Вашингтон: Вучић и Хоти на разговорима у Белој кући, дочекао их Гренел; Синиша Мали: Вучићу стављен на сто папир, чија једна тачка подразумева међусобно признање Србије и Косова; Гренел: Није истина

ВАШИНГТОН — Председнику Србије Александру Вучићу и премијеру Косова Авдулаху Хотију, који разговарају у четвртак у Белој кући, предочен је план у 16 тачака, од којих је десета узајамно признање, рекао је новинарима у Вашингтону министар финансија Србије Синиша Мали.

Специјални саветник председника САД за дијалог Србије и Косова Ричард Гренел дочекује председника Србије Александра Вучића испред Беле куће, пред састанак са премијером Косова Авдулахом Хотијем, у Вашингтону, 3. септембра 2020. (Фото: Твитер налог Савета за националну безбедност

Мали тврди да су у разговорима покренута и политичка питања, упркос претходним најавама званичника америчке администрације да ће у фокусу састанка бити искључиво економска питања.

Ричард Гренел: Нетачно

У међувремену, специјални изасланик председника Трампа за преговоре Србије и Косова Ричард Гренел на Твитеру је демантовао да је „председнику Србије Вучићу представио документ да потпише косовску независност“.

Саветник за националну безбедност Роберт О’Брајен такође се огласио – преко Твитер налога Савета за националну безбедност:

“Лидери Србије и Косова већ постижу напредак. Наши разговори јутрос били су усредсређени на јачање економских веза и економску нормализацију. Радујемо се наставку дискусије поподне“, навео је О’Брајен.

Синиша Мали: Београду у Вашингтону уручен до сада најтежи папир за Косово

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да је на састанку Београда и Приштине у Белој кући на столу папир чија једна тачка подразумева међусобно признање Србије и Косова, а да се на председника Александра Вучића врши огроман притисак.

„Добили смо никада гори папир од када су кренули преговори са Приштином. Било је 16 тачака на папиру, на столу, од којих 10 тачка подразумева међусобно признање“, рекао је Мали новинарима.

Од двадесетак присутних људи, не само Албанаца, на сваку реч наше делегације реагују веома агресивно, против нас, рекао је министар.

Мали је казао да је било веома мало економских тема. Рекао је да је председник Александар Вучић, на основу обавештајних информација, знао да неће бити само економске теме.

„Тачка 10 односи се на међусобно признање. Има и економских тема и оне које се односе на инфраструктуру, аутопут, железнице, помоћи малим и средњим предузећима како би се подигла економија целог регион. Огроман притисак“, казао је он.

„Ми смо дошли са идејом да разговарамо да подигнемо економију целог реиона, да инвестирамо 3-4 милиона евра у инсфрастуркуру, пољопривреду, мала и средња предузећа, а онда добијемо тачку која се односи на међусобно признање“, рекао је Мали и додао да су „неке ствари једноставно неприхватљиве“.

Делегације Косова и Србије, које предводе премијер Авдулах Хоти и председник Александар Вучић, стигли су у Белу кућу у четвртак нешто пре 17 сати по средњеевропском времену, где их је дочекао специјални саветник председника САД за дијалог Србије и Косова Ричард Гренел.

Посредници у разговорима две стране који ће, како је из Беле куће раније прецизирано, бити усредсређени на економске теме, су Ричард Гренел и Савет за националну безбедност.

Ричард Гренел изјавио је у четвртак да грађани Косова и Србије заслужују економску нормализацију и шансу да креирају „живахну економију“.

„Данас сам фокусиран на младе људе који желе каријере, добар посао и везу са Западом. Чујем вас. И погураћу снажно за вас. Хајде да оставимо политику пострани“, написао је Гренел на Твитеру.

Премијер Косова Авдулах Хоти рекао је пре почетка састанка са председником Србије, да се са Србијом не могу водити никакви други разговори осим о реципрочном признању.

„Верујем да је споразум који можемо да се постигнемо о економској сарадњи, корак ближе коначној нормализацији између две земље, а то једино значи реципрочно признање“, казао је Хоти при изласку из хотела на путу према Белој кући, преноси Радио Слободна Европа.

Специјални саветник председника САД за дијалог Србије и Косова Ричард Гренел дочекује премијера Косова Авдулаха Хотија, пред састанак са председником Србије Александром Вучићем, испред Беле куће, у Вашингтону, 3. септембра 2020. (Фото: Твитер налог Савета за националну безбедност САД)

Додао је да састанак почињу са веома позитивним ставом, како би дискутовали о пројектима о економском развоју између две земље.

“На основу разговора које смо до сада имали могу рећи да су очекивања веома позитивна. Имаћете информације чим завршимо прву рунду састанака”, казао је премијер Косова.

