Србија међу три најстарије нације у Европи

Од 2002. до 2019. године број деце у општој популацији смањен са 16 на 14 процената

Број старих особа у Србији прилично је надмашио број деце – најновији подаци Републичког завода за статистику сведоче да у нашој земљи живи чак 1.436.930 особа старијих од 65 година и свега 1.064.321 дете млађе од 15 година. Преведено на језик статистике, то значи да је свака пета особа старија од 65 година, а тек свака седма нема још 15 свећица на рођенданској торти. Демографска статистика сведочи да је од 2002. до 2019. године број деце у општој популацији смањен са 16 на 14 процената, док је број наших седокосих суграђана за само 17 година повећан са 16 на чак 20 одсто.

У истом временском интервалу, просечна старост становништва порасла је за три године – са 40,2 на 43,3 године, што Србију сврстава међу три најстарије нације у Европи. На повећање броја старих свакако утиче и продужење очекиваног трајања живота – подаци показују да се од 2002. до 2019. године животни век продужио са 72,3 на 75,7 година, а статистика Светске здравствене организације сведочи да су од нас старији само становници Немачке, чија је просечна старост 45,5 година и Италијани, чије је становништво у просеку старо 44,4 године. Додатно забрињава податак да је број жена које се налазе у фертилном периоду (од 15 до 49 година) смањен за 2,4 одсто, што значи да је генерација жена које могу да постану мајке све малобројнија. Због оваквих демографских трендова смањује се и број радно активног становништва од 15 до 65 година – са 67,3 у 2002. години на 65 процената у 2019. години.

Национална географија сведочи да у зајечарској области живи највише наших седокосих суграђана, док је највише деце у рашкој, јужнобачкој и пчињској области. На градском, односно општинском нивоу, највише старих забележено је у Гаџином Хану, Црној Трави, Сврљигу и Рековцу, док највише деце одраста у Прешеву, Бујановцу и Тутину.

Уницеф је објавио податак да је од 2011. до 2016. године број деце смањен за скоро 40.000, а занимљива полна статистика сведочи да очекивана дужина живота за малишане рођене 2019. износи 75 година. Анализирајући разлоге због којих се смањује број деце, а повећава број старих у Србији, демографи наглашавају да је у последњих 17 година индекс старења повећан за трећину, просечна старост становништва која се исељава је нижа од доби грађана који остају да живе у нашој земљи, а све већи број жена излази из фертилног периода без деце. Наиме, пробни попис становништва, који је спроведен у априлу прошле године, показао је да свака трећа жена у Србији од 30 до 34 године нема дете, а без потомства је и сваки други мушкарац исте доби. Због тога не треба да чуди податак да је од 169 општина у Србији само седам њих током протекле године имало позитиван природни прираштај. Витална статистика сведочи да се данас рађа најмање деце у новијој историји Србије – почетком педесетих година у нашој земљи се рађало око 160.000 деце, а сада се свега 65.000 новорођенчади изнесе сваке године из породилишта.

На жалост, смањење броја деце и пораст броја старих није само национални тренд – резултати  истраживања Универзитета у Вашингтону показују да је први пут у историји број старих премашио број малишана. На свету тренутно живи 705 милиона старијих од 65 година и 680 милиона деце млађих од четири године, а ако се наставе садашњи демографски трендови 2050. године на једно дете млађе од четири године „долазиће” две старе особе. Наталитетна статистика је неумољива – у већини земаља света људи живе дуже, али не праве довољно беба. Према подацима Светске банке, 1960. године стопа плодности света била је готово петоро деце по једној жени, а шездесет година касније она се преполовила на свега 2,4. У готово свим развијеним земљама рађа се мање деце, доминира старије становништво, а бољи животни стандард омогућава да људи живе дуже. Илустративни доказ је Јапан у коме особе старије од 65 година чине чак трећину популације, а просечни животни век деце рођене данас износи чак 83 године. Према подацима Уједињених нација, удео деце млађе од пет година у становништву Јапана је мањи од четири одсто, што је најмање у свету. Са друге стране је Нигер – у званично „најплоднијој” земљи света просечна жена роди 7,2 деце, али је морталитет новорођенчади међу највишима на свету.

Статистика Уједињених нација показује да две највеће земље света – Русија и Кина, такође бележе значајан пад броја новорођених. Просечна жена у Русији данас рађа 1,75 деце, а ако се наставе демографски трендови, становништво ове земље ће до 2050. године опасти са тренутна 143 на 132 милиона. И Кина је 2018. забележила свега 1,5 милиона порођаја, што је најнижи број у последњих 60 година.

Извор:
ПОЛИТИКА