Група интелектуалаца поднела кривичну пријаву против Александра Вучића због угрожавања уставног поретка и целовитости земље
Група интелектуалаца међу којима су академик проф др Коста Чавошки, проф др Мило Ломпар, проф др Дејан Мировић, бивши народни посланик са КиМ Марко Јакшић, Драгана Трифковић и други, поднели су кривичну пријаву против председника Србије Александра Вучића јер је својим исказом да се залаже за разграничење између српске државе и јужне српске покрајине КиМ угрозио уставни поредак и целовитост државе Србије.
Иначе, то кривично дело због којег су споменути интелектуаци поднели кривичну пријаву против Александра Вучића, се некад звало чин издаје и велеиздаје.
КРИВИЧНА ПРИЈАВА
На основу одредаба чланова 280 и 281 Законика о кривичном поступку, те одредбе члана 7 Кривичног законика, насловном јавном тужилаштву као стварно и месно надлежном, др Марко Јакшић, проф. др Мило Ломпар, проф. др Дејан Мировић, Драгана Трифковић и академик Коста Чавошки, подносе
КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ
Против:
пријављеног Александра Вучића, из Београда, тренутно на функцији председника Републике Србије, рођеног 05.03.1970. године у Београду, по занимању дипломирани правник, држављанин Републике Србије, остале личне податке прибавити у току поступка;
због постојања основа сумње да је:
у временском периоду почев од средине 2018. године па закључно са 9. августом исте године, у Бриселу, Краљевина Белгија, у стању урачунљивости, свестан свога дела, желећи његово извршење и свестан његове забрањености, поступајући са директним умишљајем, пријављени Александар Вучић, у својству председника Републике Србије са Хашимом Тачијем, као илегалним представником илегалног режима у Приштини, противно одредбама Устава Републике Србије и међународном праву (потврђени међународни уговори, општеприхваћена правила међународног права, Резолуција 1244 СБ ОУН), неовлашћено и тајно преговарао о предаји Аутономне покрајине Косово и Метохија као саставног дела државне територије Републике Србије, илегалном режиму у Приштини, па је тако, пријављени Александар Вучић у својству председника Републике Србије, прихватио и признао окупацију Аутономне покрајине Косово и Метохија и истовремено помогао Хашиму Тачију, Рамушу Харадинају и Кадрију Весељију у покушају противуставног отцепљења тог дела државне територије Републике Србије, на тај начин, што је почев од средине 2018. године, у име Републике Србије узео учешће у преговорима у Бриселу, организованим под покровитељством Европске уније, којом приликом је пријављени Александар Вучић као председник Републике Србије, преговарајући са Хашимом Тачијем као експонентом илегалног режима у Приштини, конклудентним путем признао илегални режим и сагласио са његовом окупацијом Аутономне покрајине Косово и Метохија, јер такве противуставне преговоре у конкретном случају није прекинуо и напустио, да би након тога, са умишљајем помогао Хашиму Тачију, Рамушу Харадинају и Кадрију Весељију да на противуставан начин отцепе Аутономну покрајину Косово и Метохија као саставни део државне територије Републике Србије, тако што је, неовлашћено и тајно, као званични предлог Републике Србије, Хашиму Тачију понудио своју приватну политичку платформу и погодбу о разграничењу између Републике Србије и илегалног режима у Приштини и размени делова државне територије државе чији је председник, поступајући у корист илегалних органа у Приштини, а на штету интереса Републике Србије, што је пријављени Александар Вучић потврдио и обзнанио дана 9. августа 2018. године, када је изјавио: „Залажем се за разграничење са Албанцима…..имамо територију за коју се не зна ко је како третира и шта коме припада – то је увек извор потенцијалних сукоба и проблема.“, а све супротно Уставу Републике Србије, садржини билатералних међународних уговора – Протоколу о разграничењу између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца односно Краљевине Југославије и Републике Албаније односно Краљевине Албаније од 1926. године, затим Конвенцији о одржавању и обнављању граничних каменова, малих пирамида и кочева на граници од 1929. године, те садржини Резолуције 1244 СБ ОУН и одговарајућим законима који су на снази у оквиру уставноправног поретка Републике Србије, при чему противуставна и незаконита приватна платформаа и погодба пријављеног Александра Вучића о разграничењу и размени територија никада није представљала службени предлог Републике Србије,
– чиме би пријављени Александар Вучић учинио кривично дело признавање капитулације или окупације из чл.306 КЗ-а у стицају са кривичним делом угрожавање територијалне целине из чл. 307 КЗ-а у помагању у вези са чл. 35 КЗ.