Марко Ђурић: „Широка палета пројеката“

Београд је спремио широку палету пројеката за сарадњу са Приштином, навео је члан делегацие Београда, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. Међутим, очекује да на сто буду стављене и тешке политичке теме.

„Уколико до тога буде дошло, сви они који прате српску политику претходних осам година могу да знају да ће одговор државе Србије на конструктивне предлоге бити одговоран, али ћемо увек бити спремни да када је потребно и одбијемо оно што није у интересу Србије“, поручио је Ђурић, преноси РТС.

Влада Србије усвојила Декларацију о подршци активностима председника

Влада Републике Србије усвојила је на седници у четвртак Декларацију о подршци активностима председника Републике које се односе на разговоре са представницима привремених инстутуција самоуправе у Приштини.

Усвојеном Декларацијом влада, каже се у саопштењу Владе, подржава активности председника Србије поводом предстојећих разговора Београда и Приштине, 3. и 4. септембра 2020. године у Вашингтону.

„Чланови владе заузели су јединствен став да је досадашње деловање председника Републике на најбољи начин усмерено ка заштити интереса Републике Србије на Косову и Метохији, и да се од предстојећих разговора, пре свега, очекује напредак у вези са отвореним економским питањима, који ће донети добробит грађанима и економији друштва у целини“, каже се у саопштењу.

Претходно је Роберт О’Брајен, саветник за националну безбедност, на Твитер налогу Савета за националну безбедност објавио: “Радујем се што ћу угостити председника Александра Вучића и премијера Авдулаха Хотија у Белој кући. Ови важни разговори ће допринети миру кроз економску сарадњу. Посвећеност дијалогу оба лидера допринеће добробити за Косово и Србију”.

Реч је о сусрету који је требало да се одржи 27. јуна, током кога је делегације требало да предводе председници Косова и Србије Хашим Тачи и Александар Вучић, али је непосредно уочи пута у Вашингтон против Тачија објављен предлог оптужнице за ратне злочине – који до данас није потврђен, нити одбачен.

Актуелни косовски председник Тачи одустао је тада од доласка на разговоре, накратко је фигурирало је да ће га заменити премијер Хоти, али је убрзо и он одустао – због чега је амбасадор Гренел објавио да ће састанак бити одложен и сазвао га поново за септембар.

Познато је да ће разговори две стране бити засновани на унапређењу три споразума која су Косово и Србија потписале на почетку године – о обнови ваздушне линије и развоју железничког и друмског саобраћаја – речено је у уторак током телефонског брифинга за новинаре, који је организовала Бела кућа.

На брифингу у уторак којем су присуствовали специјални саветник председника Сједињених Џава Доналда Трампа и један високи званичник америчке администрације, саветник је нагласио да никада није био део разговора о размени територија.

“Не бих о томе уопште ни разговарао, то није део разговора о економском напретку. Ми, Сједињене Државе, остављамо сва та питања странама у разговору. И поновићу, не знам колико пута да бих био јасан, али никада нисам био у таквим разговорима ни у једној од мојих конверзација. Увек је била само економија и то је оно на шта се концентришемо: економска нормализација”, рекао је у уторак специјални саветник председника САД-а.

Енгел: Политички конфликт захтева политичко решење

Наставак дијалога Косова и Србије у Вашингтону је позитиван догађај, али је потребно да се пронађе и политичко решење, саопштио је конгресмен Елиот Енгел, председавајући Одбора за спољнополитичке односе, пред сусрет представника Србије и Косова у Белој кући.

Демократски конгресмен из Њујорка истакао је да коначно решење мора да се базира на неколико кључних принципа – да води ка узајамном признању Косова и Србије, да утре пут Косову и Србији за улазак у све северноатлантске структуре, укључујући ЕУ и НАТО, а Косову донесе пуно чланство у Уједињеним нацијама и другим важним међународним организацијама.

Енгел је, међутим, констатовао да је, ако се ствари посматрају рационално, јасно да је мало вероватно да ће се постићи споразум који би окончао спор.

“Председник Србије Вучић, који земљу удаљава од северноатлантске заједнице и приближава Русији, успротивио се томе да се међусобно признање стави на сто. У ствари, српска делегација каже да долазе само да би разговарали о економским темама”, наводи Енгел и додаје да, док нема ничег лошег у повећаној трговини и економском развоју, “у питању је политички конфликт који захтева политичко решење”.

Конгресмен Енгел рекао је да га охрабрује што је шеф косовске делегације, премијер Авдулах Хоти поставио јасан циљ за преговоре – постизање споразума о међусобном признавању, без угрожавања територијалног интегритета Косова.

