Гламочко глуво коло: Понос Личана и Крајишника, најбоље народно коло у Европи, а од 1982. део УНЕСКОВЕ светске културне баштине

категорија Култура / дана 25/09/2020 у 21:23 часова /

У животу Личана коло је играло значајну друштвену улогу, млади су се у колу састајали, упознавали, а старији би се око кола сакупљали и разговарали о дневним догађајима и проблемима. У колу у његовом првом, делу-шетњи младић је говорио о љубави и договарао састанак са вољеном девојком. Посебну друштвену улогу имала су тзв. бирачка кола у којима су се отворено показивале симпатијe према момку или девојци.

У колу се вршила и селекција девојака; гледало се не само како цура изгледа и колико богат накит има, него и колико дуго може да издржи играјући. У личком су се колу девојке надигравале на сајмовима и зборовима играјући до изнемоглости: која задња остане – најздравија је.

гламочко коло

Некада давно коло су могле да играју само удаваче, а она која успе да до краја одигра глуво коло доказала је да је физички потпуно здрава и спремна за брак.

У Личана је познато глувo коло које се игра без инструменталне пратње. Једно од најпознатијих глувих кола је ђикац. Током играња само се чује команда коловође, звецкање тока на чермама момака, ђендара на прсима девојака и веома наглашени ударци стопала играча. Коло је добило име по речи ђикати, ђисати или ђипнути, што значи скочити, скакати, високо са поскоцима играти, јер је то особеност овoг кола.

Ово коло игра се и у другим крајевима динарског краја; на Кордуну се зове ђикац, у Буковици буковачко коло, а у Босанској Крајини гламочко коло. У колу ђикац акценат није на лепоти играња, већ на снази момака и девојака.

Ђикац је веома живахно и енергично коло, а извођачи га, ухваћени у круг лицем у лице, држећи се чврсто за руке, са полусавијеним телом и коленима, са раширеним ногама, изводе грубо, оштро и из све снаге, да се земља тресе, под командом коловође, који својим громогласним командама, одређује начин и темпо играња. У овом колу је посебно наглашено ударање ногама односно стопалима о подлогу, тело се ослања на читаво стопало, (табанање). Игра се слободно, опуштено, без чврстих правила (кореографије), слуша се и поступа по команди коловође, према претходно таксативно наведеним командама.

На команду “крени коло“ играчи крећу левом ногом у леву страну, корачањем и табанањем три пута, а четврти искорак десном ногом према центру кола (унутра), након тога опет три корака, па табанање у месту, па поскакивање, па тако наизменично редом, с тим да се оштрина игре и темпо све више појачава и играчи понесени игром не знају да стану, а простор на коме се игра бива све мањи, па долази до извијања кола. Тада коловођа командом “обрни коло“, на тренутак раздваја коло и окреће га у супротном смеру за 180 степени, тако да играчи долазе у положај да су окренути леђима једни према другима односно према центру кола. На команду коловође “поврати коло“, играчи се поново враћају у првобитан положај лицем у лице, и спајају се поново у круг. Када се коло све јаче захуктава и убрзава, на команду коловође “Коло стој!“ или “Вели Коста, да је кола достa!“ коло стаје.
гламочко глуво коло

Позната глува кола су и вујаљка и змије.

Вујаљка би се играла обично зими на снегу, а осим поскакивања изводиле би се разне фигуре.

Коло звано змије почиње лагано а затим иде све брже. Играчи се ухвате у отворено коло, руке су им прекрштене напред тако да им десна рука иде преко леве руке десног играча. Претпоследњи играч држи последњег својом десном руком, а овај њега обема рукaма око врата. Коловођа води коло све живље око задња два играча у жељи да се змија тако замота да се последњи играчи сруше.

Гламочко глуво коло је два пута проглашавано за најбоље народно коло на европском континенту, УНЕСКО га је 1982. уврстио у светску културну баштину.

Извор: skamija-vunjak