Није до Вучића, до нас је…

Није до Вучића, до нас је…

Док год је довољно фукаре што се успиње и утркује да велеиздају слави и велича као “историјску победу”- до нас је!

Бедник нам је узео меру и сашио кусо, но не мари, нек нам је и неудобно у животима само да кроз њих прођемо кришом, као кроз туђу кошевину…

До нас је!

Не би витлао пенкалом које је “само он добио од Трампа” да не зна како ћемо плајваз славити као Свети грал.

До нас је!

Да је извадио слинаву марамицу из џепа и прогласио је новим барјаком Србије нашло би се довољно, више него довољно носина да се јуначки истресу у плахте и поносно их развију у славу бруке и беде!

До нас је!

Посадили су га у ону столицу пред Трампа, баш као ситног шибицара и џепароша пред судију, но то је победа визионарске политике пред којом свет дрхти од страха.

Није нас понизио, сами ћемо то славећи трпезаријску столицу вреднију од Пећког трона!

До нас је!

У заглављу папирчина које је, као пијани коцкар, потписивао јасно стоји “Преговори Србије и Косова”, са главним гадовима у заградама, но лакше је веровати у лаж о разговорима Београда и Приштине неголи у истину да одлично знамо шта чини но здравије је придружити се аплаузу него шаку стиснути у три прста и поносно, пркосно, непокорно подићи у небо…

До нас је!

Историјска победа јесте, али Америке, никад јефтиније нису пазарили још једну колонију- за пенкало и још нешто ситног канцеларијског материјала којим су кловну напунили џепове, а он нама уши.

До нас је!

Какве црне милијарде и путеви (градићемо их Тачију и Харадинају)- званично смо постли отирач НАТО цокуле, пијаца најјефтиније радне снаге и колектор отпадних вода Беле куће, али сад ко домари имамо и “кључеве” од ње…

До нас је!

Не може нитков преговарати у име народа који зна ко је, шта је, одакле је и куда ће, већ само у име безличне масе која ће по кафанама олупати флаше о главе на “Видовдан”, а потом погнути крвава чела на вапај Самодреже!

До нас је!

Славимо Кошаре, Паштрик, онолике витезове што су пострадали за нас, јунаке што би и сутра голоруки јуришли пут заветне светиње, а о бедноме пенкалу ће се знати више него свима њима заједно, Мирослављево јеванђеље заменићемо цедуљчетом са поруком Трампа “само за Вучића”, кључеве Призрена дали смо за резервне кључиће од задњих врата котларнице Беле куће, али шта мари док год верујемо да су врата наших домова закључана..?

Јесу ли?

До нас је!

До нас је крв и кост руске браће пострадале за Србију и СРПСТВО, сад имамо неку вољенију, бољу, лепшу чизбургер браћу…

До нас је, све је до нас!

Све што Јуда чини- чини у наше име јер имена више немамо!

Све што је потписао ми смо молили да не учини надајући се да ће учиити!

Пенкало је у Вучићевим рукама, али мастило на нашим…

Вајкаћемо се, ридати и кукати сутра схватајући да је све било до нас, али…

Чему кад више ништа неће бити до нас, јер шта ће остати од нас до слинава марамица ко дично знамење…
Михаило Меденица

Извор: Два у један