“Косово заслужује нормалну будућност у којој људи могу да слободно путују и стоје раме уз раме са онима који живе у светским демократијама, укључујући Сједињене државе”.

Енгел је подсетио да још није задовољена правда за жртве етничког чишћења, силовања и других ратних злочина, укључујући убиство америчких грађана, браће Битићи, које је, како је рекао “пре више од две деценије починила Милошевићева влада у којој је Вућић био министар”. Поручио је да починиоци злочина морају да одговарају како би грађани обе земље могли да се окрену будућности.

“Сукоб између две земље је предуго трајао и угрозио превише живота. Закочио је развој целог региона и његову пуну интеграцију у Европу. Крајње је време да се једном заувек тај спор оконча”, рекао је Енгел.

“После више од две деценије непријатељства, надам се да ће обе стране учествовати конструктивно у разговорима и да ће се Сједињене Државе понашати као праведан посредник како би помогао двема земљама да кроз дијалог дођу до мира”, закључује се у Енгеловом саопштењу.

Утицајни конгресмен Енгел провео је скоро 32 године, односно служио 16 мандата у Конгресу, али га је на недавним страначким изборима у Њујорку поразио Џамал Боуман, представник либералног крила Демократске странке.

Дачић: Ултиматум није пут за решавање проблема

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је у четвртак да очекује велике притиске у Вашингтону, али да ултиматум није пут за решавање проблема.

Дачић је за РТС рекао да исход зависи од тога шта ко очекује од састанка.

„Увек се говорило само о обликовању неког економског оквира, све оно што би могло да спада у нормализацију односа али што се тиче свакодневног живота људи, инфраструктуре, путне, железничке, успостављање слободе кретања, робе, капитала“, навео је Дачић.

С друге стране, како је додао, ако неко очекује да то буде спектакуларан састанак, у смислу да се појави неки политички оквир и да се прича о статусу, ту је већ ствар потпуно неприпремљена.

„Ако неко мисли да ће кроз неку скривену агенду да изврши притисак на Србију, убеђен сам да ће председник Вучић одговорити онако како је то у нашем националном и државном интересу“, рекао је Дачић.

Дачић је објаснио да политички споразум није ни припремљен. „Сви би волели да реше то питање, али то питање може бити решена само компромисом“, истакао је министар. „Знам како то све функционише, притисци ће бити велики и на државу и на човека лично, са уценама, претњама за његову будућност, али знам како Вучић на то реагује, тако да никоме не саветујем да у случају Србије или Вучића крене путем ултиматума, то није пут за решавање проблема“, поручио је Дачић.

Он је рекао да земље Европске уније не гледају баш благонаклоно на то што раде САД јер сматрају да то треба да ради ЕУ, додаши да Срдија сада не може да исправља ствари у међународном поретку.

„Сви смо свесни тога да Брисел врши медијацију у дијалогу по резолуцији Генералне скупштине Уједињених нација, али смо исто тако свесни да Савет безбедности УН треба да да коначно одобрење за све ово. Тако да сви треба да имају увид у ширину спектра свих актера“, закључио је министар.

Харадинај: Корак напред за Косово

Председник Алијансе за будућност Косова (АБК) Рамуш Харадинај изјавио је да ће састанак у Белој кући у петак бити корак напред за Косово.

“Чврсто верујемо да ће састанак у Белој кући бити корак напред за Косово. Наше поверење у америчке савезнике је потпуно”, поручио је Харадинај, бивши премијер Косова који је прошле године поднео оставку јер добио позив Специјалног суда за ратне злочине почињене на Косову у својству осумњиченог.

Он је то рекао на састанку са шефовима огранака АБК, које је информисао о развоју догађаја у вези са питањем процеса дијалога са српском страном у Вашингтону, преноси Косово онлајн.

Економски споразуми

Косово и Србија потписали су у јануару, уз посредовање амбасадора Ричарда Гренела и саветника за Националну безбедност Беле куће Роберта О’Брајена, писмо о намерама о оснивању авио линије између Београда и Приштине – која је у прекиду 21 годину.

Убрзо потом уследило је и писмо о намерама развоја железничког и друмског саобраћаја. Све то дешавало се у тренуцима блокаде дијалога који Косово и Србија, под окриљем Европске уније, воде од 2011. године.

Обустава разговора трајала је од новембра 2018, када су косовске власти увеле царине на увозне производе из Србије и Босне и Херцеговине, па све док косовски премијер Авдулах Хоти, у јуну, није укинуо ту меру – без увођења реципроцитета.

Претходно је бившем премијеру Аљбину Куртију, који се жустро залагао за примену реципрочних мера према Србији уколико настави блокаду увоза производа са Косова и међународну кампању повлачења признања независности Косова, косовски парламент изгласао неповерење.

