Педесетница скандала монаха манастира Дечани

Мада је наша Света Црква обележила тек Преполовљење Празника, тј. половину од 50 дана колико има од Васкрса до Духовдана, можемо рећи да је ова половина била згуснуто испуњена разним скандалима, тј. саблазнима, које су извршили монаси манастира Дечани.

Први у низу скандал било је примање представнице шиптарских нациста госпође Атифете Јахјага на сам дан Васкрса. Она је примљена на празник у својству „председнице Косова“ како је назвао Сава Јањић, неславни руководилац манастира Дечани. Поред ње, и са њом у друштву су били и управитељ америчке државне (окупационе) мисије на Косову, гђа Трејси Џејкобсон. То што се госпођа Џејкобсон представља као амбасадорка, како је називају и медији еврофанатика из Београда, не треба никога да збуњује. Она не може да буде никако амбасадорка САД јер у једној земљи не може бити два амбасадора исте државе. У Београду постоји призната амбасада САД, тако да је служба САД у Приштини, коју предводи гђа Џејкобсон, једноставно управна канцеларија окупатора на Косову. Ипак, Сава Јањић и ово управљачко тело назива „амбасадом“, а шефа ове агенције „амбасадором“. Тиме још једном потврђује своју мисију предводника српских капитуланата.

Учинимо овде једну дигресију: На Косову нема власт, у суштини, шиптарска „влада“ у Приштини и њен шеф Хашим Тачи. На Косову се управа врши преко разних НАТО агенција. Једна од најјачих тела окупационе управе на Косову и Метохији је управо тзв. америчка амбасада. За претходног „амбасадора“ Кристофера Дела, који је, такође, имао срдачан однос са капитулантом Јањићем, се у медијима албанске мањине везују речи: „Ја нисам изабрао Атифету од вас, ја сам вам је довео“. Заиста, поставка полицајке Атифете Јахјага на место тзв. председнице Косова је било изненађење за све. Она је жена која се апсолутно не разуме у политику, али, као полицајка зна да слуша. Намеће се, у том смислу, поређење са Јадранком Шешељ, коју је Војислав Шешељ предложио за председничког кандидата своје странке, не због њене политичке вештине, већ због тога што би као послушна и добра супруга слушала свога мужа и спроводила његову политику.

Кристофер Дел: -Атифету нисам нашао међу вама, њу сам вам ја довео.

Како је дошло до тога да се Хашим Тачи звани Змија апсолутно покори америчким окупантима, и како су се они показали већим „змијама“ од њега. За потпуно покорење Хашима окупантима и прихватање да Јахјага буде у структури сепаратиста изнад њега, послужио је и случај „Дик Марти – Жута Кућа“. НАТО-окупатори су дали простора Дику Мартију да говори о истинитим злочинима УЧК и злочинима шефа ове терористичке организације Хашима Тачија. Том акцијом, показала се одлучност НАТО-а да се Тачи изведе пред суд правде уколико се не би апсолутно покорио НАТО захтевима. Кампања о пресађивању органа је једно време била вођена и преко угледних часописа којима управљају глобалистички орјентисана уредништва, па чак и преко чувеног британског „Гардијана“. Наравно, наивни Срби су помислили да коначно истина излази на видело, али ово је била лажна нада. Ова акција је, само, допринела да Хашим Тачи схвати да није он господар на терену, већ да и он мора да слуша окупанта, иначе, може бити жртвован. Промена ставова Тачија највиднија је у прихватању продаје за багателу компаније „Фероникла“ из Глоговца америчким управљачима. Он се овој, слободно се може рећи, крађи, којом су Американци постали господари значајних ресурса на КиМ. раније оштро супротстављао, а онда им је предао ову, иначе, имовину државе Србије за ништавну цену. На тај начин, он је постао претеча једног другог политичара на Балкану, Томислава Николића, који ће на свој начин учинити сличан салто мортале под утицајем истих америчких пријатеља. Крај дигресије.

