Агенда 2030 и црногорски опозициони колац… и конопац…

Пише: Никола Маловић

Кад човек прегладни, осећај је многима познат.

Испрва си гладан, па си баш гладан, па би онда вола појео, а ако хране нема из било којих разлога, човек напослетку прегладни.

И више онај ко прегладни може да издржи даље без хране неголи што гладан човек може без нервозе која се увек сљуби уз празан желудац.

Рекао бих да је слична ситуација и када је глад за демократијом у Црној Гори са Боком у питању.

Да је Мило смењен на изборима пре двадесет, или пре десет година, па макар и да је смењен пре пет, још би се како тако на цивилизован начин задовољила наивна људска потреба за правдом, а за коју се такође наивно верује да је с демократијом везана као нокат с месом.

За људе верујуће у демократију не бих рекао да су претерано промућурни, јер ако не пре, на дан пред изборну ћутњу, хипнотисани су већ фразама којима обилују предизборни слогани и кампање које иза њих стоје. „Да живимо боље“, „Само напријед“, „Промјене за прави живот“, „Сигурним кораком“, „За будућност Црне Горе“… само су неке од адаптација испразних верзија које постоје широм света.

Човек би са стране рекао како је народ у Црној Гори коначно спреман да устане и скине Ђукановића и са фотељама сраслу му клику.

Народ који је коначно спреман да устане од све силесије предизборних фраза пренебрегава како нова политичка гарнитура неће седети на пањевима. Него ће такође у фотељама.

Демократију данас ваља замислити као некадашњу лепотицу Шехерезаду изоперисану по триста пута која заудара на километар и казује на свим телевизијама и на светским језицима једно те исто: „Бројеви говоре да данас живимо боље!“, „Улажемо све напоре!“, „Искоренићемо корупцију!“, „Вратићемо поверење у институције!“, „Учинићемо нашу земљу поносном!“…

На наше се очи у Црној Гори догађа феномен по коме би народ телима и на рукама након 30. августа могао да у Скупштину уведе гинисовске рекордере у неспособности – јер су гинисовски опозициони лидери до те мере безидејни да сами, својим квалитетима, никад на изборима не би могли да победе, нити би могли да савладају противника који их отворено краде наочиглед избезумљеног пука коме је током лета 2020. власт Мила Ђукановића прекинула финансијску пупчану врпцу са Србијом.

Гласати за режим Мила Ђукановића свакако је у овом тренутку скаредно, јер је човек показао да је спреман да зарад останка на власти жртвује економију целе земље – у тренутку када не само Хрватска него када и Албанија оберучке прихватају све који имају онај папирнати шит од корона теста.

Црна је Гора поново у историји остала међу најзатуцанијима.

Ако је сав сезонски лебац предвиђен за дугу зиму жртвован из кабинета председника од Монтенегра, нека њему буде на историјску част и осуду. Он ће већ знати како да, кредитима које ће враћати наша деца, подмири лојалне феудалце – његове велетрговце и његове хотелијере – закинуте политичком одлуком да се Монтенегро* дебото херметички затвори.

И уместо да фраза над фразама у доба короне „То је све за ваше добро“ (с маскама на + 40), омиљена код нациста у Немачкој док су истребљивали Јевреје, постане метафоричка лопта добачена на опозициони волеј, нико од опозиције да писне, нико да бекне ни да зуцне шта ће прво урадити кад Мила пошаљу у ропотарницу историје.

Разједињена црногорска опозиција (не рачунамо ли режимске тројанске коње) до те је мере већ сада, на прагу преузимања власти, превазиђена за најмање неколико деценија, што опет и опет потказује Црну Гору као географију која ће каскати и даље, што Далеки исток буде технолошки и економски одмицао брже.

Пазимо…

Опозициони бирачи, као сирота жена која једина не види да иде у загрљај силеџији и битанги, желе да поверују преварантима који ће такође доћи.

Свима се жури. Само да Мило оде. „Ми или Он.“ Догорело је. Жеља да било ко дође уместо сумало доживотног председника Црне Горе јесте вера у демократију, што јесте вера у илузију, што јесте врста секташтва. Јер су све партије политичке секте.

