубима који су указали помоћ пострадалима од бомбардовања, а да се битољски соколи поносе, што је Савез Сокола први покренуо иницијативу за помоћ и што је соколство у толикој мери показало љубав за пострадалу браћу. Приликом бомбардовања оштећен је соколски дом, који је био недавно свечано отворен и који је био понос вароши. Неколико тешких бомби пало је у десном крилу дворишта дома. Бомбе су направиле дубоке јаме, а од њих су срадали и зидови дома, као и прозори. Комади челика избушили су дом на неколико места. Направљене су рупе на зиду, оштечени су прозори и споредна врата, а стакла су сва полупана, како спољна тако и унутрашња. На неколико места пао је плафон, а направљено је неколико отвора на крову. Дом је било потребно поправити јер је био у таквом стању, да за време зиме, било немогуће да се ради у њему. Штета је процењена на 15.000 динара. По писцу чланка расположење међу соколима било је одлично, а јавност је била пуна поуздања у одбрамбену снагу. Рад у соколском друштву Битољ требао је бити настављен после поправке дома. (8) Соколи у Скопљу желели су да помогну пострадалима у Битољу. Соколско друштво Скопље-Матица одржало је 25 новембра 1940. редовну седницу под председништвом старешине арх. Ст. Газикаловића. Седници је присуствовао и начелник жупе Скопље инг. Војислав Пајић. Одлучили су да 7 децембра 1940. у својим просторијама друштво одржи братско вече са игранком, посвећено Битољцима.(9)

Приликом прославе Првог децембра, дана уједињења, соколи у Битољу су пошлина гробове српских и савезничких војника одавши јунацима почаст. Нису билезаборављене ни жртве бомбардовања. После благодарења у црквама, одржана је свечана седница. На седници су држани патриотски говори, читана Посланица Савеза Сокола и приређен пригодан програм. У чланку у „Соколском Гласнику” истицало се да је мноштво присутних манифестовало за соколске и народне идеале.(10) Соколска акција за пружање помоћи Битољу наставила се и 1941. Соколско друштво Крупањ, одазвало се апелу Савеза Сокола, и прикупило од својих чланова, чиновништва разних надлештава и од особља Управе Подрињских рудника 1.100 динара, и дозначило је председнику Битољске општине са писмом, у коме се соколи овога краја, попришта крвавих бојева, сећају Битољаца.(11) Јединице Соколске жупе Петровград ( данас Зрењанин) покренуле су акцију прикупљања помоћи за Битољ. Истовремено су се скупљали прилози за пострадале од бомбардовања на Сушаку.(12) У листу „Соколски гласник“ пренели су да се клерикални сушачки лист „Истина” жалио што није организована велика кампања за пострадале од бомбардовања на Сушаку. „Соколски Гласник” истакао је „Затим злобно примећује : „Прије неко вријеме, пригодом једног другог бомбардирања, била су многа господа и читава јавност некако ширег срца. Не знамо, шта то значи. Зашто се није подузела кампања за помоћ пострадалим сушачанима?”. Коментар „Соколског Гласника био је : „Изгледа да би овај сумњиви сушачки „патриота” желео да и наш лепи Сушак снађе онако тешка несрећа, са исто онолико мртвих и рањених, и са онолико материјалне штете, као „пригодом једног другог
бомбардирања”. Лист „Соколски Гласник” пренео је вест да су соколи у Војводини прикупљали помоћ за пострадале на Сушаку.(13)

Бомбардовани су Битољ и Сушак и ако Југославија није била у рату. Савез Сокола позвао је соколска друштва и жупе да прикупљају помоћ за страдале у Битољу. Соколска жупа Београд послала је новчану помоћ а уједно и ангажовала све своје јединице да прикупљају прилоге за пострадале у Битољу. У листу Савеза Сокола „Соколском Гласнику” писали су у чланку из Битоља „Соколски дом у Битољу за време напада из ваздуха” да је целокупно становништво Битоља било захвално свим племенитим родољубима који су указали помоћ пострадалима од бомбардовања, а да су се битољски соколи поносили, што је Савез Сокола први покренуо иницијативу за помоћ. Соколи су сабирали помоћ и за пострадале на Сушаку.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1. „Догађаји у Битољу и југословенско соколство”, „Соколски гласник”, Београд, 8 новембар 1940, бр. 45, стр. 3;
2. „Ликвидиран инциденат због Битоља”, „Соколски Гласник”, Београд, 22 новембар 1940, бр. 47, стр. 4;
3. „Соколство за пострадале у Битољу”, „Соколски Гласник”, Београд, 15 новембар 1940, бр. 46, стр. 2;
4. „Догађаји у Битољу и југословенско соколство”, „Соколски гласник”, Београд, 8 новембар 1940, бр. 45, стр. 3;
5. „За пострадале у Битољу”, „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 1 децембар 1940, бр. 9 и 10;
6. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 15 новембар 1940, бр. 46, стр. 4;
7. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 2;
8. „Соколски дом у Битољу за време напада из ваздуха”, „Соколски Гласник”, Београд, 22 новембар 1940, бр. 47, стр. 4;
9. „Соколство Скопља за пострадале у Битољу”, „Соколски Гласник”, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 11;
10. „У Скопљу и Јужној Србији”, „Соколски Гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 4;
11. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 10 јануар 1941, бр. 2, стр. 5;
12. „Из Соколске жупе Петровград”, „Соколски гласник“, Београд, 17 јануар 1941, бр. 3, стр. 2;
13. „Читајући новине …”, „Соколски гласник“, Београд, 17 јануар 1941, бр. 3, стр. 5;