У скупини која је посетила на Васкрс манастир Дечани био је и Слободан Петровић са дететом, који врши улогу заменика Хашима Тачија, док се то по свим нормама односа у концентрационом логору, назива улога „капоа“.

– Капо је логораш који од управе казненог, концентрационог или сличног логора добија право да учествује у команди над осталим логорашима. Капо долази од италијанске речи капо што у буквалном преводу на српски значи глава. Значење речи овде је главни над осталим логорашима. Бити капо значи бити доушник, малтретирати, пребијати, кажњавати друге логораше, заробљенике, кажњенике… Понашање капоа према другим затвореницима је углавном патолошко, а управа логора па били то нацисти, стаљинисти или слични, бира управо такве особе. За своје „заслуге“ капо има нешто бољи третман у односу на остале логораше. (Википедија)

Косово и Метохија је, заиста, један концентрациони логор, гулаг, за десетковане преостале Србе. Није много боље ни другим етничким групама, које све живе логиком „или се поклони окупатору, или се уклони“. Слободан Петровић је, по тој логици, врховни капо, који је, иначе, свестан своје мизерне улоге. Ипак, баснословна новчана накнада и илузија власти и слободе кретања, као и подршка капитулантске владе из Београда његовом делу квислинштва, тј. «нешто бољи третман» чине да своје дело врши и даље.

Сава Јањић, којега су представници Београдске патријаршије промовисали за архимандрита, је својим примањем ових инфамних личности за највећи православни празник, показао високу дозу бескрупулозности у својој капитулантској политици. Треба се сетити да Епископ рашко-призренски Артемије, у своје време, није допустио посету Грачаници представника привремених косовских институција прихватљивих тада за државу Србију, Агима Чекуа, па да буде јасно, шта је било уобичајено да се учини приликом захтева шиптарских нациста, окупатора и капоа да дођу на највећи празник православних.

Други у низу скандала, везаних монахе Дечана, био је Теодосијево примање, а по некима и Теодосијева сервилност, према политичару Александру Вучићу, једном од издајничке тројке која је прихватила Бриселски споразум (ултиматум), у Лепосавићу и допуштање да овај политичар учини промотивни говор са врата храма св. Василија Острошког, на сам дан славе овог храма. Да ли је све ово у складу са речима св. Јустина Ћелијског:

  -Јеси ли државник, ти си заиста народни државник ако те у свим пословима твојим руководе вечна начела видовданског еванђела и видовданске етике. Без овог еванђеља и ове етике, нити је свештеник прави свештеник, нити учитељ прави учитељ, нити државник прави државник, нити војсковођа прави војсковођа. Нити владика прави владика. Што је тело без душе, то је наш човек без видовданског еванђеља и видовданске етике.

Гашење институција Србије под ултиматумом ЕУ тешко да се може назвати другачије, него издајом. Ипак, Теодосије је учинио логистичку подршку Вучићу, увевши га међу верујући народ на северу Косова, који управо Вучић предаје шиптарским нацистима. Догађај, у коме је Теодосије политички подржао Вучића, се одиграо у порти цркве, у којој се медијском манипулацијом створила слика да су деца са веронауке и раздрагани народ дошли да поздраве Вучића. Сцену су касније грађани севера упоредили са временом Тита и Титових пионира. Убиство које се недавно десило на истом месту, пред вратима ове цркве, када су се два грађана посвађала око неког киоска, дало је повода за разна тумачења. Да ли је црква оскрнављена «трговцима Косовом», постала је тема разговора у Лепосавићу.

-И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били грјешнији од свију Галилејаца, кад су тако пострадали? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свију људи што живе у Јерусалиму? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. (Лука 13,2-5)

Није прошло много дана после тога, а епископ Теодосије је успео да још једном запрепасти верујући народ СПЦ. У Пећи је учествовао, додуше са благословом Синода СПЦ, на „међуверској“ конференцији коју је отворила Атифете Јахјага, предводник сепаратиста. Епископ Теодосије на скупу није говорио о видовданској етици и видовданском еванђељу, већ о усаглашавњу ставова са осталим вероисповестима које би требало да се обједине у један нови корпус који је Теодосије назвао „авраамским предањем“.

