ОПЕРАЦИЈА “УНА 95”: Четврт вијека од битке којом је сачувана Република Српска

Након егзодуса српског становништва из Републике Српске Крајине, хрватско-муслиманска коалиција потпомогнута НАТО авијацијом септембра отпочиње опсежну кампању освајања Републике Српске.

Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук у својим мемоарима “Завршити рат“ пише да је наговарао Туђмана и Изетбеговића да још енергичније крену у обрачун са Србима. Након успјешно проведене операције “Маестрал“ у западној Босни, хрватски војни и државни врх одлучио је извршити форсирање ријеке Уне и Саве и тако развуче ВРС што је више могуће.

“Уна 95“ је у хрватским документима шифрирана и као операција “Дрина 95“, по чему се може наслутити да је крајњи циљ било избијање на ријеку Дрину, чиме би се питање Срба у Босни и Херцеговини ријешило на исти начин као у Хрватској.

У јутарњим сатима Хрватска војска је почела са извођењем операције. Готово симултано су нападнуте општине Козарска Дубица, Костајница и Нови Град. Након артиљериске припреме која је дјеловала и по војним и цивилним циљевима, отпочело је десантирање специјалних снага ХВ на споменуте општине. А 5.корпус АРБиХ изводи артиљериско пјешадијске нападе на фронту Крупа на Уни – Нови Град. Извиђачко – диверзантске групе ХВ су оствариле почетне успјехе у општинама Козарска Дубица и Нови Град, док су у Костајници одбачене при покушају преласка ријеке. Након почетних успјеха припадници ХВ наишли су на жесток отпор припадника ВРС, који су се у међувремену реорганизирали и припремили за борбу. Сљедећих неколико сати вођене су пресудне борбе за опстанак српског народа на својим вјековним огњиштима.

Важност те одлучујуће битке препознали су и цивили који су се на појединим мјестима организирали и кренули у борбу против непријатеља. До касних вечерњих сати вођени су интензивни ватрени окршаји који су односили животе и на једној и на другој страни. Команда ВРС је због изузетно сложене ситуације у Козарској Дубици и Новом Граду одлучила да у борбу уведе и авијацију РС, која је својим дјеловањем нанијела огромне губитке хрватској војсци, посебно артиљериским јединицама. У јутарњим сатима сљедећег дана ХВ је била одбачена са територије Републике Српске. Иза себе су јединице ХВ оставиле страшне злочине, који подсјећају на оне од њихових предака из Другог свјетског рата. О страхотама које су остале иза ХВ имао је прилику да посвједочи и новинар Мајк O’Конор из Њујорк тајмса, који је 20. септембра боравио у Козарској Дубици. Сљедећег дана је изашао чланак с насловом “Подсјећање на хорор из 1943.“. O’Конор је примјетио да међу страдалим цивилима има жена и дјеце и да некима недостају очи.

Битка на Доњој Градини – 19. септембар.

Након претрпљеног неуспјеха 18. септембра, хрватски војни врх одлучио је да још једном покуша да форсира ријеку Саву. Овог пута одлучили су се вратити на њима добро познато мјесто и наставити оно што су оставили недовршено 1945. године. Спомен подручје Доња Градина, мјесто насилног упокојења стотине хиљаде српских цивила, 19. септембра 1995. постало је поприште одлучујуће битке за опстанак српског народа на овим просторима. На хумкама својих предака српски војник се заклео да неће одступати, сада је било “бити или не бити“! Након артиљериске припреме која је немилице “орала“ Доњу Градину и околна села, почео је десант хрватских снага. У врло кратком року на територију Доње Градине ступило је око 80 припадника ХВ, након чега је кренула амфибија са 30-так људи.

По ступању амфибије на српску обалу Саве започео је жестоки обрачун ХВ и ВРС. Један борац ВРС је ручним бацачом уништио амфибију, након чега је настала пометња у редовима ХВ. Убрзо је почело извлачење припадника ХВ, који су се “необављеног посла“ уз огромне губитке повукли на лијеву обалу Саве у Хрватску. По нашим информацијама 3 сата возила из Јасеновца до Новске нису могла да комуницирају од рањених и погинулих у том правцу ….онда су они по старом обичају цистернама очистили и опрали трагове и у току ноћи довели другу јединицу која је била стављена у функцију и спремна за нови напад…( Што довољно говори о жељи нашег народа да не буде протјеран са својих огњишта и да остане овде….). Напокон, фронт је стабилизован, а њихове намјере су осујећење и на крају, спријечено даље продирање према Приједору, Бањалуци и крајњи циљ операције, избијање на ријеку Дрину!!!

Kao сјећање на пале борце, у Козарској Дубици је подигнут Храм Свете Петке.

Извор:
СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА