Милов потпис за Блажову електрану на поправном

Ђукановић је с мјеста премијера 6. октобра 2016. потписао одлуку о давању концесије за изградњу мХЕ, након што је одобрила Влада којом је предсједавао. Организација КОД је 1. марта 2018. године код АСК покренула поступак за испитивање могућег конфликта интереса, јер је Ђукановић овом одлуком омогућио стицање будућег профита свом сину

Агенција за спречавање корупције (АСК) мора поново да одлучује о томе да ли је бивши предсједник Владе, а сада државе Мило Ђукановић био у конфликту интереса када је фирми “ББ Хидро”, чији је директор и сувласник његов син Блажо Ђукановић, потписао одлуку о давању концесије за изградњу мале хидроелектране (мХЕ) на водотоку Бистрица у Колашину.

Претходни акт АСК којим су утврдили да старији Ђукановић није био у конфликту интереса је поништио Управни суд након двије и по године спора којег је покренула Организација КОД.

Пресуда, у коју су “Вијести” имали увид, донијета је 15. јуна ове године, али је са већим закашњењем достављена странкама у поступку.

Ђукановић је с мјеста премијера 6. октобра 2016. потписао одлуку о давању концесије за изградњу мХЕ, након што је одобрила Влада којом је предсједавао.

Организација КОД је 1. марта 2018. године код АСК покренула поступак за испитивање могућег конфликта интереса, јер је Ђукановић овом одлуком омогућио стицање будућег профита свом сину.

Агенција је актом од 14. марта 2018. донијела став да старији Ђукановић није био у конфликту интереса јер је Министарство економије донијело претходне сагласности “чиме су се стекли услови да Влада у сагласности са Законом о енергетици донесе одлуку о давању концесије”, односно да Влада није одлучивала да ли фирма Блажа Ђукановића испуњава услове већ је само поступила по документима које је припремило надлежно министарство.

Агенција је навела и да одлука Владе о додијели концесије није коначан акт јер закључењу уговора о концесији претходи издавање енергетске дозволе и рјешења о урбанистичко-техничким условима, односно да Министарство може да одбије одлуку Владе и потписивање уговора о концесији ако у наставку процедуре концесионар не буде испуњавао услове.

Одлуком о давању концесије коју је потписао Мило Ђукановић дато је овлашћење тадашњем министру економије Владимиру Каварићу да потпише уговор о концесији.

Овакав акт потписао је тадашњи директор Агенције Сретен Радоњић, наводећи да је захтјев Организације КОД “неоснован, неаргументован и није поткријепљен доказима”.

Организација КОД је 2. априла 2018. године поднијела тужбу Управном суду на став Агенције, наводећи да су Мило и Блажо Ђукановић сродници првог реда и да је одлука Владе о додијели концесије супротна Закону о конфликту интереса.

КОД је указао и на то да је Агенција прекршила процедуру и законске обавезе о вођењу поступка, а није тражила ни изјашњење о конфликту интереса. Управни суд у пресуди прихвата аргументацију организације КОД и поништава овај акт Агенције.

Суд констатује да је Агенција, односно Радоњић, прекршила Закон о управном поступку и као да “није правилно провела поступак који је уређен одредбама чланова 31-43 Закона о спречавању корупције и утврдила чињенично стање”.

Извор:
ВИЈЕСТИ