«…Делимо много тога из нашег заједничког авраамовског предања» (еп. Теодосије).

У граду у коме су уништени сви трагови постојања српског народа, у коме је учињено етничко чишћење на најбруталнији начин, у хотелу који је узурпиран и промењено му је име од „Метохије“, јер тај израз нацисти посебно мрзе, у „Дукађини“, два епископа (Андреј Ћиларџић и Теодосије) преносили су поздраве Сабора и правили планове о прављењу новог косоварског идентитета са све самим учесницима у геноциду и њиховим сарадницима и оправдатељима, као што је и Борка Павићевић, атеиста из Београда.

Код човека се праг толеранције на јаке утиске повећава, те на истоветне доживљаје на које је некад бурно реаговао, уколико се стално понављају, више не реагује или реагује са досадом. Да ли  је православни народ отупео на све ово што му се дешава, услед мноштва догађаја који су се сручили на православље и који се дешавају из дана у дан. Следећи догађај би изазвао згражање у срединама где се верски служитељи и пастири сматрају за оне који треба да буду узор стаду православних. Ипак, на Косову и Метохији, где је после театралног уласка Џозефа Бајдена у дечански храм све могуће, следећа вест је само један у низу скандала:

Монах Нектарије у улози директора телевизије пред својим сабратом Савом Јањићем, окупаторским политичарима и марионетама

Наиме, у Грачаници је уз финансијску помоћ агенција окупатора отворена телевизија „Центар“, на српском језику. На значај пропаганде и потребу испирања мозгова, како се то народски каже, онима који су под окупатором се у новим идеолошким покретима очигледно доста поклања пажња. Нато пакт по примеру других окупаторских власти, од оне аустроугарске, преко Хитлерове, бугарске до комуниста, врши пропагандну измену свести српском народу на окупираним просторима. То се овога пута чини на Косову и Метохији преко телевизија и радио-програма које НАТО финансира. Оно што се догодило у Грачаници, приликом формирања телевизије „Центар“ никада се досад није десило у историји ратова на простору Србије. Директор нове телевизије је протосинђел Нектарије Воргучић из манастира Дечани. Он је са краватом, у сакоу, пред својим духовним сабратом из манастира Дечани – протосинђелом Савом Јањићем, одржао политички коректан говор обележавајући почетак нове ТВ-пропаганде. У близини Нектарија, који се сада представља својим мирским именом „Исак“ била је вероватно и водитељка Зорица са којом живи, по црквеним правилима, у ванбрачној вези.

Сава Јањић, који је поред разних представника НАТО пакта, Трејси Џејкобсон и квислиншких политичара био званица на овој туробној свечаности, је на свом твитеру записао:

«Са радошћу сам присутствовао отварању Телевизије Центар. Много успеха желим целој екипи.»

Пс. Сава Јањић и монах Давид

Да ли је учешће Саве на оваквој „свечаности“, учешће у несрећи свога сабрата тако што подржава његов пад, и да ли се то може назвати „верском патологијом“, неко из врха СПЦ би требало да одговори? Сава Јањић, иначе, међу верницима на Косову важи за гуруа монаха Дечана, који производи једно ново монденско монаштво које нема никаквих додирних тачака са видовданском етиком. Осим Теодосија и Нектарија, за Саву Јањића и његов васпитни утицај се везује производња још неколико његових „реплика“. Међу њима су најпознатији: руководилац манастира Драганац, Иларион Лупуловић, руководилац тзв. богословијом у Призрену, Андреј Сајц и монах Давид који прати Теодосија на разним екуменистичким и монденским свечаностима.

 Сабор СПЦ је није ниједном речју реаговао на ове скандале, иако су се десили пре његовог завршетка, или у току саборовања. Истовремено, Теодосије је награђен од овог управног тела Српске цркве положајем у Синоду.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“