О б р а з л о ж е њ е
Подносиоци ове кривичне пријаве, као активни политички, друштвени и јавни делатници истичу да предметну кривичну пријаву подносе у општем интересу, а имајући у виду уставноправну важност функције пријављеног Александра Вучића, затим природу и тежину предузетих кривичноправних радњи и могуће штетне последице описаног критичног догађаја, како по интересе грађана тако и по Републику Србију као државу, због чега призивају хитну реакцију и поступање по истој, провером њених навода и доношењем наредбе о спровођењу истраге.
Посебно се наглашава да су предметне инкриминације признавања капитулације или окупације и угрожавања територијалне целине, у старом кривичноправном законодавству представљале најтежа кривична дела против државе – издају или велеиздају, будући да се описаним радњама напада и угрожава уставни поредак и безбедност Републике Србије. Дакле, конкретним кривичним делима инкриминисано је политичко противправно поступање пријављеног са позиција уставног шефа државе. Последице описаних кривичних дела тешко погађају нормално функционисање државе, а свакако и уставна права и слободе грађана, при чему су нарочито угрожена права и статус оних грађана Републике Србије који живе и раде на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија.
Повредом уставних права и слобода грађана спроведеном од стране пријављеног, грађани Републике Србије се на противуставан начин присиљавају, да се мимо своје воље, фактички, одрекну и држављанства Републике Србије које је правна веза између њих и државе Србије.
Основу за подношење ове кривичне пријаве представљају инкриминисана изјава пријављеног Александра Вучића од 9. августа 2018. године, али и последња објављена изјава бившег америчког саветника за националну безбедност, Џона Болтона, дата медијима, да су Александар Вучић и Хашим Тачи, као лидери Србије и Косова, још 2018. године разговарали о могућности размене територије као решењу косовског питања.
Како је неспорно да је Република Србија разграничена са својим суседима, па тако и са данашњом Северном Македонијом, Албанијом и Црном Гором, то је свако предлагање разграничења по својој суштини нужно и недосмислено противправно и кажњиво одустајање од државних граница Републике Србије, сасвим независно од тога како би та граница која се предлаже на терену изгледала. Наиме, она би нужно неки део Републике Србије, тачније на њеном делу Аутономне покрајине Косово и Метохија препустила окупаторима, јер представници Албанаца не наступају као представници привремених органа Косова по Резолуцији 1244 СБ ОУН, већ искључиво као представници илегланих органа у Приштини. Противуставно препуштање дела државне територије погодује искључиво сецесионистима у њиховом покушају да отцепе Аутономну покрајину Косово и Метохију од Републике Србије.
