САОПШТЕЊЕ ПРАВНОГ САВЕТА ПОКРЕТА ЗА ОДБРАНУ КИМ ПОВОДОМ ПРЕГОВОРА ЗАКАЗАНИХ ЗА 4. СЕПТЕМБАР У ВАШИНГТОНУ

pokret za kim

У сусрет предстојећим преговорима у Вашингтону између представника, односно председника Србије и представника тзв. „Косова“ мора се изнова поновити да је Влада, као једини уставни „носилац извршне власти“, орган који „утврђује и води политику“ (члан 123. тачка 1. Устава). Унутар Уставом уређене поделе власти, председник Републике не ствара државну политику нити њом управља, већ „представља Републику Србију“ (члан 112. став 1 тачка 1 Устава). Како он није носилац извршне власти, то представљање у међународним односима, „у иностранству“, може бити само церемонијално и формално.

Полазећи од установљене поделе власти, преговарање председника Републике не може из угла нашег правног поретка да се оконча преузимањем међународних обавеза у име Републике Србије, ако за то није добијено посебно пуномоћје од Владе. Истовремено, Влада Републике Србије, без обзира на њен састав, везана је властитом „Политичком платформом за разговоре са представницима Привремених институција самоуправе у Приштини,“ и на основу ње донетом „Резолуцијом Народне скупштине о основним принципима за политичке разговоре са Привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији“ из 2013. године. У наведеним актима се јасно констатује да свако решење, било општег или неког посебног питања о привременом, прелазном или коначном статусу Аутономне покрајине Косово и Метохија, о положају Срба у Покрајини или о заштити српског верског и културног наслеђа, мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244.

Свако поступање којим би се прекорачила Уставом дефинисана овлашћења, а које у исходу, независно од тога да ли се ради о економским или другим темама, доведе до теже повреде права наших грађана на Косову и Метохији, представља злоупотребу службеног положаја. Ова повреда права грађана била би тим тежа када се има у виду одредба Бечке конвенције о уговорном праву, према којој акти који се односе на закључење уговора које потпише шеф државе стварају међународноправне обавезе за државу иако шеф државе за то није имао посебно пуномоћје.

Имајући све то у виду, скрећемо пажњу да преговарање о државно-статусним питањима, каква су територијална целовитост и границе, подразумева сходно уставној подели власти претходну сагласност Народне скупштине, која би у том смислу такође морала одредити смернице представницима Републике Србије. Међутим, ни Народна скупштина, ни Влада, а још мање председник Републике, не могу без претходне промене Устава преузети било какве обавезе у вези са нарушавањем територијалне целовитости Србије. У том смислу упозоравамо да свако угрожавање територијалне целине Србије, разграничењем Србије са самом собом, евентуалним отцепљењем дела њене територије или њеним припајањем другој држави – подлеже кривичној одговорности.

У Београду,

01.09. 2020.

Правни савет Покрета за одбрану КиМ

проф. др Игор Вуковић
редовни професор Кривичног права

проф. др Слободан Орловић
редовни професор Уставног права

проф. др Бранислав Ристивојевић
редовни професор Кривичног права

проф. др Зоран Чворовић
ванредни професор Историје државе и права

доц. др Душко Челић
доцент на Уводу у грађанско и стварно право

Извор:
ПОКРЕТ ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