Нејасно шта Србија добија поделом Газивода

Иако српски званичници сматрају да је тачка Вашингтонског споразума која се односи на право коришћења вештачког језера Газиводе бенефит за Србију, из њене формулације се пак не може уочити на чему се то уверење реално заснива.

У појединим провладиним медијима се појавило тумачење да та тачка предвиђа да ће Србија добити право да користи хидропотенцијале Газивода као и на део профита које остварује предузеће за снабдевање водом под контролом Приштине.

Међутим, у садржају споразума се то децидно не наводи. У споразуму пише да ће се „обе стране сложити да сарађују са Министарством енергетике САД и другим одговарајућим правним лицима америчке владе на студији изводљивости за потребе дељења језера Газиводе као поузданог снабдевања водом и енергијом“.

Дакле, нигде не пише да ће Србија имати право на део профита који остварује Водопривредно предузеће „Ибар – Лепенац“ под ингеренцијом Приштине.

Када је реч о „поузданом снабдевању водом и енергијом“ такође није јасно наглашено шта би то конкретно требало да значи. Поједине општине са већинским српским живљем на северу Косова већ се снабдевају пијаћом водом из Газивода а све добијају струју из истоимене хидроелектране.

Хидроелектрана „Газиводе“ је у власништву Електропривреде Србије и поставља се питање да ли Вашингтонски споразум представља гарант да ће то тако остати и даље или се очекује да оно пређе под контролу Приштине.

Економиста Милан Р. Ковачевић каже за Данас да се из Вашингтонског споразума не може видети шта то Србија тачно добија његовим потписивањем по питању језера Газиводе.

– Ту се наводи да ће доћи до поделе језера а оно је већ подељено. Зна се тачно у ком делу се протеже којом територијом. У споразуму не постоји ниједан податак из кога се може наслутити корист Србије у вези језера Газиводе. Овако нејасним споразумом и препуштањем трећој страни да арбитрира у наведеним питањима Србија може само изгубити оно што има у овом тренутку а никако било шта добити – сматра наш саговорник.

Са друге стране Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду сматра да су одредбе Вашингтонског споразума везане за Газиводе добре за Србију.

– Ако дође до поделе ресурса српска страна ће остварити одређену зараду а поред тога становништво у српским општинама које ради у хидроелектрани ће задржати своја радна места. То су свакако бенефити. Још већи бенефит је тај што потписивање Вашингтонског споразума, бар у теорији, може да представља први корак и охрабрење да ће бити увод у преговоре о вредној имовини Србије која је сада заробљена на Косову и да ће Београд успети да бар нешто од тога наплати или добије – наводи Савић.

Кредит за изградњу Газивода враћа Србија

Вештачко језеро Газиводе настало је 1977. године када је београдско предузеће Хидротехника – Хидроенергетика у атару села Газиводе подигло једну од највећих брана у Европи са глиненом основом по пројекту који је израдило предузеће Енергопројект. Изграђена је и хидроелектрана „Газиводе“ снаге 38 мегавата.

Основна намена језера је наводњавање Косовске низије. Каналима се вода из Газивода одводи до Грачаничког језера и користи се за снабдевање града Приштине.

Газиводе су изграђене кредитом америчке Међународне банке за реконструкцију и развој вредним 45 милиона долара. Кредит је након распада СФРЈ наставила да враћа Србија. Целокупан простор језера налази се 20 одсто у централној Србији, а 80 одсто на територији Зубиног Потока на Косову.

Извор:
ДАНАС