Председништво Покрета за одбрану Косова и Метохије: САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ ВАШИНГТОНСКОГ СПОРАЗУМА

Још једном кршећи уставне одредбе о надлежностима председника републике и осталих државних органа, Александар Вучић је обавио трговину између представника Сједињених Америчких Држава, «Косова» и себе самог. Предмет трговине је, као и много пута до сада, јужна српска покрајина.

Српска јавност је, првог дана преговора, била изложена агресивној медијској кампањи Вучића, као тобожњег националног јунака, који је одбио „узајамно признање“ с „Косовом“, иако заправо није било речи о међусобном признању државе Србије и „државе“ Косово, већ о признавању „мањинског статуса“ – Албанаца у Србији, и Срба у „Косову“. Срби, наравно, не могу бити мањина у својој држави, али уговорна фикција тзв. „Заједнице српских општина“, коју Вучић годинама узалудно призива, управо представља заштиту „српске мањине“ у „Косову“. Ипак, пропагандно представљање Вучића као „хероја“ послужило је сврси – као „димна завеса“ за прикривање правог смисла онога што је јуче потписао. Тиме је ослободио простор за прихватање једног тематски шароликог, али политички опасног документа.

Нејасно је чак и ко је са ким у Вашингтону потписао споразум. Александар Вучић изјавио је да је Србија потписала споразум са САД, а не са „Косовом“, док Ричард Гренел, главни преговарач, тврди да САД нису потписале споразум ни са Србијом, нити са „Косовом“. На документу се налази само потпис Александра Вучића.

Иако је његов наслов „Економска нормализација“, документ садржи низ бесмислених тачака, набацаних без реда и смисла. Ако се председник Србије пред Белом кућом оправдано чудио „Шта ће ‘узајамно признање’ у економском споразуму?“, тада је још теже објаснити шта ће у „економском споразуму“ између Србије и њене покрајине одредбе које се тичу Холокауста, хомосексуалности, 5г-мреже, Хезболаха, амбасаде у Јерусалиму. Утолико се потписани документ може сматрати спомеником америчке неоколонијалне бахатости и понижавајуће сервилности Александра Вучића који, нажалост, представља нашу земљу.

Метежом послова и обавеза, предвиђених у споразуму, скандалозном предајом Газивода у руке САД, прикрива се Вучићева најновија и најважнија капитулација – одустајање од активности у вези са поништавањем признања «Косова». Албанци су, према овом споразуму, обавезни да одустану од захтева према међународним организацијама, али не и да одустану од захтева за признањем од стране појединачних држава. Тако ће лобирање Албанаца, САД и њихових пријатеља за признање «Косова» моћи да се несметано настави, док се Србија овим споразумом обавезала да се томе не супротставља.

Србија се, у лику председника Александра Вучића, сагласила да Израел призна „Косово“, а да ми, као „противуслугу“ за то, заједно са свега неколико земаља на свету, пребацимо своју амбасаду у Јерусалим. Морални углед и утицај Израела у међународним односима подстаћи ће и друге земље да признају „Косово“, утолико пре јер се показало да сама Србија такве одлуке награђује. Штавише, тиме ћемо изазвати незадовољство муслиманског света, за који је то прворазредно и изузетно осетљиво питање и, нема сумње, подстаћи многе муслиманске државе, које то досад нису учиниле, да признају „Косово“. Александар Вучић, на овај начин, није само обесмислио досадашњу кампању повлачења признања тзв. „Косова“, него је и подстакао нова признања, темељно компромитујући позицију, интересе и углед Србије у међународним односима.

Најзад, вашингтонска несрећна епизода само је увертира за наставак у Бриселу, центру творевине (ЕУ) која је задужена за de iure признање „Косова“ од стране Србије. Ако се Вучић нада да је довољно анестезирао народ својим „успехом“ у Вашингтону, те да ће тиме лакше раскрчити пут до коначне издаје, грдно се вара, јер би дефинитивна предаја Косова и Метохије у Србији имала учинак сличан покушају Мила Ђукановића у Црној Гори да присвоји имовину Српске православне цркве.

Из свих ових разлога упозоравамо да је председник Вучић потписивањем споразума у Вашингтону показао криминалну неодговорност и капиталну некомпетенетност. Због тога га позивамо да без одлагања прекине своје противуставне преговарачке активности, врати се у Београд и заједно с Владом под оставком, која му је противно Уставом одређеном мандату такве владе, делегирала „право“ на преговоре у Вашингтону, поднесе одговорност за своја дела.

У Београду, 5. септембра 2020.

Извор:
ПОКРЕТ ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