ДАНАС ЈЕ КОМИСИЈА ЗА ПРОМЕНУ НАЗИВА ДЕЛОВА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА И НАЗИВА УЛИЦА ПРОМЕНИЛА НАЗИВ УЛИЦЕ ВИНКОВАЧКА У ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА, овим чином исправили смо вишегодишњу неправду над тим људима, то је био геноцид какав свет не памти. Они су то одавно заслужили, а мислим да је дошло време да ту деценијску грешку коначно полако исправљамо, преноси председник комисије Бојан Маринковић.
У време када нам отимају и краду историју, морамо се ујединити око битних историјских тема, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, зато, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима СВЕТИМ ЈАСЕНОВАЧКИМ НОВОМУЧЕНИЦИМА, хвала Богу што је дошло и то време, да овакве грешке бар данас исправљамо, па ето, дочекасмо да данас Ниш има улицу Јасеновачких жртава. Хвала комисији и граду Нишу што је једногласно прихватио ову иницијативу и предлог. Ово је велики чин, можда нисмо ни свесни колико је ово значајно за наш град, наглашава Ђорђе Бојанић.
Оно што се десило у Јасеновцу за време Другог светског рата, ми немамо право да заборавимо никада, то је био геноцид незапамћених размера. Зло библијских размера које је погодило српски народ у Независној Држави Хрватској представља највећу националну трауму и трагедију српског народа и један од примарних задатака српског народа, друштва и државе јесте да сећање на њега одржимо живим и свежим за генерације које долазе и за светску јавност.
Ево шта је записао немачки генерал Хорстенау, он је изразио у својој књизи потребу да повраћа када је крочио у логор и видео призоре побацаних дечијих лешева од којих се леди крв у жилама. Он је записао дословно: ,,Највеће од свих зла мора бити Јасеновац, који ниједан обични смртник не може појмити.’’ Овај мистичан, готово метафизички опис фабрике за убијање коју је подигла крвава Павелићева кољачка држава од стране једног нацистичког генерала даје прилику да се поново замислимо над дубином страдања у Јасеновцу.
Ако се неко пита, зашто назив улице ,,ЈАСЕНОВАЧКЕ ЖРТВЕ“?
Ово страдалаштво се деценијама потискује а појединци данас покушавају да се Српске жртве умање, којих је више од 700.000 а по неким изворима и до милион жртава од усташког зулума. Морамо знати сурове чињенице да су они који су завршили у Јасеновцу, усташе клале посебно обликованим ножевима (СРБОСЕК) или су их убијале секирама, маљевима и чекићима; бивали су такође и стрељани или вешани по дрвећу или бандерама. Неки су живи спаљивани у усијаним пећима, кувани у казанима или дављени у реци Сави. Овде су коришћени најразноврснији облици мучења – металним предметима чупали су нокте на рукама и ногама, људе су ослепљивали забијајући им игле у очи, месо су им кидали а затим солили. Такође су људе живе драли, одсецали им носеве, уши и језике секачима за жицу, и шила им забадали у срце. Ћерке су силовали пред очима мајки, а синове мучили пред очима њихових очева. Просто речено – у концлогорима у Јасеновцу и Старој Градишки усташе су превазишли све оно што чак ни најболеснији ум није могао да замисли и спроведе, по питању бруталности са којом су људи (Срби) убијани.
Имали су и јединствене у свету дечје логоре, где су српску децу клали и убијали. Ти усташки зликовци су српску децу стрељали у сталку и пеленама, бебе су набијали на бајонете, коље и шиљате летве од плотова, клали ножевима, брадвама и секирама, спаљивали у кућама и крематоријуму, људе су завезану у строже и џакове бацали у реке и бунаре, живу отискивали у шпиље и пећине, гушили цијанкалијем и тровали каустичном содом, сатирали глађу, жеђу и хладноћом.
Зар ове жртве не заслужују назив улице ,,ЈАСЕНОВАЧКЕ ЖРТВЕ“ у Нишу? Свакако да заслужују!
Ђорђе Бојанић, историчар и главни уредник сајта Српска историја
Извор: Српска историја