Мене као Бокеља с правом гласа вређа то што се све партије додворавају најнижем слоју. Већина бирача је посвуда функционално неписмена, а по званичним извештајима објављеним 2019, Црна Гора, за разлику од нпр. Словеније која има IQ 99, има државни IQ 86 (истраживање светске интелигенције спроведено је у 203 државе).

Можда је црногорски IQ од 86 објашњење феномена Мила Ђукановића? Можда је IQ 86 предикција нове победе Мила Ђукановића, са свим његовим урачунатим и уходаним махинацијама, од којих једна од последњих (?) кружи Јутјубом од прошле седмице: колоне Албанаца, да ли само косовских, чекају пред подгоричким МУП-ом да добију документа којим ће „легално“ изаћи на изборе 30. августа 2020. Разједињена опозиција, или еуфемистички „у неколико колона“ и „на неколико дана од победе“ немоћно снима и у мобилне телефоне казује све у 16: Погледајте шта раде!, Погледајте шта раде!

Док ови несметано раде ли раде.

Додворавајући се већинској циљној групи, нисам опазио да је било која опозициона странка проговорила у вези са темама у односу на које једино могу да добију мој глас. Ја не бих у ЕУ, подривао бих НАТО док сам жив, гнушам се ЛГБТ+ идеологије, за тробојку сам, за уједињење српских земаља, да Црна Гора повуче признање Косова*. Изричито тражим од свих странака које у себи имају и грам политичког српства да се негативно одреде у вези са обавезним вакцинисањем, трансхуманизмом, и у односу на питање свих питања:

Да ли сте ви, опозициони лидери, а сутра политичари из власти и можда државници – спремни да ставите живот на коцку и учините Црну Гору часном опет? Јер ако јесте, могу вас убити. Да ли тежина ваших белих бубрега, занемаримо ли чињеницу да ћете ипак са идеолошким ђаволом коалиционе тикве садити – значи да ћете спасти народ од присилног вакцинисања кад му дође време?, да ћете формирати црногорску развојну банку?, да ћете стимулисати пољопривреду?, марикултуру и туризам?, да ћете реке које су замењене цевима заменити опет рекама?, да ћете под претњом ЛГБТ+ анатеме проскрибовати ЛГБТ+ идеологију?, да ћете се на кољенима за сва монтенегринска непочинства извинити Србији са шлагом и са трешњом на врху?, да ли ћете се залагати за самосталну спољну политику а са сазнањем да без самосталне спољне политике нема праве самосталности и суверености?

Хоћете ли? Дану, зините?

Или ћете, на митрополитове очи, отворене или склопљене, ламентирати како ипак нисте могли да одолите притисцима?

Срам вас, бре, било, издајице у футуру.

Откуда ми право да вас тако назовем? По томе што свиме што делате доказујете како суштински немате излаза већ данас.

Тридесет година политичке импотенције вам је направило вишедимензионалне аналитичке досијее у западним амбасадама.

Ако вам сити Ђукановића они ипак признају победу, те ако народ Црне Горе поведете у правцу било које фразе из било ког вашег слогана, куку идеји о слободи, и самосталности, и суверености Црне Горе.

Насилно вакцинисаном Црногорцу можда ће власт Мила Ђукановића једног дана изгледати боља од власти на све спремних, потурених данашњих опозиционара који, свесно или не (IQ 86), ревносно кане да испуне Агенду 2030.

Шта је то Агенда 2030? Гле, опозициони нам лидери о томе током кампање што нас чека, гласали ми кога гласали, реч нису рекли.

Или не знају, или се пак као политички илузионисти истренирани да говоре пред народом простим – нису дохватили тема које ће постати актуелне чим зађе, ако зађе, Милово сунце, те засија њихово, када ће и они моћи да лажу на државним медијима. Ако мисле да преживе, друге им нема. Нама који лавирамо опозиционо, што потом Бог да.

Извор:
ЦЕОПОМ ИСТИНА