The Saker: И ради овог je Вучић ишао преко Атлантика?

Је ли представник Србије на овом сусрету имао правни тим уз себе? Вјероватно није, јер за себе сматра да је правник

Предсједник Србије и Авдулах Хоти, предсједник владе (можда би исправније било рећи „самозвани предсједник владе“) ратног плијена НАТО-а из 1999, окупиране српске покрајине Косова и Метохије, састали су се 3. и 4. септембра у Бијелој кући. Сврха разговора наводно је било поправљање економских односа, имајући у виду разорену економију на обе стране. На страну сувисло питање зашто би било коме у Бијелој кући уопште било стало да овом крајње локалном питању посвети скоро два дана, и имајући на уму да на Балкану никад ништа није као што дјелује на први поглед, суштина је, разумије се, била знатно друкчија – довршавање легитимизације Косова као независне државе с међународним принадлежностима. Економија је послужила само као камуфлажа.

Кад се прашина слегла, испоставило се да је предсједник Србије потписао један од сигурно најчуднијих докумената у историји међународних односа. Прије уредничких коментара, стављамо га на увид читаоцима:

Шта је чудно у наведеном документу? Ради се о два листа папира удостојена потписа предсједника државе, али без икаквог заглавља или ознаке мјеста потписивања. И да повреду дигнемо на квадрат додајући увреду, потписник је ословљен само као „предсједник“. Предсједник чега? Да ли би државник који води рачуна о достојанству своје функције или престижу државе потписао овако нешто? И шта је уопште ово што је потписано? Дипломатски документ или приватне биљешке потписаног?

Насупрот томе, ево како изгледа писмо предсједника Трампа свом госту из редова косовских Албанаца Авдулаху Хотију послије састанка:

Писмо Доналда Трампа Авдулаху Хотију

Знатно боље и достојанственије, зар не?

Сам економски споразум садржи неке још чудније ставке.

У њему се између осталог каже да ће се „стране снабдијевати енергетским изворима од разних добављача“. Шта значи ова езоповштина? Имајући у виду огорчено противљење Америке гасоводу Сјеверни ток 2 и недавне Помпеове покушаје да наговори Бјелорусију да купује гас од добављача удаљеног 10 хиљада километара ради обустављања набавке гаса од сусједне Русије, та фраза може значити само једно: наређење Србији да одустане од било какве помисли да се снабдијева од блиског и сразмјерно повољног добављача из Русије, чиме се Србија искључује из система снабдијевања руским гасом и ускраћује јој се уносна улога једног од чворишта снабдијевања дасом из гасовода Турски ток.

Даље, Србија прихвата да „забрани коришћење опреме мобилне телефоније пете генерације од непоузданих добављача“, што ће водити замјени опреме кинеског произвођача Хуавеи опремом америчких фирми.

Тиме се „споразум о економској нормализацији с Косовом“ претвара у шамар Русији и Кини, важним геополитичким партнерима Србије, што представља пуцањ Србије у сопствену ногу.

Ту је и ставка за коју је могуће да ју је по свом нахођењу убацио посредник, амбасадор Ричард Гренел: „Обе стране ће сарађивати на легализовању хомосексуалности са 69 држава у којима је хомосексуалност злочин.“ Какве то има везе с економским односима?

Потписивање споразума у Белој кући (Фото: Бета/АП), З

Србија се обавезује и да пресели своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Истовремено, Израел и „Косово“ успоставиће дипломатске односе, односно Израел ће признати Косово. Премјештајући амбасаду у Јерусалим Србија награђује Израел што признаје незаконито одвајање 15% њене територије на којој су нека од најзначајнијих мјеста њене културе и духовности. И трећи шамар, овај пут арапском и исламском свијету, који је немогуће разумски образложити, је да се Србија обавезује да на својој територији „примијени мјере за сузбијање дјеловања и финансирања Хезболаха“. Какав год ко став имао према Хезболаху, Србија ту нема шта сузбијати јер та организација не дјелује на њеној територији, осим ако се то не односи на „Косово“, које је игром случаја његово упориште. Зашто се онда ствари не називају правим именом и зашто особа која тврди да представља Србију пристаје да га присиле на такву гротескну одредбу, беспотребно представљајући своју земљу у лошем свјетлу и навлачећи презир стотина милиона муслимана широм свијета?

Претпосљедња тачка споразума значајна је за политички контекст читаве представе. У њој се каже да „Косово“ годину дана неће тражити пријем у међународне организације, а да Србија заузврат „пристаје на једногодишњи мораторијум на кампању за повлачење признања, и да ће се суздржати од званичних или незваничних захтјева државама и међународним организацијама да не признају Косово као независну државу“. Формулација није једнозначна, али оквирно подржава тумачење да ће се Србија суздржати од спречавања признавања „Косова као независне државе“ без икаквих временских ограничења. Реченицу су лукаво срочили англосаксонски правници, укључујући знаке пунктуације да би се такво тумачење прикрило, али мјесто запете у реченици одаје замку. Ставка иза запете граматички је раздвојена од ставке испред ње. У случају да је предсједник Трамп био у журби и прекуцавање није долазило у обзир, сваки словесан потписник у име Србије би иза ријечи „суздржати“ на своју руку додао фразу „на рок од годину дана“, ради подударања с обавезом „Косова“. Али онако како је потписано, обавеза „Косова“ истиче за годину дана, а обавеза Србије траје неограничено послије тога. Pacta sund servanta (закључени уговор је закон за уговорне стране, начело уговорног права, нап. СС).

Александар Вучић у Белој кући (Фото: Танјуг/AP Photo/Evan Vuči)

Је ли представник Србије на овом сусрету имао правни тим уз себе? Вјероватно није, јер за себе сматра да је правник.

Шта је политичка посљедица потписаног? То да се процес легитимизације „Косова“ као „независне државе“ под покровитељством Америке и ЕУ несметано наставља, окончавајући чланством у УН, а да се Србија унапријед одриче права да се томе супротставља на дјелотворан начин. Лукаво као да је смислио сам ђаво. На крају, de iure признање „Косова“ од стране Србије постаће небитно јер неће ни бити потребе да се тражи њена сагласност или мишљење по том питању.

Помисао да је предсједник Трамп уприличио овај састанак јер му пред изборе треба неки спољнополитички успјех потпуно је претјерана. На конференцији за штампу 4. септембра, на дан закључења ових разговора, није их ни поменуо, нити је наговијестио да би могли бити потписани какви спектакуларни договори који би му побољшали изгледе на изборима. Толико о значају који придаје гостима с Балкана.

За одметничку „владу Косова“ ово је, пак, важна фаза у процесу легитимизације под покровитељством америчке дубинске државе, био Трамп тога лично свјестан или не.

За Србију се путовање преко Атлантика ни у ком случају није исплатило. Био је то још једно крупно стратешко одступање и понижење, показујући спремност њеног руководства да се беспотребно понижава и тргује најважнијим државним интересима ради опстанка на власти, играјући на подршку странаца коју сад мисле да су обезбиједили увлачећи се глобалистичким моћницима. Било би им боље да ставе прст на чело и реално сагледају како су им прошле колеге из Црне Горе.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