Даље, да је Република Србија разграничена са суседима произлази из међународних уговора о разграничењу, изричито наведених у чињенином опису диспозитива ове кривичне пријаве, као и из два међународно призната акта: Резолуције 1244 СБ ОУН по којој контрола граница (између осталих функција које су припале искључиво Републици Србији) припада само Републици Србији (као сукцесору СРЈ) и прихватања кандидатуре Републике Србије за чланство у ОУН крајем 2000. године, када су све државе укључујући и свих пет сталних чланица Савета Безбедности прихватиле границе Републике Србије укључујући и територију Аутономне покрајине Косова и Метохије (тада Косова) у њеном саставу, па самим тим и државну границу према Албанији, Црној Гори и Македонији (данас Северна Македонија). Пријављени Александар Вучић је извесно знао да ниједан милиметар територије Републике Србије није изгубљен у агресији држава НАТО на СРЈ 1999. године, нити је до тако нечега дошло након тога, па све до данас. Дакле, свако обраћање и комуникација са страним фактором или
Пажњу јавне тужбе посебно усмеравамо и на околност да је пријављени Вучић, са позиција шефа државе и једног дела бицефлне егзекутиве у нашем уставноправном систему, властиту приватну идеју формулисану кроз приватну „платформу“ за наводно решавање косметског проблема путем противуставног разграничења и размене територија, понудио неовлашћено у виду приватне погодбе илегалним органима у Приштини и Хашиму Тачију, очигледном злоупотребом власти и моћи.
Стога је и у самом тренутку подношења овог иницијалног акта усмереног ка иницирању кривичног прогона пријављеног лица, потпуно јасно да је пријављени Вучић предузимањем кривичноправних радњи критичном приликом угрозио напред поменуте и означене базичне уставноправне норме, билатералне међународне уговоре о разграничењу, садржину Резолуције 1244 која пружа правне гаранције суверенитета и институција Републике Србије у покрајини, те правни поредак који почива на важећим законима Републике Србије. Дакле, на основу напред наведеног несумњиво произлази постојање елемената противуставности у скривљено предузетим актима пријављеног.
Изнети закључци подносилаца кривичне пријаве и основи сумње, могу се проверити извођењем следећих
доказа и предузимањем оних радњи чије се извођење и предузимање сматра нужним за проверу свих навода ове кривичне пријаве, па се предлаже:
саслушање пријављеног Александра Вучића, кога позвати преко адресе седишта Генералног секретаријата председника Републике, у Београду, Андрићев венац бр.1;
· испитивање у својству сведока Џона Болтона, бившег америчког саветника за националну безбедност, чије испитивање обавити механизмима међународне помоћи у кривичним стварима;
· иситивање у својству сведока једног од подносилаца кривичне пријаве проф. др Дејана Мировић
· увид у вест објављену на интернету са пренетом изјавом пријављеног Александра Вучића од 9. августа 2018. године, на адреси:
https://bit.ly/3gwLx9T ;
· увид у вест објављену на интернету поводом сведочења Џона Болтона о договарању размене територија између пријављених лица, на адреси:
https://bit.ly/3likvHa ;
· прибављање извода из КЕ за пријављеног;
а предлаже се предузимање и других радњи у складу са закоником, уз извођење и других доказа чије се извођење покаже као нужно ради утврђивања свих релевантних околности за даљи кривични прогон пријављеног.
Из описаног чињеничног стања и предложених доказа, те изнете аргументације која иде у прилог поткрепљења чињеничних и правних навода из кривичне пријаве, произилазе и основи сумње да је пријављени својим објективним понашањем, те психичким односом праћеним намером да се изврше у диспозитиву кривичне пријаве описана кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, остварио сва битна обележја бића кривичних дела за чије се извршење сумњичи.
На основу свега наведеног, предлажемо да Више јавно тужилаштво у Београду, хитно предузме све нужне мере и радње у оквиру својих овлашћења, а у циљу даљег процесуирања и кривичног гоњења пријављеног Александра Вучића.
Прилози :
– текст објављен на интернету: Вучић: Ја сам за разграничење са Албанцима од 9. августа 2018. године;
– текст објављен на интернету: Болтон: Тачи и Вучић договарали размену територија од 5. јула 2020. године;
У Београд, дана 25.08.2020. године Подносиоци:
Др Марко Јакшић
Проф. др Мило Ломпар
Проф. др Дејан Мировић
Драгана Трифковић
Академик Коста Чавошки
Извор:
НСПМ