Како је турска адвокатица умирала 238 дана, далеко од очију српске јавности

Турска адвокатица Ебру Тимтик, која се бавила људским правима, преминула је недавно од последица штрајка глађу у који је ступила у затвору, захтевајући право на правично суђење. Она је у марту прошле године, заједно са 17 колега, оптужена за тероризам, односно за наводну повезаност са забрањеном левичарском партијом. Пре скоро осам месеци ступила је у штрајк глађу – за сво то време, ова прича остала је далеко од очију српске јавности.

Њено име је Ебру Тимтик. Била је адвокат, а 27 августа навршило се 238 дана како је ступила у штрајк глађу. Тог дана је и умрла. Имала је 42 године и 30 килограма.

Председница Комитета правника за људска права YУЦОМ, Катарина Голубовић, каже да је случај Ебру Тимтик познат међународној професионалној јавности.

„С обзиром на то да се већ дуги низ година у Турској адвокати и те како процесуирају, и многи од њих се налазе и у притвору, и у затвору. Оно што је заједничко за све ове процесе је да су ти адвокати били заступници оних који нису по вољи власти“, наводи Голубовић.
У Турској Реџепа Тајипа Ердогана, који је референдумом 2017. године добио готово неограничену моћ, дежурни државни непријатељ је прогоњена курдска мањина, чије представнике је Ебру Тимтик заступала у више случајева.

„Оно што знамо конкретно за Ебру јесте да је то била особа која је дуго заступала мањине. Она је била заштитник оних најугроженијих. Њена адвокатска комора – Истанбулска адвокатска комора – је уверена да је она била невина и да је њено право на правично суђење било угрожено“, истиче Голубовић.

Професорка права Весна Ракић Водинелић, која је случај анализирала, тврди исто – правичног суђена у процесу против Ебру Тимтик није било.

„Могли смо да видимо која су све огрешења ту извршена, почев од тога да су саслушавани сведоци који су анонимни, па одбрани није дато право да то уради, па онда неки докази који су били врло битни нису уопште укључени у списе предмета, да се судија обраћао једним непристојним тоном адвокатима, ускраћивао некима од њих право да присуствују суђењу итд“, објашњава Ракић Водинелић.

По заршетку судског процеса, Ебру је осуђена на 13 и по година затвора. Захтевајући фер суђење, ступила је у штрајк глађу који ју је коштао живота. Трагедија, која је одјекнула у целом свету, а о којој већина грађана Србије зна мало или ништа.

„Наши медији па и људи доживљавају спољну политику као нешто што има непосредне везе са Србијом, да будем прецизна дожиљавају је кроз Александра Вучића и његове међународне посете, епопеје итд. Дакле ми смо склони да гледамо себи у пупак већ неколико десетина година, то што тамо једна жена, која је адвокат, умире због незадовљства правосуђем, то је нека споредна ствар за нас“, примећује Ракић Водинелић.

„Друго, код нас су се штрајкови претварали у фарсе, наши штрајкови глађу су били егзибиционистички на првом месту, а на другом месту били су естрадни. Сви људи који су штрајковвали глађу то су чинили демонстративно, испред зграде Скупштине, волели су да их људи сликају, а ова жена је штрајковала глађу у једном од најчуванијих затвора, затвору Силиври у Турској“, подсећа Ракић Водинелић.

Далеко од очију српске јавности су и други случајеви из турских затвора који потресају међународну заједницу. Смрт Ебру Тимтик услед штрајка глађу је четвртка таква у турским затворима од почетка године. Иза решетака је на стотине адвоката, новинара и бораца за људска права.

Заједно са Ебру на дуге затворске казне осуђено је још 17 њених колега. Један од њих, Ајтек Унсал, такође због штрајка глађу, тренутно је у критичном стању.

Турски врховни суд одлучио је да га пусти на слободу због његовог здравственог стања. Његови адвокати, међутим, кажу да је могуће његово поновно затварање кад се опорави. Унсал не мора да буде у кућном притвору, али му је забрањено да напушта земљу.

Извор: Н1