Фокус на економији, али политичке теме могуће

Лук Кофи, стручњак конзервативне америчке Херитиџ фондације, уверен је да ће фокус разговора, као што је и потврђено, бити заснован на економским темама.

Међутим, познавалац балканских прилика, не искључује теме у смислу нормализације односа између Србије и Косова – и на политичком нивоу.

„Могуће је да буде разговора какву би улогу на том плану могла имати Европска унија. Подсећам да се, после овог састанка, његови учесници састају са представницима ЕУ у Бриселу. Дакле, уколико разговори на економском плану протекну како треба – отвориће се могућности да се дебатује о значајнијим питањима. Подвлачим да су економска питања нешто што утиче на обичне људе који живи у Србији или Косову“, сматра Лук Кофи.

Две стране шаљу различите поруке о томе шта желе

Џејмс Кер-Линдзи, професор на Лондонској школи економије (ЛСЕ), приметио је да би разговори о економским темама могли бити корак назад у односу на оно што од Косова и Србије очекује – велики политички договор. Линзи такође верује да је реалност процеса између Косова и Србије – признавање независности.

“Свако ко озбиљно гледа на то зна да нема алтернативе. И то је тешка порука. Србија је до сада, искрено речено, играла веома паметно дипломатски, успевала је да спречи пријем Косова у УН. Београд улази у ове преговоре са снажне позиције, али то не значи да може да преокрене ситуацију и постигне договор којим се Косову дозвољава аутономија. Мислим да је порука и Европљана и Американаца следећа: успели сте да спречите Косово да буде међународно признато, и то је добро за вас, али проблем и даље постоји. Сада сте у најбољој могућој позицији да постигнете договор који је добар и за вас…То није популаран потез, али сада је прави тренутак”, рекао је Џејмс Кер-Линдзи.

Економска сарадња олакшава пут ка политичком помирењу

Пол Мекарти, регионални директор за Европу Међународног републиканског института (ИРИ), примећује да је економска питања тешко разматрати ван политичког контекста. Упркос томе, у интервјуу Гласу Америке, указао је да је приступ дијалогу са економског становишта веома значајан.

„Економска сарадња можда може да олакша пут, наравно не толико брзо, ка политичком помирењу. Зато је потребно бавити се тим питањима“, подвлачи Мекарти.

Мекарти ипак сматра да не треба имати превелика очекивања од првог сусрета Косова и Србије у Вашингтону.

„Реч је о првом кораку, дочеканом са добродошлицом, у дугом процесу дијалога две стране. Подсећам вас да се ради о сусрету који је одложен – није одржан у јуну. Тако да се, на неки начин, ради о првом сусрету. И сви од њега очекују неке резултате. Очекујем да ће га пропратити уздржани коментари учесника. Према мом мишљењу, важно је што је Вашингтон, у координацији са Европском унијом, укључен у процес, који би у политичком смислу требало да предводи Европска унија“, закључио је Пол Мекарти у недељном разговору за Глас Америке.

Дијалог: Блокада и наставак

Дијалог Београда и Приштине у Бриселу је на техничком нивоу почео 2011. године, а затим је настављен на нивоу премијера што је 2013. године резултирао постизањем првог споразума о нормализацији односа Београда и Приштине.

Тада је и почео политички дијалог о нормализацији односа између Србије и Косова који је био у прекиду од новембра 2018. до јула 2020. када је настављен у Бриселу.

У том периоду, који су обележилии избори и конституисање институција Европске уније, Сједињене Државе појачале су свој ангажман – понајвише специјални изасланик америчког председника Ричард Гренел. Обилазио је Приштину и Београд, организовао потписивања писама о намерама о сарадњи у области економије, на чијем продубљивању ће, како је потврђено из Беле куће, бити заснован сусрет представника Косова и Србије у резиденцији америчког председника у Вашингтону.

Три дана после разговора – исти актери, Авдулах Хоти и Александар Вучић састају се у Бриселу. Овога пута уз посредовање Мирослава Лајчака, специјалног изасланика Европске уније за дијалог Београда и Приштине.

Рат и спор две стране

Односи Србије и Косова су нарушени после рата који водили у периоду од 1998. до 1999. Сукоб је кулминирао интервенцијом НАТО-а у тадашњој Савезној Републици Југославији и окончан је после повлачења њених војно-полицијских снага са територије Косова, у јуну 1999.

Косово, које је 2008. године прогласило независност, Србија сматра својом територијом. Независност Косова признало је око стотину држава чланица Уједињених нација – укључујући и Сједињене Државе. Независност Косова не признају Русија и Кина, као и пет чланица Европске уније: Словачка, Кипар, Грчка, Румунија и Шпанија.

Извор:
НСПМ