Писма са села којег више нема: Магла свуда, магла око нас

Вечерас је над селом небо црна копрена осута звијездама, ослоњено на стасита рамена планинског обода који ову ледену тишину омеђава скоро савршеним кругом. Такво је већ десетак дана, изузев, повремено, пар сати дневно кад се ненадано смрачи и просузи кишом. Ведро као плаво око Васојевке било је и у недјељу, додатно насмијано ведрим лицима хиљадама беранске младежи која је, ко зна већ који пут, устала против понижења и неслободе.

Али, према изјави директора Института за јавно здравље, Бобана Мугоше, над Беранама је тога дана била густа „магла“. Магла опасна, магла окужена и пријетећа до мјере да је др Мугоша „озбиљно забринут“!

„Маглу“ су, каже др Мугоша, створили учесници беранске литије који су, можете мислити, током шетње до манастира Ђурђеви Ступови – дисали. Дишући, мимо прописа Мугошиног НКТ, они су избацили толико капљица да су „пролазили као кроз маглу“, тврди он и плаши се да ће то „магловито дисање“ изазвати нови талас епидемије. Јер, тврде у НКТ, а Мугоша се слаже, беранска литија је дио највећег баука који се, црњи и опаснији и од самог вируса, шири Црном Гором – баука Српске православне цркве.

Др Мугоша никако да се опредијели да ли је љекар, заклет на стручност и непристрасност, или квазиполитичар, дебело плаћен да буде гласноговорник режима који заједничко епидемиолошко зло покушава да искористи за сопствену бесомучну и беспрозорну предизборну кампању. Чак и кад покушава да опонаша љекара и хуманисту, Мугоша све вријеме будно пази да његово ламентирање над здрављем нације буде у духу и служби промовисања „ванредних успјеха и достигнућа“ владајуће олигархије.

А куд ћеш љепшу прилику да будеш љекар који испод бијелог мантила не крије дрес ДПС – а него да Српској православној цркви и скуповима које она „организује“ адресираш кривицу за све и означиш је највећом опасношћу за свеукупно „здравље“ Црне Горе. Литије, аутолитије, литургије, црквени скупови су, тврди Мугоша, јуришне фаланге које, по налогу кругова из Београда (она „српкиња“ из Приштине, Рада Трајковић, је спремна да се закуне у Тачија да је тако) без прекида, још од „фамозне и никад више 1918.“ кидишу на Црну Гору, њену „независност и евроатланску орјентацију“.

Др (политичар и гласноговорник) Мугоша своју неетичку пристрасност када је о етикетирању свега са српским предзнаком ријеч, не скрива ни кад тумачи исфорсирано отварање границе према Србији. И, притом, себи као интелектуалцу, чини медвеђу услугу. Не само због тога што је све своје стручно знање и звање стекао у Новом Саду и Београду, већ због чињенице да демонстрира или изненађујуће непознавање једне од основних математичких операција – процентуални рачун, или га се то у извршавању повјереног му задатка уопште не тиче.

Захтјев да грађани Србије, макар били рођени у Црној Гори и у њој имали најближу родбину и имовину, морају имати негативан „пи – си – ар“ или позитиван „еллиса“ тест, је по њему обавеза јер они долазе из такозване „црвене зоне“! А све рачунице и сви параметри показују (и добар доктор а лош математичар и очајан политичар Мугоша то зна) да је по том питању Црна Гора „црвена“ до усијања. Идући даље у инкриминисању Србије, др Мугоша наглашава да сваки грађанин Црне Горе који проведе „макар и један дан у средини са повећаном локалном трансмисијом“ мора на тестирање или, у најбољем случају – у самоизолацију! А Београд је, по Мугоши, без дилеме таква средина.

Да би уписао медицински факултет, новосадски доктор са подгоричким боравиштем је, у најмању руку морао бити успјешан гимназијалац и не сумњам да је то он заиста и био. А чак и просјечан ђак класичне гимназије или било које средње школе би очас могао да израчуна да је, рецимо, Београд са својих (данашњих) 3114 инфицираних на 1.380 000 становника, у односу на, рецимо, наше Беране гдје је 110 обољелих на 11.000 становника, средина са мањом „локалном трансмисијом“. Испада да, уколико пођеш да и на један дан посјетиш тетку у Београду мораш на тестирање, а ако дођеш да обиђеш мене и на недељу дана можеш да се вратиш у Подгорицу а да те нико за здравље не упита. Биће, можда, да је београдски вирус, као и све српско, опаснији од свих других, страних и домаћих.

И тако, роде мој, залуд је ових дана над Полимљем небо исцибистрило и „византијски плаво“, налегла је густа „НКТ магла“ над њим па никако да се разиђе. Упорнија и од ових јутарњих које знају да кратко засједну по овдашњим дубодолинама али их сунце зачас отањи и протјера преко границе хоризонта.

Јер, ова беранска младеж не одустаје да дише, „иде и виче“, како би то рекао доктор – директор (ти процијени које је од то двоје прије) Мугоша. Иду и вичу јер их боли нешто теже од короне, нешто чија епидемија траје дуже и од „шпансе грознице“. Иду у славу Бога и слободе, у славу права да буду људи, једнаки са другима, да буду браћа, да буду своји у својој земљи. Иду и не боје се, иду кроз „маглу“ у нади да ће је растјерати и „проведрити поврх Горе Црне“. Па, ако се и закачи неки вирус короне, боже мој, слобода се вазда освајала и за њу се морала приложити жртва. А можда се уздају у то што је вирус, овај домаћи, како тврди Мугоша, мање опасан од оног београдског.

Опрости што ти ово ведро вече кварим докторовом „математиком“ и његовим учешћем у хору антисрпске хистерије која није само предизборна. Јер, и прије Мугоше и његове „продаваонице“ српских бабарога које више ни дјецу не могу да заплаше, било је, на жалост, и биће „рачунџија“ који би да на том кварном рачуну ушићаре макар још мандат. Али, рекох ти, небо се проведрава, плаво и дубоко, пуно сунца и наде, а магле, оне праве и оне Мугијеве (важи за оба имењака), вуку се при земљи и све су тање и провидније. И стрпи се, код тетке, а и она код нас, ћемо, ако Бог да, већ у септембру, под условима који важе за сав нормалан свијет, условима тако далеким од Мугошине математике.

Извор:
ИН4С