Литије достојне Андрићевог пера

Пише: Бећир Вуковић

Литије су и одговор на покрадени референдум 2006. године.

Литије су и одговор на неодржани референдум о уласку Црне Горе у НАТО.

Литије су и одговор на удбашки државни удар који удба преноси из прошлих избора у ове изборе…

Литије су одговор на све крађе, и све преваре од којих власт живи ко крпељ на грбачи народа.

Литије су одбрана државе од власти…

* * *

Литије и испод земље, и водом, и гором – спојене са небеском литијом и литургијом – одговор су онима који кидају живо месо српског народа.

Литије су духовни одговор онима који кидају аорту – жилу куцавицу – између двије српске земље – Србије и Црне Горе.

Као завјет чиста литија од ријеке Саве до манастира Савине, од Врачара до светог Владимира, уздуж и ушир спојиле су прекинуту аорту…

Литије су скидање проклетства са Црне Горе. Литије је једини видио Ловћенски Тајновидац:

„И гријехови неки сустигнути,
Којом капа руководи црна.“

Литије су надсвесност и надсветовност, литије су – унутрашња вјера – и вјерност. Литије извиру из Косовског завјета.

Литије су одговор на све олује, и све сеобе, и све збјегове, и зле путеве од Острога до Кочевског рога, одговор на прогледале јаме и прогоне, и погроме, и пошасти…

Литије су чишћење Црне Горе од комунизма.

Литије су кађење Црне Горе од потоњих сјенки комунизма које се заглавиле у црногорске паклене вртаче…

Власт ишћерује Бога из народа – народ ишћерује ђавола из Црне Горе.

Једна страна кањона Таре окренула леђа ноћи, преко литица борови у мантијама, на највисочијој грани вијорна тробојка …

Стогодишњи старац из Брда каже: на крају, напали су и цркву. Треба чути и прочитати ово велико: И. Напали су све, на крају, напали су – и – цркву.

Има и оних који нису видјели да ће напасти и цркву. Сад, кад су напали и цркву, они који нису видјели да ће напасти и цркву, не би требали да и даље стоје на раскрсници, и, показују пут којим ћемо ићи…

Литија је искорачила из црногорске тамнице, и бацила жицу са границе…

Литије трасирају пут судбине Црне Горе, и све њене будуће одлуке…

Ова драма почела је на Косову – завршиће се у Црној Гори.

Литије су достојне Андрићевог пера…

* * *

Из модерне перцепције виђене, литије се представиле као фантастични јавни простор, који поништава самоћу модерног човјека. Са свих страна литије на тргове извеле усамљене…

Литије су усамљеног привеле ближњем…

У литијама све ближњи до ближњега, ближњи до ближњега, ближњи до ближњега….

Трудна жена у литији гура колица са дјететом. Корак мајке у литији (са дјететом у утроби), нововековна архетипска слика српског народа.

(Нојца, нога земљу не додира, све наде положила на свеца; у њој куцају два срца, и дишу на једна уста…)

Литије су поништиле – популистичке моћи. Два драга загрљена лете изнад прашине популистичких немоћи.

Осмех дјеце изнутра осветљава литију. Богопосејана литија није исцрпљена заједница понижених и увријеђених…

Литије су поништиле све манипулације, и све дезинформације, и све пропаганде, и све пластике, и све балканске политике…

Литије су редом закључале медијске радионице…

Литије су поништиле ововремене најстрашније моћи…

Медији се не могу опоравити од литија…

Извор: ИН4С